ISTEKAO POSLEDNJI ROK ZA AMERIČKE SANKCIJE NIS-U Stručnjaci u "Uranku" odgovorili na pitanja koja Srbe brinu

Istekao je i poslednji rok za odlaganje uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). Predsednik Aleksandar Vučić poručio je da "sa Amerikancima više nema o čemu da se razgovara" i da je sada neophodno da se razgovara sa ruskom stranom.

Ostaje pitanje – hoće li i kako obični građani osetiti posledice sankcija? Koliko dugo Srbija može da očuva svoju energetsku stabilnost i šta je rešenje koje bi zadovoljilo i istok i zapad? Odgovore na ova pitanja u emisji "Uranak" na našoj televiziji dali su prof. dr Mihajlo Rabrenović i Nebojša Atanacković, ekonomista.

Država spremna – građani ne treba da brinu

Profesor Rabrenović ističe da građani ne bi trebalo da strahuju od neposrednih posledica sankcija, jer je država, kako kaže, na vreme ojačala svoje rezerve.

- Važno je da građani ne treba da brinu, jer je država dosta uradila na unapređenju rezervi. Za razliku od devedesetih, kada smo takođe imali sankcioni pritisak, tada nismo imali dobavljače koji su bili u vlasništvu privatnog sektora. Sada imamo dobavljače koji mogu da amortizuju taj pritisak - objasnio je Rabrenović.

K1 televizija

Ipak, dodaje da se posledice nekih starih, pogrešnih odluka sada ne mogu potpuno ispraviti.

- Ne mogu sve posledice ranijih pogrešnih odluka da se isprave u sadašnjem periodu. To je kao kada se uđe u pogrešan voz 2008. godine, pa 2025. godine stignemo u ovu situaciju - rekao je on.

Nauk za budućnost

Rabrenović ističe da trenutna situacija mora biti opomena i lekcija za budućnost.

- Ovo treba da nam bude nauk – da više nikada ne donosimo tako štetne odluke, ni za građane ni za privredu. Moramo da primenimo više znanja i iskustva, da diverzifikujemo izvore snabdevanja i da ne dozvolimo da zavisimo od jednog dobavljača, bilo kada je reč o isporukama gasa, bilo o kompletnom monopolu u oblasti naftne industrije - poručio je profesor.

Zalihe nafte i mogući efekti sankcija

Kada je reč o konkretnim zalihama, Rabrenović naglašava da Srbija trenutno ima dovoljno nafte i alternativnih dobavljača.

- Imamo zalihe nafte, ali imamo i dobavljače koji nisu u vlasništvu NIS-a. Nafta će i dalje dolaziti, ali kao gotov proizvod, iz inostranstva. Za oko šest do sedam meseci možemo biti mirni - rekao je on.

Prema njegovim rečima, NIS je do sada kontrolisao oko 60 odsto pumpi i čak do 90 odsto proizvodnje. Ipak, deo tržišta se već prilagodio novim okolnostima.

- Mnogi dobavljači koji su ranije kupovali od NIS-a već su prešli na nabavku iz inostranstva. Srbija zbog ovoga neće propasti. Može se desiti da vremenom dođe do blagih oscilacija u cenama, ali ne očekujem drastične promene - istakao je Rabrenović.

K1 televizija

Između Istoka i Zapada

Profesor dodaje da je situacija delikatna i da će mnogo zavisiti od odnosa Srbije sa Rusijom i načinom na koji će se tumačiti sankcije.

- Iskreno se nadam da će se naša pravoslavna braća malo zapitati i shvatiti da ovde mogu da se promene osećanja prema Rusiji. Treba da se probudimo iz jednog sna. Važno je kako će se sve ovo interpretirati – Rusi će reći da su nam krivi Amerikanci, jer oni uvode sankcije, ali kriv je onaj ko ne može da zaštiti svoj kapital - ocenjuje Rabrenović.

On ističe da govori isključivo u interesu srpskih građana i privrede.

- Ne zanima me interes ni Rusa ni Amerikanaca – bitno je da se mi probudimo. Ako je neko pod pritiskom od januara, to smo mi. Amerikanci imaju svoju politiku i žele da je sprovedu - poručio je Rabrenović.

"Rusi više nemaju rešenje"

U nastavku razgovora, profesor je ocenio da Moskva u ovom trenutku nema konkretno rešenje za situaciju u Srbiji, niti u drugim državama gde ima poslovne interese.

- Rusi ovde očigledno nemaju rešenje – ni za svoj interes, ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama, poput Nemačke. Oni više nemaju kontrolu nad svojim stvarima. S kim god da smo razgovarali, moramo da razgovaramo sa svima, jer su Amerikanci sada čvrsto pozicionirani u ovom regionu - zaključio je Rabrenović.

Ekonomista Nebojša Atanacković smatra da su u ovoj situaciji Sjedinjene Američke Države pokazale više razumevanja za poziciju Srbije, budući da su one te koje kontrolišu proces sankcija i više puta su odlagale njihovo uvođenje.

- Rusi, šta god da urade, kada se pogleda vlasnička struktura, ona je i dalje većinski ruska. Amerikanci žele da pokažu da su spremni da ugroze, manje ili više, ruske interese, posebno u smislu pribavljanja novca za rat u Ukrajini - rekao je Atanacković.

K1 televizija

On dodaje da bi eventualna nacionalizacija NIS-a značajno promenila odnose, ne samo ekonomske, već i političke u zemlji.

 - Nacionalizacija bi mnogo toga promenila. Promenila bi odnose i u našoj zemlji, jer veliki deo Srba podržava Rusiju u gotovo svim domenima. Takav potez bi imao snažan odjek u javnosti - objašnjava Atanacković.

Ipak, prema njegovim rečima, Amerikanci su do sada pokazivali izvestan stepen razumevanja.

- Najverovatnije smo imali razumevanje i od strane SAD-a, jer su čak sedam puta odlagali rok za uvođenje sankcija. Očigledno su vodili računa o tome koliko je NIS važan za Srbiju - istakao je on.

Atanacković smatra da su Amerikanci, iako donosioci sankcija, u ovom trenutku bolje razumeli kompleksnost situacije u kojoj se Srbija nalazi.

- U ovoj situaciji Srbiju su bolje razumeli Amerikanci, jer su oni imali i nož i pogaču u svojim rukama – oni su ti koji uvode sankcije - rekao je Atanacković.

Politička dimenzija sankcija

- Popuštanje na bilo koji način u vezi sa sankcijama koje su Sjedinjene Američke Države uvele, u Rusiji bi se – ali i u širem međunarodnom kontekstu – tumačilo kao njen poraz, kao znak slabosti Moskve. Uvođenje američkih sankcija protiv NIS-a u tom slučaju bi se posmatralo kao svojevrsna pobeda Vašingtona, jer bi značilo da su uspeli da prinude drugu stranu na ustupke. Dosadašnja odlaganja sankcija delimično su rezultat ublažavanja napetosti, pre svega pod uticajem Evropske unije, koja je po ovom pitanju i dalje naklonjena američkoj politici. EU, naime, i dalje vrši pritisak na administraciju Donalda Trampa da, uprkos ranijim izjavama, sprovede mere prema ruskim kompanijama. Od samog početka, reč je pre svega o političkom činu, jer same sankcije imaju politički karakter. Ipak, za Srbiju je sada najvažnije da razmišlja o praktičnim posledicama - o tome kako će situacija sa NIS-om uticati na domaću privredu i energetsku stabilnost - ocenjuje sagovornik.

Ekonomski i politički interes

- Ekonomski interes Rusije u ovom slučaju gotovo da ne postoji. Oni imaju pravo upravljanja NIS-om i ostvaruju oko 50 odsto profita, što svakako ima određenu vrednost, ali nije presudno u njihovoj ukupnoj računici. Za Moskvu je politički interes daleko važniji od eventualnog finansijskog gubitka koji će pretrpeti - objašnjava Atanacković.

Prema njegovim rečima, situacija je za Srbiju mnogo značajnija, jer NIS ima veliki uticaj na domaću ekonomiju.

- Za srpsku stranu to ima mnogo veću težinu. NIS zapošljava oko 13.000 radnika, a veliki broj firmi sarađuje sa njima. Samo kroz poreze i doprinose NIS puni budžet sa oko 10 odsto prihoda - naveo je on.

Atanacković dodaje da će prelazak na uvoz gotovih derivata svakako uticati na tržište.

- Jedna je cena kada uvozimo sirovu naftu, a sasvim druga kada uvozimo gotove derivate. Sigurno ćemo morati da se snalazimo, ali imali smo i teže situacije, poput perioda kada je Srbija bila pod embargom. Postoje alternative za uvoz, pitanje je samo koliko će Sjedinjene Države eventualno pokušati dodatnim sankcijama da otežaju Srbiji pristup tim izvorima - rekao je Atanacković.

Na kraju dodaje da će dalji razvoj događaja zavisiti pre svega od odnosa SAD prema Srbiji.

- U tom slučaju, to više ne bi bio odnos prema NIS-u ili ruskom vlasništvu, već prema Srbiji kao državi - zaključio je Atanacković.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar