DA LI SRBIJU NAREDNI MESECI VODE KA PREKRETNICI NA EVROPSKOM PUTU? Kovač iznela optimističnu prognozu u "Uranku"

Irska je preuzela predsedavanje Savetom EU, sa fokusom na proširenje, konkurentnost, budžet i bezbednost, otvara se ključno pitanje: šta to zapravo znači za Srbiju? Da li nas globalne krize usporavaju ili nas narednih šest meseci vode ka prekretnici na našem evropskom putu?

O ovome u 'Uranku' razgovaramo sa predsednicom skupštinskog Odbora za evropske integracije, Elvirom Kovač, i ambasadorom i šefom misije Bosne i Hercegovine pri EU, Obradom Kesićem.

Obrad Kesić je povodom aktuelnih izazova istakao:

„Proces unutrašnjeg dijaloga još nije pokrenut i zbog toga postoji nervoza, a ne iskorišćava se prilika za realizaciju prijema novih zemalja članica. Javno raspoloženje u državama članicama se menja. Kada sam pre tri godine stigao u Brisel, u javnosti je postojala apsolutna podrška svih članica EU, ali sada se to menja i raspoloženje ide u negativnom smeru. Važno je iskoristiti momentum i ovaj istorijski trenutak da bi se postigli rezultati. Beli papir koji se pojavio od strane Francuske i Nemačke, a koji nudi postepeno uključenje u tržište EU i institucije, za mene je negativan razvoj jer pokazuje nepoverenje te dve ključne zemlje članice da će se ovaj proces uspešno završiti. Postavlja se novi proces ili put za prihvatanje novih članica. Plašim se da, kako vreme prolazi, postoji tendencija da se u javnosti ključnih zemalja, poput Francuske, stvara negativno raspoloženje prema ideji proširenja“, kazao je Kesić.

Elvira Kovač: Srbija treba da iskoristi trenutak

Sa druge strane, Elvira Kovač izražava nešto veći optimizam:

“Ja sam ipak malo veći optimista. Istina je da smo zastali, baš kao i BiH i Severna Makedonija koja ima svoje specifične izazove, ali ostale zemlje – ipak govorimo o deset kandidata – napredovale su u prethodnom periodu. Crna Gora zatvara poglavlja i najverovatnije će postati članica do 2028. godine. Albanija je dosta napredovala, a dobili smo i otvaranje klastera za Moldaviju i Ukrajinu. Na nama je da iskoristimo trenutak, zbog čega Narodna skupština Srbije intenzivno radi kako bi Srbija odblokirala svoj proces. Zemlja koja predsedava bira svoje prioritete i dobro je što je među njima i proširenje. Kiparsko predsedavanje imalo je svoje izazove, prvenstveno zbog izbora, dok je Irska zemlja koja je nedavno otvorila ambasadu u Beogradu i želi da pomogne Srbiji, što smo mogli da čujemo i na sednici Odbora za evropske integracije. Oni predsedavaju Savetom EU, ali konačna odluka je na svim državama članicama“, kazala je Kovač.

Kesić: Bez unutrašnjih reformi EU nema proširenja

On dodaje da, bez infrastrukture koja će moći da prihvati nove članice, on ne vidi realnu mogućnost za proširenje EU u skorije vreme:

“Voleo bih da Crna Gora bude prva zemlja koja će biti primljena kao nova članica 2028. godine, ali, realno gledajući, moramo proveriti da li od strane EU postoji mehanizam i infrastruktura da se to ostvari. Ja to, iskreno, nažalost ne vidim. Ne vidim infrastrukturu, niti ključnu odluku da EU primi bilo koju dodatnu zemlju. Ne vidim ni da je taj interni razgovor pokrenut na adekvatan način. To nam fali.“

K1 televizija

 

“Bez internog dogovora i izgradnje infrastrukture koja će moći da prihvati nove članice, imamo jednu lepu priču koja nema kraj, jer se jednostavno ne vidi način na koji bi ona mogla da se izvede“, zaključio je Kesić.

Kovač: Potrebni su alternativni modeli pristupanja Evropskoj uniji

Osvrćući se na sve kompleksnije uslove pristupanja Uniji, Elvira Kovač ističe da je neophodno pronaći alternativne modele kako bi se očuvao interes građana i privrede.

„Svi su shvatili da je proces donošenja odluka veoma komplikovan i da vas na tom putu konstantno mogu blokirati razna pitanja, uključujući i bilateralne sporove. Upravo zbog toga se traži alternativni način proširenja. Plan rasta za Zapadni Balkan je inicijativa koja bi dovela do ubrzanog pristupa ili konkretnih benefita pre samog pristupanja po zvaničnoj metodologiji. Zapravo, zemljama kandidatima se daje novac kako bi se stimulisale njihove reforme. Nažalost, mi tu imamo izazove – nismo povukli novac koji smo planirali, a kasnimo i sa određenim reformama. U sličnoj situaciji su i Severna Makedonija i BiH.

Što se tiče faznog pristupanja, po mom mišljenju, to nije odustajanje niti zamena za punopravno članstvo, već način da što pre dođemo do zajedničkog tržišta, pa čak i da sedimo za pregovaračkim stolom iako još nemamo pravo glasa. Uviđajući da je ovaj proces komplikovan i politički obojen, a ne samo vrednosno orijentisan, te da polako gubimo entuzijazam, moramo pronaći rešenje koje će konkretno pomoći našem narodu i privredi”, istakla je Kovač.

Povodom evropskog puta Srbije, Marta Kos je istakla da je naša zemlja napravila važan korak, uz očekivanje da će uskoro biti usvojena još dva ključna zakona:

“Konačno su uvideli da smo uložili ogromne napore. Imali smo mišljenje Venecijanske komisije, koja je potvrdila da smo bili konstruktivni i da smo primenili sedam od devet njihovih preporuka, kao i da smo u Skupštini usvojili set pravosudnih zakona. Sada se od nas očekuju još tri stvari. Druga se odnosi na primenu ODIHR preporuka koje obuhvataju šest zakona. Četiri smo već usvojili krajem maja, a trenutno je u toku javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, čije se usvajanje u Narodnoj skupštini očekuje naredne nedelje. Imamo još jedan zakon, vezan za Agenciju za sprečavanje korupcije, gde smo čekali mišljenje ODIHR-a, koje će stići sledeće nedelje”- kazala je Elvira Kovač i dodaje:

“Treća tema je formiranje REM-a. Pronađeno je kreativno rešenje u saradnji sa Evropskom komisijom – dogovor je da se izbor devetog člana, kojeg predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina, odloži za period nakon njihovih izbora koji nas očekuju za nekoliko meseci. Plan je bio da se četvoro članova koji su ranije podneli ostavke vrate, kako bismo imali konstituisan Savet REM-a sa osam članova. Ipak, lično me je iznenadilo njihovo saopštenje da ne žele da se vrate, iako su im ispunjene obe garancije koje su tražili. Predsednica Skupštine je najavila da ćemo imati autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, koje je u skupštinskoj proceduri i biće pred Zakonodavnim odborom i na sednici. Nadam se da će se sledeće nedelje i taj čvor razrešiti.“ - dodaje.

Kovač: Srbija je ključna zemlja regiona i očekujemo otvaranje Klastera 3

Elvira Kovač napominje da je Srbija u celoj ovoj situaciji u specifičnom položaju:

“Postoje tri ključne stvari. Prva je to što ne uvodimo sankcije Rusiji, zbog čega nas baltičke zemlje kritički posmatraju. Drugo je dijalog Beograda i Prištine, a treće vladavina prava. Najviše kritika dobijali smo na račun vladavine prava, jer na tome insistira najveći broj članica. Dobro je što smo konstruktivni, što se to uviđa i što se intenzivnije radi sa državama članicama pojedinačno. U poslednje vreme ponovo se ističe da je Srbija ekonomski najznačajnija i da smo ključna zemlja ovog regiona. Zbog toga je činjenica da EU i Brisel razmišljaju o tome šta će biti sa nama i da moramo biti nagrađeni. Zbog toga verujem da će ovaj proces biti odblokiran. Verujem da će Crna Gora postati članica 2028. godine, dok ne verujem da će taj put ići ubrzano zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom. Albanija će, ukoliko ispunjava uslove, nastaviti da napreduje. Na Srbiji je da dokaže da može da ubrza procese, i ukoliko kao nagradu dobijemo otvaranje Klastera 3, možemo nastaviti sa svim ostalim“, zaključuje Kovač.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar