TOMAŠEVIĆ objasnio šta nedostaje SRPSKOJ KOŠARCI: Daleko zaostajemo za NORMALNIM svetom

Crvena zvezda je osvojila Kup Radivoja Koraća, dok Nikola Jokić "merka" svoju treću MVP titulu. O uzbudljivim vestima u svetu košarke danas je u emisiji "Kec na jedanaest" na televiziji K1 govorio proslavljeni košarkaš Dejan Tomašević.

Kako je rekao, nije gledao Ol star utakmicu, ali je ovog jutra ispratio sve što se dešavalo.

- Ako je neko dvaput bio MVP i ove godine je kandidat da to postane i treći put, mislim da je sasvim logično da on bude kapiten ekipe i da bira svoje saigrače. Sama činjenica da ga biraju kao pretposlednjeg mi deluje kao da se trude da Nikolu ponize. Ali, Nikola uvek sve okrene u svoju korist. To je Nikola - istakao je Tomašević na televiziji K1.

Bivši košarkaš je istakao i da Jokić verovanto više od MVP titula razmišlja o tituli šampiona NBA.

- Činjenica je da smo mi zemlja s relativno malim brojem stanovnika i da smo malo tržište, a biznis traži velika tržišta pa nismo toliko zanimljivi. Da je Nikola Španac na primer, ili iz neke druge veće države, imao bi bolji status. Ali, svakako treba da budemo ponosni i na njega i na Novaka i na mnoge pre njih i na one koji tek dolaze. Nikola ne juri treću MVP titulu, mislim da bi on, a i ja lično, više voleo da umesto tog individualnog priznanja bude šampion NBA zajedno sa ekipom i to bi bila najbolja potvrda da je najbolji.

Tomašević je rekao da je on lično imao sreće što je u pravom trenutku dolazio u timove koji su osvajali kupove i šampionate, a istakao je i da se slaže sa Svetislavom Pešićem koji je stava da moramo imati jače prvenstvo, timove i utakmice.

- Slažem se s tim i mislim da smo taj korak izgubili pre dvadesetak godina. Nismo uspeli da prepoznamo tokove koji se dešavaju. Nažalost, raspad stare Jugoslavije i nesnalaženje ljudi koji su u tom trenutku vodili saveze, neka njihova neaktivnost, a onda siguran sam i veliki propust FIBA koja je dozvolila da jedno veliko takmičenje ode u ruke privatnika koji kontrolišu klupska prvenstva doveli su do toga da se nalazimo tu gde jesmo. Siguran sam da ljudi koji vode saveze i klubove daju sve od sebe uvek, ali ne rade se najbolje stvari.

Tomašević je govorio i o realnosti postojanja Jadranske lige.

- Naša velika dilema je da li treba, kao što je rekao Kari, da forsiramo domaću ligu ili da prihvatimo realnost i kažemo mi moramo da igramo Jadransku ligu jer se tako stiče pravo da igramo u Evroligi. Dugo sam bio u Savezu, desetak godina, i sećam se da sam na početku bio veliki zagovornik jačanja domaće lige, ali sam onda shvatio realnost - da je Jadranska liga neminovnost. Ali i to se menja. Kada bismo se izborili da naše ekipe kroz domaće prvenstvo steknu pravo da igraju Evroligu, onda je besmisleno da ovakva Jadranska liga, u kojoj su Zvezda i Partizan apsolutno dominantni, uopšte postoji. Znam stavove i drugih saveza, prevashodno Slovenije i Hrvatske, oni su jako protiv Jadranske lige i njihovi timovi ne mogu da pariraju Zvezdi i Partizanu.

O stranim igračima

Dejan Tomašević je istakao da će dok je živ tvrditi da je preveliki broj stranaca pogrešan i da bi uvek trebalo forsirati domaće igrače.

- Ono što je mene učinilo srećnim je da je Zvezda osvojila ovaj Kup i konstantno u poslednjih nekoliko sezona forsira domaće igrače, bez obzira na to što uvek imaju i nekoliko Amerikanaca, a u poslednje dve sezone i dva Argentinca. Na dobar način naši igrači vraćaju to što su u fokusu i što im se daje šansa. Nemam dilemu da ćemo uvek imati velike talente i veliki broj igrača u NBA ligi. Mi imamo košarkaški gen. To je činjenica. Pre nekoliko godina smo ovde organizovali NBA kamp i bilo je više od 30 ili 40 igrača s ovih prostora koji su igrali ili trenutno igraju u NBA ligi. Znam u razgovoru sa čelnicima NBA lige da je njima ovaj prostor najzanimljiviji. Ono što Srbiju i srpske košarkaše odvaja od drugih je to što imaju pobednički mentalitet i što su odmalena navikli da se bore za titule. Ukoliko želiš da osvojiš neku titulu, moraš da imaš barem jednog Srbina u ekipi.

Foto: Printscreen/TV K1

Pobednički mentalitet

Naš bivši košarkaš je naveo da odrastajući u blokovima ili u manjim sredinama, u svakoj igri koja se igrala, bilo da je reč o košarci, fudbalu ili lastišu i klikerima, uvek si morao da pobediš.

- Navodio sam primer često da je prvo pitanje koje sam dobijao od oca kada bih došao kući posle bilo koje sportske aktivnosti bilo: "Je l' si pobedio?". Taj mentalitet razvija se od malih nogu kao i kad uđeš u ekipu, Zvezdu ili Partizan, ili obe kao ja što ističem s radošću. Taj mentalitet pobednika razvijao se prevashodno u reprezentaciji. Uđeš kao mlad, sa 20 godina, u ekipu gde si pored igrača koji su već osvajali dosta toga i prihvatiš taj mentalitet, jer da bi bio deo te ekipe moraš da budeš kao oni. Kada sazriš i odrasteš, onda je tvoja obaveza da to prenosiš na mlađe.

Tomašević je rekao i da je izlazak na balkon u Beogradu 1995. godine bio možda i značajniji od same zlatne medalje na Evropskom prvenstvu.

- Moje prvo zvanično prvenstvo bilo je Evropsko u Atini 1995. To je bila prva zlatna medalja i ostaje to zabeleženo, a izlazak na balkon bio je značajniji od te zlatne medalje. Vrlo je to značajno bilo za sve nas. To se vidi iz intervjua i izjava svih igrača iz te ekipe, i svi uvek ističu tu 1995. Ovoj i nekim budućim generacijama fali da se dokažu i kroz reprezentativni uspeh. Sa velikim iščekivanjem svakog leta nadamo se novoj zlatnoj medalji. Ova reprezentacija bila je na korak od toga. U Turskoj smo bili najbliže zlatnoj medalji, ali od 2002. nismo osvojili zlato i to je činjenica. Takođe, činjenica je i da je svake godine sve teže osvojiti bilo koju, a pogotovo zlatnu medalju. Ja sam siguran da imamo kvalitet, znanje i selektora, i mislim da je vreme da se to desi - rekao je Tomašević.

O NBA ligi

Šta nam nedostaje na putu do zlata bilo je pitanje Boška Jakovljevića i Aleksandre Jeftanović za našeg proslavljenog reprezentativca.

- Nedostaje i mnogo toga i ne toliko. I sam sam roditelj, pa znam da svoju decu više štitimo nego što je to bio slučaj kada smo mi odrastali. Više nije prvo pitanje: "Jesi li pobedio?", nego nešto drugo. Verovatno je razlog i u tome što domaći igrači više nemaju normalan razvoj, već ih vrlo rano proglašavamo nekim supertalentima, vrlo rano odlaze u NBA ligu, a ona je potpuno drugačija od one koju igramo u Srbiji ili u Evropi. Primat više nisu rezultati nego dobri ugovori. Ovo ne govorim kao neko ko je deo stare generacije pa je ljubomoran na nove. Nekada si morao da imaš dobar rezultat da bi napravio dobar ugovor, a sada se ugovori daju po talentu. NBA liga prednjači u tome. Nije cilj da po svaku cenu pobediš i osvojiš titulu već je to prevashodno jedan veliki šou. I naši igrači se prilagođavaju tome. Prihvatili smo američku košarku, duh NBA se širi ne samo na Evropu nego i na ostale delove sveta, košarkaške pre svega.

Tomašević je naveo i da mu je velika žal ostala zbog toga što nije zaigrao u NBA ligi.

- U to vreme si morao da budeš najbolji ili jedan od najboljih da bi otišao u NBA. Poziva je bilo, ali moja situacija je bila specifična. Deca mala, supruga uvek trudna i onda nam je odlazak u Ameriku bio suviše daleko i birali smo lepe zemlje i tople gradove jer sam želeo da moja deca imaju lepo detinjstvo, i hvala Bogu tako je i bilo. Mislim da je porodica stub i ako pričamo o sadašnjim igračima najbolji primer je Nikola Jokić koji ima skladan brak, divnu suprugu, imao sam priliku da je upoznam. Ima podršku braće i njemu je njihova podrška, pogotovo u početku, bila jako bitna. To mu je davalo samopouzdanje da na terenu bude najbolja verzija sebe.

O načinu oblačenja

Dejan Tomašević kazao je da NBA liga prepoznaje talente kada imaju tek 17, 18 ili 19 godina.

- Oni žele da formiraju te ličnosti i zato ih tako rano odvlače u Ameriku. Očigledno je da je manjak pre svega zdravih ljudskih ličnosti u NBA, to je njihov veliki problem. Svedoci smo kako se ponašaju i kako dolaze obučeni na utakmice. Nikada nisam otišao apa-drapa na utakmicu, u najmanju ruku imao sam sako, a najčešće odelo i kravatu kada nije vrućina. Za utakmicu treniraš celu nedelju i za to se spremaš godinama. Meni je sama ta priprema i oblačenje deo utakmice. Zato često slikaju igrače prilikom ulaska u dvoranu.

Svetsko prvenstvo

Tomašević je kazao da bi voleo da u reprezentaciji vidi i Teodosića, i Micića, i Jokića i Bogdanovića.

- Svi su različiti igrači, igraju na različitim pozicijama i svi bismo voleli da ih vidimo ponovo u reprezentaciji i na Svetskom prevnstvu, i ako tako bude, imamo ozbiljnu šansu da se borimo za medalju. Potrebna nam je samo jedna pobeda protiv Grčke ili Velike Britanije da odemo na Svetsko prvenstvo i to je dobra stvar i siguran sam da bi utakmica protiv Velike Britanije trebalo da bude lakša. Očigledno je da će Pešić, a i po sastavu ekipe koji sam video znam, pozvati sve igrače i nadam se da će ih klubovi pustiti. Realan sport nije video igrica, pa i kad imaš najbolje igrače teško ih je ukomponovati u skladnu celinu, pogotovo u tri ili četiri dana koliko selektori imaju na raspolaganju. Ako dođu naši najbolji igrači oni već imaju iskustva i već su godinu radili sa Pešićem i znaju te akcije. Doći će sa idejom da obe utakmice dobiju. Daj Bože da dobijemo barem jednu utakmicu, a onda da se potrude Pešić i njegov tim da dovedemo najbolju ekipu, da Jokić i Bogdan budu zdravi i orni, da se naprave dobre pipreme i da odemo s velikom verom i željom na Svetsko prvenstvo. Vreme je da osvojimo medalju i mislim da su i oni spremni.

O Pešiću

Tomašević je danas na televiziji K1 kazao da živimo u zemlji u kojoj su svi selektori.

- Mi imamo jednog selektora koji je za to dobro plaćen i hajde da ostavimo njemu da izabere. Na kraju, on će snositi i sve posledice. Njegova odgovornost je velika. Meni se letos nije dopadala ta euforija koja se napravila pred Evropsko prvenstvo gde smo mi već osvojili medalju samo je pitanje koje boje. To dosta utiče na reprezentaciju. Živimo u vremenu gde je skandal najbolja vest, a bio sam deo reprezentacije kao igrač, a kasnije i kao funkcioner, i znam da je ono što reprezentaciji uvek treba je mir. Dajmo im podršku i vetar u leđa i pustimo ih da rade, i onda kada osvoje medalju - radujmo se s njima. Kari je moj veliki prijatelj i s njim sam osvojio dve zlatne medalje, i siguran sam da je on u ovom trenutku najbolji izbor za selektora.

Huligani

Tomašević je kazao da je igrajući u Grčkoj doživljavao razne situacije.

- Igrao sam dugo u Grčkoj i utakmice između atinskih i solunskih klubova su još gore nego ove kod nas. Ono što mi se jako dopalo i što treba svi da pohvalimo je inicijativa KK Partizan pre mesec dana kada su identifikovali igrača koji je gađao sudiju i zabranili mu dolazak na utakmice. Sve ekipe to treba da rade, ali ne može da bude to inicijativa jednog čoveka, jednog tima pa ni Saveza već treba cela država da stane iza toga i da već jednom zabranimo huliganima da dolaze već da na tribinama budu porodice sa decom. Igrači treba da budu dominantni i u prvom planu, niko drugi.

Prisetio se i uvreda koje je odbijao kada je iz Zvezde prešao u Partizan.

- Možda sam ja i prvi sportista s kojim su započete one skaradne pesme i velike uvrede kada sam prešao iz Zvezde u Partizan. Ne samo da su mene vređali već vrlo često i moju suprugu i moju decu. Ja nemam dilemu da ne bismo bili u ovoj situaciji da se tada s tim prekinulo. Treba doneti zakon da ako se sa tribina čuju uvrede, da se odmah prekine utakmica i nastavi tek kada se taj deo tribina isprazni. Tome treba stati na put i siguran sam da to može da reši, kao što se rešilo i u drugim zemljama.

Šta nedostaje srpskoj košarci?

- Nama fale funkcioneri, sportske diplomate, ljudi poput Bore Stankovića, Raše Šapera, Nebojše Popovića... Vizionari koji su videli onda da će Jugoslavija za 20 godina biti prvak sveta. Manjkamo u tome. Trebalo bi da se bavimo edukacijom, jer ljudi kao što su bili oni stvaraju uslove za razvoj dobrih trenera, a dobri treneri prave velike igrače. Drugo je infrastruktura. Obilazio sam Srbiju, volim je i često putujem, i daleko zaostajemo za normalnim, razvijenim svetom. Tu treba da nam bude fokus. Naša najmodernija hala je Arena građena za Svetsko prvenstvo 1994. godine, a mi smo danas u 2023. Arena pri tome i nikada nije završena do kraja, fali još stvari da se uradi. Treba da se bavimo infrastrukturom i edukacijom kadrova - kazao je Dejan Tomašević danas na televiziji K1.

Podrška države

Tomašević je pohvalio kampove Rebrače, Gurovića i Igora Rakočevića.

- Čujem se sa svima njima i velika je stvar što žele da stvaraju nove igrače i država treba da im bude partner. Teško je da oni kao pojedinci to vode i da se bave finansijama, da kampovi budu isplativi. Moja molba je da im gradovi i država pomognu. Sigurno je da oni žele samo dobro svoj toj deci koja dolaze kod njih. Jako je važno da se dobro vodi računa o trenerima koji se bave decom. Mile Protić, čovek koji je meni bio trener u juniorima Crvene zvezde, bio je za mene veći autoritet od mojih roditelja. Išao je u školu i proveravao kakve ocene imamo. Nažalost to se danas ne radi, i vrlo često klubovi insistiraju da se deca već u sedmom ili osmom razredu osnovne škole prebace na vanredno školovanje. Imam sina od 18 godina koji aktivno trenira košarku i sada je sport postao vrlo naporan i zahtevan. Svaki dan ide na trening, nekada i dvaput dnevno. Teško je uskladiti i školu i sport. Nažalost, ako želiš da ti dete bude i dobar đak, onda trpe treninzi. Mora se napraviti strategija, možda ograničiti broj treninga ili broj sati koliko treba da budu u dvorani. Mislim da nije normalno da dete od deset ili 12 godina svaki dan trenira - kazao je Tomašević.

Sin Matija

Tomašević je kazao da bi njegova najveća pobeda bila kada bi Matija koji igra u Partizanu bio bolji od njega.

- Prema marljivosti i posvećenosti to već zaslužuje. On je moj sin, ali ja zaista u životu nisam sreo dečka sa većom željom da nešto napravi u košarci. To je njegov život, sve je tome podredio. Ne naravno po svaku cenu, ništa to nije ružno niti ima bilo kakav pritisak s naše strane, već on to želi. Ono što treba da krasi našu decu je posvećenost veća nego kod druge dece. Ono što razlikuje, po mom mišljenju, najveće igrače od ostalih je posvećenost i sposobnost da radiš više nego drugi. Na nama je da prepoznamo kvalitet i podržimo ih, da im damo šansu i da greše. Da dobiju minutažu i da imaju pravo i da naprave greške.

Na kraju je rekao da će se i dalje truditi da ostane u polju sportske diplomatije.

- Imamo mi odličnih menadžera i trenera, ali najviše su nam potrebni sportski rukovodioci - zaključio je Dejan Tomašević u emisiji "Kec na jedanaest".

Ostavite komentar

Kec

Treba mu psiholog. Jedno priča,drugačije živi. Bio je odličan sportista,sad se bas ne snalazi.

23.02.2023 13:11

0 0 Odgovori