SRBI, PAŽNJA PRED ODMOR! Seničić u "Uranku" otkrio kakva je situacija na granicama, gde se plaća papreno, a gde se najviše isplati letovati

Novi sistem ulaska i izlaska (EES) „nije savršen“, poručuju iz Brisela, uz napomenu da potpuna obustava nije potrebna niti moguća, posebno pred početak glavne letnje turističke sezone. Gde će putnici ovog leta izgubiti najviše vremena, novca i živaca, a gde će za svoj novac najbolje odmoriti? Odgovore na ova pitanja zna Aleksandar Seničić.

„Grci poštuju ono što smo se dogovorili. Sistem se primenjuje kada nema velikih gužvi, ali ako su zastoji veliki, kontrolišu se samo pasoši, kao što je i do sada bila praksa. Postoji zabuna kod ljudi – oni očekuju da dobiju pečat, koji nije neophodan, jer se samim skeniranjem pasoša ulazi u sistem, tako da se datum ulaska i izlaska može kontrolisati. I dalje se čeka u određenim terminima kada su najveće gužve; to je najčešće od 6–7 ujutru, pa negde do dva popodne“, kazao je Seničić u emisiji "Uranak" na K1 televiziji i dodao: 

“Lično sam bio u terminu kada nije bilo puno vozila i sistem je primenjivan. Svi šalteri su bili otvoreni – po četiri, pet, šest – što je i bila ideja kada smo razgovarali pre sezone. Moram da pohvalim onaj deo koji se tiče autobusa, gde smo ranije imali problema. Tu su šalteri otvoreni i sve funkcioniše mnogo bolje i brže nego što smo očekivali.“ 

Iako se često polemiše o rizicima putovanja u neizvesnim vremenima, činjenica je da su turističke agencije i dalje najsigurniji oslonac za putnike, pre svega zbog zakonske zaštite koja je kod nas na zavidnom nivou. Aleksandar Seničić objašnjava trenutnu situaciju i prednosti domaćih propisa:

„Stvari se uređuju iz godine u godinu. Naš zakon je prilagođen svim evropskim praksama i pravilima, a upravo počinjemo sa izmenama koje prate nove propise u Evropskoj uniji, kako bismo se prilagodili savremenim okolnostima. Zaštita putnika je kod nas na znatno višem nivou nego u ostatku Evrope. Naši putnici mogu lagodnije da se ponašaju i kasnije da razmišljaju o odustanku od putovanja, dok u Evropi, ukoliko odustanete šest meseci unapred, često ne možete povratiti novac jer vas čekaju penali. Kod nas je taj rok 45 dana, što je drastično povoljnije” - kazao je i dodaje: 

“Sada se približavamo klasterima koji treba da se otvore u dogovoru sa EU, a koji se tiču turizma. Nova direktiva o paket-aranžmanima je nešto o čemu se mnogo priča i donosi značajnije izmene radi veće sigurnosti putnika. Traže se dodatne vrste garancija za turističke agencije. To tržište jeste dobro zaštićeno u određenim momentima, ali kada dođe do potpunog kolapsa, postojeće garancije često ne ispunjavaju očekivanja. Veliki broj ljudi u Evropi je ostajao bez novca, što kod nas nije bio slučaj. Imali smo kolaps jedne od najvećih turističkih agencija, ’Tomas Kuk’, koja je bila sinonim za turizam i postojala preko 100 godina – propala je pre pandemije, a šteta je bila preko 10 miliona funti. Nakon korone je takođe došlo do bankrota nekoliko velikih agencija, čak i u Nemačkoj. Postoje okolnosti koje ne možete predvideti. Turizam je izuzetno rizičan posao; mi uživamo u njemu, ali je prisutan veliki stres i ulaganje novca, a mnogo toga ne zavisi od nas. Imali smo ratove, poplave, požare, erupcije vulkana – situacije kada je saobraćaj bio obustavljen – i to su momenti u kojima gubimo mnogo, iako nije sve do nas.“ 

Kada putovanje poremete nepredviđene okolnosti poput prirodnih nepogoda ili drugih događaja koje klasifikujemo kao višu silu, često se postavlja pitanje – ko snosi troškove? 

“Te vrste nepogoda koje nazivamo višom silom – kao što su ratovi, poplave ili požari - nisu deo standardnog osiguranja. Osiguravači izbegavaju rizike na koje ne mogu da utiču. Na našem tržištu, osim putnog zdravstvenog osiguranja i osiguranja od otkaza putovanja, nemamo mnogo proizvoda koji bi pokrivali takvu vrstu šteta. Na evropskom tržištu takve mogućnosti postoje, ali su premije znatno veće, pa su i sama osiguranja skuplja. Ipak, imate mogućnost...“ - dodaje. 

Semafor putovanja Ministarstva spoljnih poslova

Kada planirate odmor na dalekim ili manje poznatim destinacijama, važno je informisati se o bezbednosnim rizicima koje prepoznaje naša država. Aleksandar Seničić pojašnjava funkciju sistema „semafora“ koji koristi Ministarstvo spoljnih poslova Srbije:

“Ministarstvo spoljnih poslova ima svoje izvore i konzularna predstavništva, na osnovu čijih se bezbednosnih procena i analiza unutrašnje političke situacije postavljaju standardi koji definišu tzv. zelene, žute i crvene zone. To nije zabrana, već preporuka. Putnik mora da ima saznanja kako da se pripremi za destinaciju na koju ide; ne radi se tu samo o bezbednosnim rizicima, već i o kulturološkim razlikama. Kada putujete na destinaciju gde važe drugačiji običaji, podrazumeva se da ćete se pripremiti za taj put. Kada putujete preko agencije, tu je vodič koji će vas uputiti, ali bez obzira na to, ovaj ’semafor’ može nam pomoći da putnici znaju da na pojedinim mestima postoje određeni rizici.“ - kazao je. 

Evo redigovanog teksta koji objedinjuje analizu cena i preporuke za destinacije, uz ispravke gramatike i stila:

Zašto su cene otišle „u nedogled“?

Kada govori o poskupljenjima, Seničić ističe da je inflacija samo jedan od faktora, te da ključni razlog za skok cena leži u dubljim strukturnim promenama na tržištu rada nakon pandemije:

“Globalna inflacija podiže cene svih usluga, pa tako i turističkih. Ono što većini možda nije poznato jeste činjenica da smo tokom korone ostali bez velikog broja radne snage. Budući da su plate ranije bile relativno niske, da bismo vratili ljude na posao – što je trend u celom svetu i Evropi – morali smo da povećamo primanja. Ovog trenutka to najviše utiče na cene hotela, prevoza i ugostiteljskih usluga. To se dešava i kod nas; cene u ugostiteljskim objektima su u proteklom periodu značajno skočile. Danas solidan apartman možete naći za oko 100 evra, ali ako tražite dobar hotelski smeštaj, teško da možete proći jeftinije od 200 evra po sobi, odnosno 100 evra po osobi.“

Gde letovati uz najbolji odnos cene i kvaliteta?

Seničić se osvrnuo i na trenutno najpopularnije destinacije, ukazujući na promene u njihovoj ponudi:

“Albanija je destinacija koja ima možda najjaču perspektivu, s obzirom na obalu i prirodne lepote. Cene su i dalje dobre u odnosu na druge destinacije, ali su značajno veće nego što su bile pre dve ili tri godine. Velika je navala turista iz Evrope u Albaniju, što neminovno podiže cene. Slična je situacija i u Bugarskoj, koja nudi odličan odnos cene i kvaliteta. Naravno, i dalje su nam dostupne Grčka, Tunis, Egipat i Turska, gde za pristojan novac, u odnosu na neke druge destinacije, zaista još uvek možemo pristojno da letujemo“, zaključio je Seničić.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar