SIMONIDA MILOJKOVIĆ "ZA NAŠIM STOLOM" SVEDOČI O POTRESNIM ISKUSTVIMA: Satanisti vrbuju decu preko Tik-toka (VIDEO)

Književnica i bivša novinarka Simonida Milojković gostovala je kod Duška Vukajlovića u podkastu „Za našim stolom“ na televiziji K1, gde je otvoreno govorila o odlasku iz novinarstva, pritiscima u medijima, iskustvima sa osobama izloženim manipulaciji, opasnostima koje prete mladima na društvenim mrežama, lažnim isceliteljima i značaju vere u njenom životu.

„Plašila sam se da ću jednog dana skloniti pogled od sebe u ogledalu“

Govoreći o novinarstvu, Milojković je istakla da je profesija kojoj je posvetila 16 godina doživela velike promene i da je sve manje prostora za profesionalnu slobodu.

„Uvek je u novinarstvu bilo 'veži konja gde ti gazda kaže'. Ali ovo sada što se dešava, stvarno imam osećaj da naše kolege imaju jako, jako malo slobode. Nekada je bilo čast biti novinar, a danas mnoge naše kolege ponekad sa malom dozom sramote i stida izgovaraju: 'Ja sam novinar'“, rekla je Milojković.

Kako je objasnila, novinarski posao podrazumeva brojne kompromise, ali je za nju postojala granica preko koje nije želela da pređe.

„Novinarstvo je jedno zanimanje prepuno kompromisa. Ukoliko se u toku jednog dana izmaknemo samo jedan centimetar od sebe, od svog obrazovanja, vaspitanja, morala, obraza, pa i zdravog razuma, na godišnjem nivou mi smo se mnogo, mnogo odmakli od sebe.“

„Ja sam se plašila da će doći dan kada ću pogledati sebe u ogledalo i skloniti pogled od sramote“, priznala je.

Prelomni trenutak, kako tvrdi, nastupio je kada je pripremila priču o poznatom pevaču za kojeg je imala svedočenje o navodnom seksualnom zlostavljanju maloletne devojčice. Prema njenim rečima, tekst nije objavljen zbog poslovnih interesa medijske kuće.

„Ja sam se toliko loše osećala. A onda sam pomislila kako da saopštim toj ženi, koja je ponovo prolazila kroz svu tu muku na moj nagovor, da priča neće biti objavljena.“

„Ako stvarno postoje zaštićeni pedofili i ako kuća u kojoj radim neće da pusti tekst o pedofilu da ne bi izgubila reklamu, onda tu meni nije mesto“, rekla je Milojković, objašnjavajući svoju odluku da 2014. godine napusti redakciju.

„Najveća katastrofa je što sve kreće bezazleno“

Govoreći o trogodišnjem volontiranju u organizaciji ZID, Milojković je ispričala da se susretala sa ljudima koji su, prema njenim rečima, bili izloženi različitim oblicima psihološke i finansijske manipulacije.

„Tada, za te tri godine na terenu sa žrtvama, znam da sam imala priliku da učestvujem u pomaganju mnogim ljudima, pogotovo mladima“, navela je.

Posebno je upozorila na manipulatore koji ljudima obećavaju uklanjanje navodnih negativnih uticaja, problema i porodičnih nesreća.

„To se kreće bezazleno, uz neku kaficu, uz neko gledanje na internetu. Najveća katastrofa je što kreće bezazleno“, rekla je Milojković.

Kako je opisala, jedna od metoda manipulacije jeste zastrašivanje ljudi pričama o nesrećama koje bi mogle da pogode njihove najbliže.

„Tu postoji jedno strašno zastrašivanje. Uglavnom zastrašuju preko dece, onoga gde je čovek najtanji.“

„I onda ti tu silne pare daješ i stalno si u stanju straha da će se nešto jako loše desiti“, objasnila je.

„Tinejdžera je najlakše zavesti jer je u sazrevanju“

Posebnu pažnju u razgovoru posvetila je opasnostima kojima su mladi izloženi putem društvenih mreža.

Milojković je ispričala slučaj devojčice iz svog okruženja, navodeći da je kao dvanaestogodišnjakinja bila u kontaktu sa osobama koje su se predstavljale kao satanisti.

„Njena dvanaestogodišnja ćerka je 11 puta pokušala samoubistvo i bila je u duševnoj bolnici. Kada je izašla za vikend, razgovarala sam sa njom i priznala mi je da su je satanisti kontaktirali preko TikToka“, ispričala je Milojković.

Prema njenom svedočenju, nepoznate osobe su postepeno zadobijale poverenje devojčice, razgovarale sa njom o porodičnim problemima i podsticale je na opasne postupke.

„Jako mladi ljudi su ciljna grupa satanista. Svaka sekta ima svoju ciljnu grupu.“

„Tinejdžera je najlakše zavesti, vrbovati, jer je u sazrevanju, željan je novih znanja, misli da mnogo toga zna i, u zavisnosti od toga kako mu se priđe, može i te kako da se utiče na njega“, upozorila je.

Na pitanje kako roditelji mogu da prepoznaju da se sa njihovim detetom nešto dešava, Milojković je izdvojila promene u svakodnevnim navikama.

„Isto kao kod bolesti zavisnosti, kao kod narkomanije. Dolazi do promena u ponašanju, u ritmu spavanja, nestaju stari prijatelji, pojavljuju se neki novi prijatelji. Odjednom počinju da pričaju neke čudne priče.“

„Da prosto vidimo koga dete gleda na tom telefonu, koga prati, koje sadržaje gleda“, poručila je.

Govoreći o privlačnosti ideje neograničene slobode među mladima, dodala je:

„Mladog čoveka veoma privlači taj osećaj beskonačne slobode, a nema svest o tome da sloboda bez ikakvih moralnih okvira i granica vodi direktno u ropstvo.“

„Odete kod bravara ili obućara da vam otvara mozak, a ne tražite diplomu“

Govoreći o lažnim isceliteljima, samozvanim psihoterapeutima i alternativnim metodama dijagnostike, Milojković je upozorila na opasnost od nekritičkog poverenja u ljude bez odgovarajućih stručnih kvalifikacija.

Ispričala je i da je lično otišla da istraži rad jednog čoveka koji je tvrdio da pomoću posebnog štapića može da otkrije zdravstvene probleme.

„Ja sam otišla da istražim i kažem tom čoveku: 'Ja bih vas zvala doktor, ali ne vidim nijednu diplomu na zidu.' A on kaže: 'Pa ja sam skroman čovek.'“

„Kako je ovo revolucionarno otkriće, čoveče! Pa šta bi Klinički centar Srbije dao da ima ovo? Nego rendgeni, ultrazvuk, skener, magnetna, pa nam vade krv, pa je ispituju, ne bi li otkrili šta nam je. A vi samo uhvatite ovaj štapić“, ironično je komentarisala.

Posebno je kritikovala popularnost samoproglašenih terapeuta koji savete o mentalnom zdravlju pružaju bez odgovarajućeg obrazovanja.

„Žale se ljudi da im dolaze potpuno uništeni ljudi jer su bili kod nekog bravara da im otvara mozak. To su ljudi različitih zanimanja, koji su završili neki kurs, pročitali dve-tri knjige i usudili se da leče ljude.“

„Idete da popravite karijes na trojci, pa se raspitate kakav je taj zubar. A odete kod nekog bravara ili obućara da vam otvara mozak, a niste tražili da vidite diplomu univerziteta“, rekla je Milojković.

Govoreći o tome kome se obratiti za pomoć, istakla je značaj stručnog medicinskog obrazovanja i upozorila da alternativne metode ne treba da budu zamena za zdravstvenu zaštitu.

„Ukoliko vam treba duhovnost, idite u crkvu, džamiju, sinagogu, već prema tome koje ste religije. Ukoliko ste bolesni, idite u dom zdravlja ili u klinički centar.“

„Čovek traži Boga, ali često na pogrešnoj strani“

Osvrćući se na svoj duhovni put, Milojković je rekla da je pravoslavna vera deo njenog života od detinjstva i da u njoj pronalazi odgovore na mnoga životna pitanja.

„Ja sam pravoslavka otkako znam za sebe. U crkvi sam, tako da ne bi mi palo na pamet da tražim da pijem vodu u mutnoj bari kada sam na izvoru čiste vode“, istakla je.

Govoreći o ljudima koji tragaju za duhovnošću, ocenila je da potreba za verom i pronalaženjem smisla može da ih učini podložnim različitim obećanjima.

„Svi ti ljudi koji su bili u tim sektama su bogotražitelji, zapravo. Oni su tražili Boga, samo na pogrešnoj strani“, rekla je.

Predstavljajući roman „Putovanje ka Bogu“, objasnila je da se njeni junaci, nakon različitih životnih iskušenja, suočavaju sa sopstvenim slabostima i pokušavaju da pronađu novi početak.

„Ima ona situacija u životu kada si sateran u ćošak. Nema napred više gde. Pozadi se spustila rampa. I onda šta ćeš? Podigneš glavu, pogledaš u nebo i kažeš: 'Bože, pomozi.'“

„I možda tek tada, kada si svestan svojih ljudskih slabosti, svojih ograničenja, mislim da si tada zapravo najjači“, navela je književnica.

Govoreći o padovima i životnim greškama, poručila je da čovek nikada ne treba da odustane od promene.

„Pad nije greh, pad je samo šansa da se dignemo i da se oporavljamo, da verujemo da možemo da budemo bolji.“

Na kraju razgovora, Milojković je istakla da je za nju vera izvor mira, utehe i snage.

„Pravoslavlje je zapravo vrhunska psihoterapija, jer mi ne menjamo ljude oko sebe i ne menjamo situacije u koje nas život stavlja, nego menjamo sebe i svoj odnos prema tome. U pravoslavlju čovek nađe mir, nađe radost, utehu i smisao“, zaključila je Simonida Milojković u podkastu „Za našim stolom“.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar