DRŽAVA MENJA PRAVILA IGRE U POLJOPRIVREDI Ministar Glamočić u "Uranku" o subvencijama, a i cenama u 2026.
Autor: K1info
06/07/2026 > 10:40
podeli vest:
Foto: K1 televizija
Suša je smanjila rod pšenice, a pojedini regioni beleže istorijske minimume prinosa. Kako će leto bez mnogo padavina uticati na prinose ostalih kultura, ali i na njihove cene, u emisiji „Uranak“ na K1 televiziji govorio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.
Govoreći o ovogodišnjoj poljoprivrednoj sezoni, Glamočić ističe da je situacija specifična zbog vremenskih prilika, ali da su rezultati kada je reč o pšenici ohrabrujući.
“Imam 58 godina i ne sećam se nijedne godine da smo, kada je reč o svim kulturama na polju, imali ovakvu situaciju. Za sada je rod odličan, ali u poljoprivredi se nikada ne zna – to je fabrika pod vedrim nebom. Ipak, nakon tri sušne godine, sada pojedinačno izvlačimo dobit. Naravno, kvalitet zemlje nije svuda isti; u Futogu i Begeču je zemlja najlošija, peskovita. Ipak, ko se bavi strukom, za njega ne postoji loša zemlja, postoje samo loši domaćini koji ne znaju da opredele šta je za koju njivu“, kazao je Glamočić.
Kukuruz i soja pod znakom pitanja
Ministar navodi da ovogodišnja žetva pšenice protiče prema očekivanjima i da za sada nema razloga za zabrinutost kada je reč o ovoj kulturi, dok su kukuruz i soja i dalje pod znakom pitanja zbog vremenskih uslova.
“Kada gledamo u proseku, ova godina je izvanredna. Malo sam oprezan kada je reč o kukuruzu i soji. Što se tiče pšenice, imaćemo prinos najmanje na nivou prošlogodišnjeg, koji je bio odličan – tu je posao već završen. U Vojvodini je žetva više od pola gotova i ne očekujemo tu nikakve promene. Sve se već zna“, rekao je ministar.
Govoreći o očekivanim prinosima, Glamočić ističe da će ukupna proizvodnja biti veća zahvaljujući većim zasejanim površinama.
“Prosek će, ugrubo, biti oko šest tona po hektaru. Prinos je isti kao prošle godine, ali je ove godine zasejano više pšenice, pošto je ona tolerantnija na sušu i nosi manji rizik od kukuruza. Ukupna proizvodnja biće negde oko četiri miliona tona.“
Kolika je cena pšenice
Odgovarajući na pitanje o trenutnoj tržišnoj vrednosti pšenice u Srbiji, ministar je pojasnio kako se formira njena otkupna cena.
“Cena pšenice se trenutno kreće oko 20 dinara po kilogramu. Konačan iznos zavisi od više faktora: kvaliteta zrna, rokova isplate, kao i toga da li je roba prodata odmah nakon žetve ili je skladištena“, objasnio je Glamočić.
On naglašava da ovogodišnja žetva donosi stabilnost, ali i podseća da država nastavlja da ulaže značajna sredstva u razvoj domaće poljoprivrede.
“Poljoprivreda je težak posao, ali država izdvaja najveće podsticaje upravo za tu granu privrede kako bi sačuvala naša sela i pružila im podršku. Srbija izdvaja 7,2 odsto budžeta za poljoprivredu, što je više nego u bilo kojoj zemlji u okruženju i čak tri puta više od prosečnog izdvajanja iz nacionalnih budžeta zemalja Evropske unije. To su podaci koji su proverljivi“, kazao je Glamočić.
Subvencije će biti drugačije raspoređene
Govoreći o budućim merama agrarne politike, ministar smatra da subvencije treba više usmeriti ka intenzivnim granama poljoprivrede koje donose veću dodatnu vrednost.
“Mislim da novac nije najbolje raspoređen. Koliko god se to nekome sviđalo ili ne, poljoprivrednici koji se bave intenzivnom proizvodnjom – povrtarstvom, voćarstvom, cvećarstvom ili stočarstvom – dakle svime što donosi veće prihode po hektaru, dobijaće veće podsticaje. S druge strane, oni koji misle da žive isključivo od pšenice i kukuruza dobijaće manje. U narednom periodu ćemo sredstva usmeravati tako da proizvođači u voćarstvu i povrtarstvu dobijaju više nego ratari koji seju pšenicu i kukuruz. Niko im ne brani da se time bave, ali moraju da znaju da se u poljoprivredi neće obogatiti samo uzgajanjem pšenice i kukuruza, i to im je sasvim jasno“, dodao je ministar.
Fokus na preradi umesto izvoza sirovina
Govoreći o izvoznoj politici Srbije, Glamočić poručuje da je neophodno povećati preradu domaćih poljoprivrednih proizvoda i fokus staviti na proizvode sa većom dodatom vrednošću.
“Sramota je da mi, kao mala zemlja, izvozimo žitarice. Tu pšenicu možemo i moramo da iskoristimo za mnogo više od pukog stočarstva. Već radimo na dovođenju investitora radi otvaranja novih pogona za preradu testenina. Kukuruz treba uložiti u ishranu stoke, kako bismo izvozili gotove proizvode – meso, mleko i jaja – umesto same sirovine. Suviše smo mi mali; logično je da velike zemlje, poput onih iz Južne Amerike ili Rusije, izvoze žitarice, ali mi moramo da težimo većoj dodatoj vrednosti“, zaključio je ministar.
Izvoz raste, tržišta se šire
Kako navodi, Srbija je u prethodnim godinama napravila značajan iskorak u izvozu prerađenih proizvoda, a cilj je dalje širenje tržišta i jačanje položaja domaćih proizvođača.
“Pre pet godina izvozili smo 28 odsto prerađenih proizvoda, a sada izvozimo već 42 odsto. To je skoro 50 odsto više u odnosu na period od pre pet godina. Biće sada i novih sporazuma – sa Korejom, a radimo i na sporazumu sa Gruzijom. Nekada je naša jabuka išla samo za Rusiju, danas možda ide i u 50 zemalja. Mi smo naše tržište ozbiljno raširili. Ulaze novi partneri. Od kukanja nema ništa, mora da se radi. Oni kukaju, ja radim svoj posao, ali mi se razumemo. To su najvredniji ljudi koji nemaju ni praznika ni vikenda i normalno je da očekuju više. Ono u čemu jesu u pravu jeste da zarada mora bolje da se rasporedi između njih, otkupljivača i maloprodajnih objekata, ali to nije lak posao. Donet je zakon o trgovačkim praksama, pa je uvedeno da kvarljivi prehrambeni proizvodi moraju da se plaćaju u roku od 30 dana. Kao ministarstvo uveli smo obavezne ugovore – ne može više mleko da vam bude otkazano preko noći. Međutim, sada se dešava da pojedini neće da potpišu ugovor kako bi ušli u tu proizvodnju. To će se vremenom urediti i moraće da imaju ugovor o obaveznom otkupu ukoliko predaju mleko otkupljivaču, odnosno mlekari. Tako smo uradili i sa voćarima. Naši kapaciteti su sada maksimalno angažovani na terenu i oni to cene. Oni bi sada želeli da cena bude kao prošle godine, kada je prinos bio manji. Mi ne utičemo ni na cenu maline, jer postoje zemlje poput Ukrajine i Poljske, a i druge države su počele da se bave proizvodnjom maline. Mi smo i dalje u svetskom vrhu. Nije ministarstvo to koje određuje cenu, već tržište, kakvo god ono bilo.“ - kazao je.
Ministar o problemima sa otkupom mleka
Govoreći o nedavnom slučaju u vezi sa otkupom mleka, ministar je naveo da je došlo do zloupotreba i problema sa kvalitetom isporučenog proizvoda.
“Pre neki dan imali smo slučaj sa otkupom mleka. Počelo je spinovanje. Jeste bilo zloupotrebe od strane mlekare, koja je prekinula otkup upravo u trenutku kada je trebalo da potpiše ugovore, što nije smela da uradi. Kasnije se ispostavilo da proizvođači na koje se to odnosilo nisu imali dobar kvalitet mleka. To su moje komšije preko Dunava, poznajem ih. Uspeo sam, na neki način, svojim autoritetom da obezbedim da jedna manja mlekara prihvati to mleko. Međutim, kada je mleko stiglo u mlekaru, ispostavilo se da je u njega dodavana soda bikarbona zbog lošeg kvaliteta. Zbog toga to mleko neće biti plaćeno. Ubuduće vodite računa. Neće ono zdravstveno ništa, ali to ne sme da se radi“, rekao je ministar i dodaje da sa ljudima mora da se komunicira.
„Ne treba verovati na prvu loptu ono što se čuje. Kao ovo oko pšenice – od jutros slušamo i stiče se utisak da je pšenica podbacila i da je rod oko 3,8 tona, što je nemoguće. Svaki dan sam na terenu i vidim svojim očima“, naveo je ministar.
Govoreći o izdvajanjima države za poljoprivredu i ruralni razvoj, ministar je izneo podatke o rastu budžetskih isplata i ulaganjima u sela i lokalne samouprave.
„3. jula prošle godine država je isplatila 49,1 milijardu dinara. 3. jula ove godine isplaćeno je 70,4 milijarde, to je ogroman novac, skoro 50 odsto više nego prošle godine. Do kraja ove godine isplatićemo 112 milijardi, to su ogromne pare koje idu u poljoprivredu. Dajemo ogroman deo kroz direktna davanja, pojačali smo i duplo izdvajanja za seoski razvoj. Malo ko zna da smo prošle godine ulagali u 18 opština za infrastrukturu. Ove godine završavamo isti konkurs i mislim da ćemo ove godine dati najmanje duplo više lokalnim samoupravama, upravo za infrastrukturu seoskih područja“, naveo je ministar.
Veći povraćaj akcize za gorivo
Ministar se osvrnuo i na sistem državnih podsticaja i olakšica za poljoprivrednike, ministar je objasnio i način na koji funkcionišu dodatne subvencije kroz refakciju za gorivo.
“To je iz budžeta koji je namenjen poljoprivredi, ali poljoprivrednici dobijaju i jedan deo iz Ministarstva finansija, kroz refakciju za gorivo. U jednom trenutku smo morali da smanjimo taj iznos, kada se smanjivala akciza zbog svega što se dešavalo. Sada je, od pre neki dan, vraćen povraćaj akcize na 50 dinara. Mnogi to ne znaju – poljoprivrednici dobijaju gorivo na pumpi po nižoj ceni, a zatim ostvaruju i povrat od još 50 dinara, a sada će taj iznos možda biti i veći“, dodao je ministar.
Ostavite komentar