"HRVATSKA LUPILA BLOKADU SRBIJI JER ŠTITI SVOG ČOVEKA, ALI BUGARSKA..." Miroslav Stojanović za K1 o "rampi" za Klaster 3

Evropski parlament usvojio je novu Rezoluciju o Srbiji, dok se osam zemalja članica Evropske unije usprotivilo otvaranju Klastera 3 u pregovorima o pristupanju. Kakvu političku težinu ima ova rezolucija, koji su konkretni uslovi koje Srbija nije ispunila i kakvu nam poruku ovim potezom ponovo šalju Brisel i Strazbur? O ovim pitanjima u emisiji “Uranak” na televiziji K1, govorio je Miroslav Stojanović, spoljnopolitički komentator.

Osvrćući se na spisak zemalja koje su se usprotivile otvaranju klastera, Stojanović je analizirao motive pojedinačnih članica:

"Bugarska me je iskreno iznenadila, jer se do sada nije pojavljivala u tom kontekstu. Hrvatska me nije iznenadila, jer je to bila neka vrsta reagovanja povodom Tonina Picule - štite svog čoveka, a s druge strane, očigledno ih je opteretilo pitanje naoružavanja. Holandija je, kao i baltičke zemlje i deo Beneluksa, uvek bila oštra po tim pitanjima", kazao je Stojanović.

Poseban fokus stavio je na stav Sofije, navodeći da tek ostaje da se vidi da li je ovo početak jedne nove, formulisane politike:

"Da li je to politika koja će se iskristalisati u danima koji dolaze i kakav je pritisak vršen na Sofiju – ne znam, nemam pouzdane informacije. Ipak, treba imati u vidu da Sofija zavisi od ekonomske pomoći iz Brisela. Bez obzira na to što je profitirala ulaskom u EU, ona je i dalje u tom siromašnijem delu Unije", dodaje Stojanović.

Klaster 3 i evropski put Srbije

Interesovanje našeg naroda za ulazak u EU palo je ispod 40 procenata, i to sa razlogom – zbog konstantnog uslovljavanja.

„Pošto se najviše govori o Klasteru 3, a najmanje o suštini tog klastera, moram istaći da se samo jedna tema može doticati ovoga o čemu se sada raspravljalo, a to je informativna tema i mediji. U to može da se uklopi tema REM-a. U klaster su ugurali sva ta poglavlja sa namerom da će se ubrzati proces, ali se ništa nije dogodilo. Samo ste u jedno pakovanje ubacili mnogo toga što je ostalo. Govorimo o 35 poglavlja: 10. poglavlje, koje sam pomenuo – informaciono društvo i mediji; 16. poglavlje – oporezivanje (nema nikakve veze sa političkim temama); onda imamo ekonomsku i monetarnu politiku, socijalnu politiku i zapošljavanje, preduzetništvo, industrijsku politiku, nauku i istraživanje, obrazovanje i kulturu i carinsku uniju. Uveren sam da politički momenat određuje da li ćemo ući ili ne. Šta će se dogoditi na Savetu, teško je predvideti, ali će biti uporni. Angela Merkel je, na neki način, umela upornošću da neke prepreke u situacijama koje su se čak i nas ticale – sporovi između Zagreba i Beograda oko nekih trgovinskih poslova – rezolutno traži od Zagreba da se to skloni sa stola.” - kazao je.

Beograd–Zagreb ponovo u fokusu evropskih institucija

Stojanović upozorava da se osetljivi odnosi na relaciji Beograd–Zagreb sve češće zloupotrebljavaju u evropskim institucijama, čime se nanosi dugoročna šteta koja bi mogla da se uveća usled trenutne atmosfere u Evropskom parlamentu.

“U ovom slučaju, zbog osetljivosti koja postoji na liniji Beograd–Zagreb, trebalo je izostati. Ali šteta je načinjena i bojim se da će se ona uvećavati dokle god bude takva vrsta atmosfere u parlamentu. Interesantno je da postoji malo raslojavanje unutar stranaka. Grupacija stranaka koja pripada narodnim partijama, a koja je najjača u Evropskom parlamentu, na neki način je izdejstvovala da rasprava ne bude preširoka, uz malo upozorenje da Srbiji ipak treba dati da malo dođe do daha. Potezi koji su poslednji napravljeni imaju neki efekat, ali je pitanje kod lidera koliko će to učiniti“, kazao je.

Izbori mogu promeniti političku scenu Srbije

Stojanović ističe da bi predstojeći izbori mogli da donesu značajne promene na srpskoj političkoj sceni, ostavljajući mnoge opozicione stranke ispod cenzusa.

“Politička situacija ovde je vrlo komplikovana. Kada budu izbori, te opozicione stranke – neću da govorim neka sumorna predskazanja – proći će kroz jednu vrstu velikog čistilišta. Jedan broj tih stranaka, po mom uverenju, neće preći cenzus” - objašnjava Stojanović.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar