RASTA kroz SUZE pričao o DETINJSTVU i ODRASTANJU u Prištini i Srebrenici

U nedelji kada promoviše novu pesmu u znak podrške reprezentaciji, Stefan Đurić Rasta je u iskrenom i intimnom razgovoru otkrio sve o njegovom životnom putu od Prištine, preko Srebrenice i na kraju do Sarajevske ulice i Beograda.

Pevač je oduševljen kritikama za pesmu “Preko sveta”, koja je za kratko vreme oduševila publiku.

- Pesma je nastala pre naše odlučujuće utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru protiv Portugala. To je zanimljiva priča. Ljudi su bili sumnjičavi s obzirom da sam već uradio pesmu, ali su mislili šta će biti jer treba da igramo protiv Kristijana Ronalda i Portugala. Drago mi je što se sve izdešavalo ovako i što su se kockice poklopile. Nekako je prirodno to krenulo iz mene, nisam namenski radio pesmu. Osetio sam tu atmosferu kao i 90 odsto ljudi sa novim načinom igre naše reprezentacije. To mi je mnogo značilo, verovao sam u naše fudbalere i pre te utakmice - kaže muzičar. 

 

Rasta je otkrio da su mu se javili reprezentativci Srbije.

- Osećam da će im pripomoći na nekom motivacionom planu u Kataru. Ako prođemo grupu ja ću biti presrećan - rekao je Stefan Đurić Rasta u emisiji “Prvi red” na K1 televiziji.

Detinjstvo na Kosovu

Popularni muzičar se osvrnuo i na turbulentno detinjstvo. Rođen je 1989. godine u Prištini u vreme kada su se osećale tenzije.

- Sećam se malo stvari jer su već tada u Prištini krenuli problemi. Tada nismo mogli slobodno da idemo u školu. Odvratna atmosfera i odvratna situacija. Zaista pamtim samo da smo se dobro zabavljali kao deca koliko god bilo teško u toj atmosferi - otkrio je Rasta.

Kako kaže seća se svog rođendana 16. novembra, poslednjeg koji je slavio u Prištini.

- Svi su bili svesni da je to to i da ćemo posle te proslave napustiti svoje domove i da ćemo svi da odemo - priseća se Rasta.

Ratne okolnosti prekinule su tada bezbrižno detinjstvo u Prištinu, a kako kaže muzičar “ne želi da dira uspomene”.

- Nikada se nisam vratio u Prištinu od kada sam je napustio. Nisam namerno hteo da idem u posetu. Izbegavao sam iz emotivnih razloga. Po slikama prepoznajem sve, put od kuće do škole, stvari se nisu mnogo menjale. Sada nemam nikakvu poveznicu sa Prištinom s obzirom da se dosta stvari promenilo. Nisam hteo da idem i da diram “uspomene”, a bio sam blizu - kroz suze je ispričao Rasta u emisiji “Prvi red” na K1 televiziji.

Rasta je govorio i o ljudima u Prištini s kojima je ostao u kontaktu. 

- Ostao sam u kontaktu sa nekim ljudima. Dosta dugo sam održavao kontakt sa prijateljima, čak i Albancima. Jedan od njih mi je i pomogao. Kada sam zaradio novac otišao sam u Minhen da kupim “mercedes” ML. Dočekao me je kod kuće i onda smo otišli da kupim džipa. 

Kako kaže većina ljudi nije mogla da trpi tenzije na Kosovu.

- Taj neki period uglavnom vezujemo da su odatle odlazili Srbi, odlazili su ljudi pre svega. Ljudi koji nisu mogli da žive u takvom okruženju. I dan danas treba svi da imamo empatiju prema toj bedi koju gledamo na Kosovu. To je takva beda da je to nepojmljivo. Mislim da su već tada ljudi sa Kosova osetili da će biti ovo što je danas. To je jedna jako osetljiva tema u svakom smislu. Treba biti 10 puta pažljiviji kada pričamo o Kosovu, a pogotovo ako to radimo iz pozicije u Beogradu, upravo zbog naših ljudi dole - kaže Rasta za K1 televiziju i dodaje da svojoj ćerki Tari priča jako puno o Prištini i Kosovu.

- Ćerka me je pitala da idemo na Kosovo i zašto ne možemo - otkriva Rasta u emisiji “Prvi red”.

Đurić je upitao da li je normalno da Srbi žive kao u getu u 21. veku.

- Svaki patriotizam koji predaleko odzvoni nekako uvek rikošetom završi kod naših ljudi u enklavama. Ne znam da li su ljudi svesni, ali enklave su geto. Da li to postoji negde na svetu osim na Kosovu? Ljudi su zatvoreni kao u getu i to se sve dešava u 2022. godini. To je zaista bolna tema, ali i tema o kojoj nikada ne bi trebalo da prestane da se priča. Nikada u životu nećemo smeti da kažemo Kosovo je izgubljeno i da završimo priču. To nikada ne treba da uradimo i ne smemo da uradimo. Dole i kada više ne bude bio ni jedan Srbin nešto što je ostalo je srpsko. Treba pričati stalno koliko god da je teško. O tome stalno treba govoriti jer je jako bitno za naš indentitet koliko god da nam pravi probleme na globalnom političko-ekonomskim nivoima - rekao je Rasta u emisiji “Prvi red” na K1 televiziji.

Napuštanje Prištine i dolazak u Srebrenicu

Muzičar je ispričao da su ga sa 10 godina roditelji poslali iz Prištine u Srebrenicu.

- To je baš bilo teško. Bili smo ekstremno povezani, bili smo kao jedno. S tim da sam ja jako voleo tu babu, očevu majku, mnogo sam je voleo i onda sam voleo stalno da idem tamo. Kada je bombardovanje krenulo situacija na Kosovu je bila jako napeta i moji su odlučili da je najbolje da me odvedu u Bosnu i da tamo provedem neko vreme. Četiri godine sam bio bez roditelja. Taj momenat samog odlaska kada su mi rekli da treba da idemo mi je bio ok zbog babe. Momenat kada smo odlazili bio je nešto neopisivo. To može samo da se vidi u filmovima. Putovali smo u nekom crvenom golf kecu koji se raspadao. Kao iz filma, mi smo išli tim nekim putem, a okolo gore kuće, gori sve, životinje trče, ljudi beže, to je scena koju ću uvek pamtiti - otkrio je Rasta.

Prema njegovim rečima to je bio jedan od najsrećnijih perioda njegovog života.

- Bilo mi je lepo. Jahao sam konje. Imao sam potpuno neki drugi život. Ustajao sam ujutro, čuvao sam krave… U školu smo išli peške kilometrima. Bio sam jako srećan tada u Srebrenici pogotovo što sam imao tu mogućnost da se sklonim iz zatvorene getoizovane situacije u neku bar malo otvoreniju sa slobodnijim društvom. Bez obzira što se nije imalo para i bez obzira što je vladalo siromašno, bilo je stvarno lepo - kroz suze je rekao Rasta o odrastanju u Srebrenici.

Rasta je ispričao i anegdotu iz škole.

- Pamtim da je bilo mnogo dece. Stalno nas je bilo nešto nenormalno puno. Bili smo ekipica kojoj je uvek bilo zabavno i drugi su se ugledali na nas. Sećam se stvarno i tog prvog pismenog u školi gde sam pola rada napisao na ekavskom, a pola na ijekavskom i dobijem peticu jer sam stvarno pisao dobro. Rekli su mi da sledeći put odlučim da li ću ekavicu ili ijekavicu, jer su oni ok sa svime. Uglavnom je bilo stvarno lepo i dosta ljudi je imalo razumevanja za moju situaciju - rekao je Rasta u emisiji “Prvi red” na K1 televiziji.

Kako kaže baku je obožavao.

- Sa svim ženama u svojoj porodici imam mnogo lep odnos i negde su mi sve one mnogo značile u nekim periodima mog života. Zahvalan sm što imam mogućnost, slobodu i način da se izrazim u svojim pesmama i da prosto mogu da pevam o njima. 

Rasta je ispričao da je uvek bio odličan đak.

- Imao sam tu sreću da sam živeo taj način života na selu i imao priliku da od malih nogu stvorim radne navike i to je ono što mi danas mnogo znači. Ne mrzi me da uradim sve iako imam puno stvari koje obavim u toku dana. Ali to je nešto što mi je uz radost, igru, sreću donelo i tu neku obavezu koju sam naučio da vrednujem i da mi ni jedan posao nije mali i da mi ni jedne pare nisu male. Ništa mi nije beznačajno da bi se za to potrudio, to je ono što sam naučio kada sam bio mali.

Muzičar tvrdi da je ključno neke stvari početi iz početka.

- Sve može da se izgradi iz početka ponovo. Stvari su nam odlazile milion puta, selili smo se, nismo nosili ništa sa sobom i ponovo smo sve gradili. To je nešto što ljudi iz mog primera najbolje mogu da razumeju. Ne moraju to da budu ratne okolnosti, ali često se ljudi ne odvaže da krenu u neku stranu i ne promene život jer se boje kako će funkcionisati iz početka, a iz početka se rađaju najbolje stvari. Mi smo više puta išli iz početka - rekao je Rasta u emisiji “Prvi red” na K1 televiziji.

“Život sa seljacima te potpuno oplemeni dok ne dođeš u neku sredinu gde žive seljačine”

Kako tvrdi postoji velika razlika između života na selu i u gradu.

- Život sa seljacima te potpuno oplemeni dok ne dođeš u neku sredinu gde žive seljačine i tu se potpuno okrene svest i vizija stvari. To sam shvatio i potpuno sam se okrenuo ćerci Tari iz ugla da je ona rođena u velikom gradu, da tu živi, da će morati da bude svesna da tu nema sporog upoznavanja sa ljudima, već će ih upoznati onakve kakvi jesu odmah i to će joj možda biti teži momanat u odrastanju od mene. Nikada neću moći da zahvalim roditeljima zbog svega što su uradili za mene. Oni su ljudi kojima novac nije bitan. Ali to što su prisutni u Tarinom odrastanju mislim da im je to najvažnije - kaže muzičar. 

Kako kaže u Srebrenicu se neće vraćati zbog pokojne bake.

- Bio sam jako vezan za baku i njena smrt mi je jako teško pala. Ne bih se vraćao na to mesto, jer to nije to bez nje. Od ostalih članova familije ona i ja smo bili jako vezani za to mesto. Iz tog razloga se ne bih vraćao. Vernik sam i nakon babine smrti preuzeo sam da slavim slavu Sveti Stefan. To je jedan momenat koji sam zadržao i koji će biti tu večno - rekao je Rasta za K1 televiziju.

Dolazak u Beograd

- Moje roditelje i njihove karijere u nekom momentu života put jeste naneo u Beograd gde su doktorirali i gde im se nudio posao. Preseljenje je bilo preuranjeno s obzirom na okolnosti koje su se desilo. Prvo upoznavanje sa Beogradom mi je dosta bilo čudno čudno. Moji su tek stigli, nema stvari, nema ničega, knjige su po podu, jedan dušek, televizor… Dolazim iz Srebrenice od babe gde je sve sređeno i kažem: “Dobro mama hoćemo li mi sada ovo da sredimo.” Trebalo mi je malo vremena da se naviknem na novi život. Prijao mi je Beograd. Živeli smo u Sarajevskoj ulici. Balkanskom ulicom sam se peo do centra grada. Često sam šetao i vrlo brzo i lako sam upoznao Beograd - ispričao je Rasta.

Odnos sa Anom Nikolić

Rasta je progovorio i o odnosu sa svojom bivšom partnerkom.

- Trudim se da ne komentarišem pisanja u medijima isključivo iz razloga kako bi što manje tragova ostalo kada sutra moje dete bude to gledalo. Želim sve to da smirim koliko je moguće upravo iz razloga da sutra moja ćerka nema traume zbog kojih bivša partnerka i ja više nismo zajedno. Trudiću se da ne komantarišem po medijima i da se ne bavim tom tematikom ne zato što izbegavam ili ne volim da pričam već zato što mi je jedini cilj da dete ne gleda te stvari. Nadam se da će druga strana to razumeti - rekao je Rasta u emisiji “Prvi red” na K1 televiziji.

Odnos sa ćerkicom

- Mnogo mi znači odnos sa Tarom jer nas dvoje uzajamno odrastamo i prolazimo kroz neke različite stvari i faze. Ja nemam bebisiterke kod kuće i nemam kućne spremačice. Sam se bavim sobom, svojom kućom i svojim detetom. To mi je uživanje. Kada sam shvatio da taj momenat gde smo sami jedan na jedan i ta energija i hemija koju imamo međusobno, to mi je postalo jednostavnije od svega drugog i bilo koga drugog da mi pomogne. Ona hoće mene i želi da mi budemo sami i to njeno razumevanje za moj posao je neverovatno. Bitna mi je ta empatija kod nje. Koliko god u životu da je ljudi budu povređivali meni je bitno da i dalje ima empatiju. Tu sam da je zaštitim u svakom smislu, ali tu sam i da joj kažem da mora imati razumevanja i mora imati ljubavi - pričao je Rasta o detaljima iz privatnog života.  

Kako kaže sećanja su najvažnija.

- Šta god da mi se desilo u prošlosti to je ono što me danas čini. To je definitivno nešto bez čega ne bih bio danas ovo što jesam, ti neki momenti i situacije u životu teške mi se i dan danas trudimo i sećamo se lepih momenata iz tih nekih stvarnih situacija. I to nam ostaje u glavi - rekao je Rasta u emisiji “Prvi red” na K1 televiziji.

 

 

Ostavite komentar