ALEKSANDAR JERKOVIĆ U PODKASTU "PERSPEKTIVE": Kada uništimo poverenje u izbore, uništili smo demokratiju (VIDEO)

Aleksandar Jerković, programski direktor Odbora za kontrolu i observaciju (OKO), bivši narodni poslanik i odbornik u Skupštini grada Beograda, gostovao je u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1, gde je govorio o izbornom procesu, političkim podelama u Srbiji, studentskim protestima, ulozi medija i neophodnosti očuvanja demokratskih institucija.

Osvrnuo se i na svoje političko iskustvo, saradnju sa pokojnim generalom Božidarom Delićem, kao i na događaje koji su obeležili političku scenu Beograda.

Nezavisno posmatranje izbora i vraćanje poverenja građana

Govoreći o radu organizacije OKO, Jerković je istakao da je njen osnovni cilj nezavisno posmatranje izbora, dokumentovanje eventualnih nepravilnosti i vraćanje poverenja građana u izborni proces.

“Čuli smo mnogo priča o tome da su izbori pokradeni, mnogo pretpostavki i sumnji, ali jako malo dokaza. Naša ideja bila je da zaista budemo nezavisni. To znači da je svako dobrodošao. Nikoga nismo pitali za koga je ili protiv koga je”, rekao je Jerković.

Kako je objasnio, organizacija nastoji da građanima koji žele da učestvuju u posmatranju izbora obezbedi logističku i edukativnu podršku, kao i potrebne akreditacije.

“Naše je da omogućimo čoveku da posmatra izbore, da sve nepravilnosti koje primeti uoči, dokumentuje i predstavi. Što više ljudi posmatra izbore, manja je šansa da se dogodi bilo kakav propust, ali je istovremeno manja i mogućnost da se šire priče o događajima koji se nisu desili”, objasnio je on.

Jerković je naglasio da sumnje u regularnost izbora ne treba unapred odbacivati, već ih proveravati na osnovu konkretnih činjenica i dokaza.

“Najbolji odgovor na propagandu nije kontrapropaganda, nego suočavanje sa istinom. Pozivamo ljude da, bez obzira na to za koga su ili protiv koga su, dođu i svojim očima vide šta se dešava. Da prikupe dokaze, zabeleže ih i dokumentuju”, istakao je Jerković.

„Kada uništimo poverenje u izbore, uništili smo demokratiju“

Prema njegovim rečima, eventualne nepravilnosti moraju da budu ispitane, a tamo gde za to postoje razlozi, izbori mogu i da se ponove. Ipak, upozorio je da je opasno dovoditi u pitanje sam smisao izbornog procesa bez odgovarajućih dokaza.

“Onog trenutka kada uništimo poverenje u izborni proces, mi smo uništili demokratiju i sve demokratske institucije. To je možda i najveća krađa. Ne izborna krađa, nego krađa izbora, kada pokušate da ljudima oduzmete jedini mehanizam da mirnim putem odlučuju kada će i koju vlast smeniti, a koju postaviti”, poručio je Jerković.

Govoreći o potrebi reforme izbornog sistema, Jerković je ocenio da građanima treba vratiti osećaj da njihov glas zaista odlučuje o političkim procesima.

“Ljudi su dobrim delom ljuti ili besni jer osećaju nemoć svog glasa. Ali, umesto da tražimo rešenja koja će povećati snagu glasa običnog čoveka, idemo u potpuno suprotnom, destruktivnom pravcu, koji treba da poništi upravo njegovu volju”, naveo je Jerković.

Upozorio je i na opasnost od odbacivanja izbora kao načina za promenu vlasti.

“Ako kažete da vas izbori ne interesuju i da ćete stvari rešavati na ulici, mimo volje građana, vi zapravo odbacujete izbore i demokratiju. Kada više ne priznajete volju većine, otvarate mogućnost da se stalno pojavljuju nove grupe koje žele da preuzmu vlast”, istakao je on.

Prema njegovim rečima, upravo zbog toga treba raditi na unapređenju demokratskih institucija.

“Hajde da zaštitimo pravo građana da bez krvoprolića odlučuju ko će njima vladati. Možda sa manje, možda sa više grešaka, ali to je jedini način. Hajde da reformišemo izborni sistem i vratimo moć običnom građaninu”, poručio je Jerković.

O političkim podelama u Srbiji

Osvrćući se na aktuelna politička dešavanja i studentske proteste, Jerković je izneo kritike na račun blokada saobraćajnica, ocenjujući da one najviše pogađaju obične građane.

“Kako objašnjavate činjenicu da ne blokirate Vladu, ne blokirate Skupštinu, već običnom stanovništvu onemogućavate redovne aktivnosti? Kako očekujete da neko kome ste možda simpatični sutra glasa za vas, ako mu svakodnevno oduzimate pola sata ili sat života?”, upitao je Jerković.

On je ocenio da političke podele u Srbiji postaju sve izraženije i da se, umesto nadmetanja političkim programima, sve više insistira na sukobima.

"Zašto, umesto da pokušate da osvojite većinu, svoju energiju usmeravate na polarizaciju, i to ekstremnu polarizaciju? Ovde više nije cilj da se borimo za nešto i da se takmičimo u tome ko će biti bolji, nego da napravimo sukob", rekao je Jerković.

Govoreći o studentskom pokretu, izneo je stav da su pojedine političke i nevladine organizacije preuzele značajnu ulogu u njegovom delovanju. Takva dešavanja opisao je kao pokušaj šire promene političkih i društvenih odnosa, a ne samo borbu protiv aktuelne vlasti.

“Oni koji su projektovali ovu, kako je ja vidim, obojenu revoluciju nisu se bavili samo Aleksandrom Vučićem, niti samo vlašću jedne političke organizacije, na čiji rad imamo mnogo primedbi. Bavili su se rekompozicijom i inženjeringom kompletnog društva, atmosfere među ljudima i onoga što treba da sledi u budućnosti”, ocenio je Jerković.

Posebno je naglasio da nezadovoljstvo građana ne treba zanemarivati, ali da je važno razmišljati o posledicama političkih odluka.

“Problemi postoje i moraju da se rešavaju. Ali moramo da postavimo pitanje protiv čega se borimo. Da li protiv konkretnog čoveka ili protiv nepravde i grešaka u sistemu? Ako ne razumete šta je vaš protivnik, vrlo lako možete da skrenete na stranputicu”, upozorio je Jerković.

„Mediji stvaraju sliku, mediji stvaraju polarizaciju“

Značajan deo razgovora bio je posvećen ulozi medija u oblikovanju javnog mnjenja. Jerković je ocenio da medijska scena dodatno produbljuje političke podele u društvu.

“Mediji stvaraju sliku, mediji stvaraju polarizaciju”, naglasio je on.

Kao primer naveo je događaj tokom protesta ispred Narodne skupštine, kada je, prema njegovim tvrdnjama, doživeo neprijatnost nakon što je pozdravio novinara televizije N1 tokom uključenja uživo.

“Samo sam prošao pored čoveka i rekao mu: „Dobro veče“. Oni su u tom trenutku imali prenos uživo. Neko ko je patriotski orijentisan i ko nastupa sa izrazito opozicionih pozicija ne samo da nije dobrodošao, već, očigledno, ne sme ni na delić sekunde da se pojavi u kadru takvih medija”, izjavio je Jerković, iznoseći svoje viđenje tog događaja.

Osvrnuo se i na promene koje donose savremene tehnologije, društvene mreže i veštačka inteligencija, upozoravajući da će one imati sve veći uticaj na način funkcionisanja društva i demokratskih institucija.

“Pričamo o društvenim mrežama i o tome da je kontrola nad našim umovima, upravo zbog tehnologije, u velikoj meri preuzeta. Treba da vidimo na koji način možemo da sačuvamo autentičnu ljudskost, ono što nas čini društvenim bićima”, rekao je Jerković.

O saradnji sa generalom Božidarom Delićem

Govoreći o svom političkom angažmanu, podsetio je i na saradnju sa pokojnim generalom Božidarom Delićem, čiji je poslanički mandat preuzeo nakon njegove smrti.

“General Delić je imao želju da, u slučaju njegove smrti, ja nasledim njegov poslanički mandat, što se i dogodilo. Tako sam praktično ušao u Skupštinu kao vanstranačka ličnost i zauzeo njegovo mesto”, objasnio je Jerković.

Istakao je da je Delić, prema njegovom mišljenju, tokom čitavog života ostao dosledan svojim patriotskim uverenjima.

“On je od početka do kraja bio patriota. Za sebe je uvek govorio da je loš u politici, ali je jednostavno imao potrebu da se i nakon završetka vojne karijere bori za svoju zemlju na način na koji je znao i umeo”, naveo je Jerković.

Dva uslova za podršku formiranju gradske vlasti

Govoreći o političkim pregovorima nakon beogradskih izbora, Jerković je objasnio da je njegova saradnja sa pokretom Branimira Nestorovića bila zasnovana na koalicionom dogovoru, prema kojem je on predvodio listu za Beograd, dok je Nestorović vodio republičku listu.

Kako je naveo, njegova politička grupacija postavila je dva uslova za eventualnu podršku formiranju gradske vlasti.

“Imali smo dva uslova. Prvi je bio da se generalu Deliću podigne spomenik, a drugi da nam se omogući formiranje tela za unutrašnju kontrolu Grada Beograda. To bi bila komisija koja bi mogla da izvrši uvid u dokumentaciju i kontroliše rad gradske uprave”, objasnio je Jerković.

Prema njegovim rečima, predstavnici tadašnje opozicije nisu pokazali interesovanje za te predloge, dok je Aleksandar Šapić javno saopštio da je spreman da ih prihvati.

“Postavlja se pitanje zašto je jednoj strani bio neprihvatljiv Beograd u kojem bi neko kontrolisao rad gradske vlasti, posebno kada su u pitanju finansije”, rekao je Jerković.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar