PROF. DR BOJANA DIMIĆ SURLA U PODKASTU "PERSPEKTIVE": "Nije poenta da student ima rešenje, već da nauči kako da dođe do njega"

Prof. dr Bojana Dimić Surla, dekanka Računarskog fakulteta u Beogradu, govorila je u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1 o radu fakulteta, obrazovanju budućih programera i promenama u IT sektoru.

„Računarski fakultet je jedna vrlo interesantna priča o privatnom obrazovanju. Osnovan je 2003. godine, što znači da postoji već 23 godine“, rekla je Dimić Surla.

Ocenila je da fakultet ima dobar ugled među poslodavcima, ali i naglasila da se taj ugled mora stalno potvrđivati.

„Oni koji nas ocenjuju, a to je uglavnom privreda, odnosno IT sektor, kažu da smo vrlo blizu nekim najpoznatijim državnim fakultetima. Naši studenti se zapošljavaju u realnom sektoru, gde ne možemo lako da se provučemo ako naš kadar nije zaista kvalitetno obrazovan“, navela je.

Kako je objasnila, zbog toga se na fakultetu stalno razgovara o promenama u nastavi, studijskim programima i zapošljavanju nastavnika.

„To zahteva veliki rad, trud, posvećenost i stalno inoviranje. Gotovo na mesečnom nivou imamo strateške sastanke o tome šta ćemo novo uvesti, šta ćemo promeniti u predmetima i koga ćemo zaposliti“, rekla je.

Dimić Surla je istakla da privatni fakultet mora da vodi računa o finansijama, ali da obrazovanje ne može da se planira kao posao sa kratkoročnim ciljevima.

„Privatno obrazovanje ne može da se vodi kao biznis, a jeste biznis. Ne možete fakultet voditi kao bilo koju drugu firmu, sa kvartalnim ili godišnjim finansijskim ciljevima. Morate da gledate dugoročno“, objasnila je.

Govorila je i o stipendijama koje Računarski fakultet dodeljuje talentovanim studentima, kao i o mladima koji sami plaćaju školovanje.

„Ima dosta studenata koji sami sebi plaćaju školarinu. Neki počnu da rade poslove koji nisu iz struke, a onda od treće godine već mogu da se zaposle u struci. Oni obično malo produže studije, ali spajaju praksu i školu“, rekla je.

Prelazak na RAF

Dimić Surla je ispričala da je odrasla u Odžacima i da ju je tokom školovanja najviše zanimala matematika. Kada je upisivala fakultet, odlučila se za informatiku, iako tada nije imala iskustva sa programiranjem.

„Ja sam iz malog mesta. Tamo ljudi nisu ni znali šta je programiranje. Išla sam za matematikom, ali mi je informatika zvučala zanimljivo i perspektivno. Računala sam: matematiku ću položiti, a programiranje ću valjda naučiti“, rekla je.

Pokazalo se, kako je navela, da joj je izbor odgovarao.

„Kada sam videla tu struku, to je za mene bilo veliko oduševljenje. To je prelepo zanimanje i zaista sam se pronašla u njemu“, istakla je.

Iako je imala ponude za rad u kompanijama, odlučila je da ostane na fakultetu. Privlačila ju je mogućnost da se bavi različitim poslovima: nastavom, istraživanjem i razvojem softvera.

„Volela sam programiranje i razvoj softvera. Ali nisam mogla da zamislim da samo to radim svaki dan, po ceo dan. Ovako se malo razvija softver, malo pišu radovi, malo drži nastava. Ta kombinacija mi je odgovarala“, objasnila je.

Pre prelaska na Računarski fakultet radila je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Rekla je da je jedan od razloga za promenu bilo preseljenje u Beograd, a drugi želja da radi u ustanovi usmerenoj na oblast koja je najviše zanima.

„Želela sam da odem na mesto gde se radi baš računarstvo. Pre nego što sam donela odluku, radila sam na Računarskom fakultetu deo radnog vremena da vidim kako sve funkcioniše. Videla sam da se stvari razvijaju u dobrom smeru“, rekla je.

Srpski IT sektor

Govoreći o razvoju IT industrije u Srbiji, Dimić Surla je ocenila da domaći stručnjaci mogu da rade na svetskom tržištu bez prepreka koje postoje u pojedinim drugim delatnostima.

„To je oblast u kojoj vam je najlakše da budete na svetskom tržištu. Nemate izvoz kamionima“, rekla je.

Kao važnu osnovu za razvoj sektora pomenula je obrazovanje i talentovane mlade ljude.

„Imamo predstavništva poznatih svetskih kompanija koje su ovde došle u potrazi za talentima. One su te talente ovde i našle. Imamo i dobre škole i fakultete“, navela je.

Ipak, ukazala je da se tržište rada menja. Prema njenim rečima, ranije su kompanije stalno tražile studente i mlade programere, dok se danas početnici teže zapošljavaju.

„Posla i dalje ima, ali mislim da se mladi početnici sada teže zapošljavaju. Traži se više iskustva nego ranije“, rekla je.

Na kraju razgovora iznela je i ideju da Srbija postane prepoznatljiva kao mesto na koje studenti iz drugih zemalja dolaze da uče računarstvo.

„Mislim da možemo da budemo prepoznatljivi u svetu kao zemlja u kojoj se uči računarstvo. Imamo privredu, tržište, znanje i već dobru osnovu“, rekla je Dimić Surla.

Uloga mladih asistenata

U periodu kada su kompanije zapošljavale veliki broj IT stručnjaka, fakultetima je bilo teško da pronađu mlade saradnike. Dimić Surla smatra da asistenti imaju jednu od ključnih uloga u obrazovanju budućih programera.

„Rekla sam tada da će IT industrija u Srbiji procvetati kada pozicija asistenta na fakultetu postane najpoželjnija pozicija za mlade“, navela je.

Objasnila je da asistenti rade sa studentima u malim grupama i pomažu im onda kada naiđu na problem tokom rešavanja zadatka.

„Naši saradnici i asistenti su jako važni. Oni rade sa studentima jedan na jedan, pomažu im kada naiđu na problem i osmišljavaju zadatke. To je jedan od najboljih načina da se uči“, rekla je.

Dodala je da je zadovoljna timom mladih saradnika koji danas radi na Računarskom fakultetu.

Mitovi o AI

Dimić Surla smatra da alati veštačke inteligencije mogu da pomognu programerima, ali da i dalje mora da postoji stručnjak koji razume zadatak i zna kako da usmerava njihov rad.

„Ti alati vrlo dobro generišu programski kod. Ali neko mora da ih vodi i da im kaže šta treba da generišu“, rekla je.

Zabrinjava je što priče o tome da veštačka inteligencija može da zameni programere utiču na odluke mladih i njihovih roditelja.

„Deca i roditelji slušaju da više neće biti posla za programere. Menja se način rada, ali mislim da je nesigurnost koja se zbog toga stvara veća od onoga što se zaista dešava“, ocenila je.

Prema njenom mišljenju, deo najava o mogućnostima veštačke inteligencije u javnosti je preuveličan.

„Mislim da su ljudi koji se bave tehnologijom najmanje skloni tome da se njome bezgranično oduševljavaju. Mi smo često najveći skeptici. U javnosti se mnogo preteruje“, kazala je.

Smatra da su velika obećanja o budućim mogućnostima AI alata povezana i sa potrebom kompanija koje ih razvijaju da privuku ulaganja.

Kada je reč o obrazovanju, naglasila je da studenti ne smeju da preskoče osnovna znanja zato što im je gotov odgovor lako dostupan.

„Morate da naučite matematiku i osnove programiranja. Ne treba studente učiti samo onome što je trenutno aktuelno, jer će se nešto novo pojaviti i kada oni završe fakultet“, rekla je.

Posebno je istakla važnost samostalnog rešavanja zadataka.

„Kada mlad čovek uči, važno je da naiđe na problem, da se malo pomuči, da proba jedno, pa drugo. Nije poenta da ima rešenje. Poenta je da nauči kako da dođe do njega“, naglasila je.

Zbog toga smatra da će rad u učionici i usmeni ispiti imati veći značaj. Rekla je da studenti često imaju tremu od usmenog odgovaranja, ali da je važno da nauče da objasne ono što su uradili.

Autonomija i etika

Na pitanje o autonomiji fakulteta, Dimić Surla je rekla da ustanova treba samostalno da odlučuje o nastavi, u okviru postupka akreditacije, i da prema svojim pravilima rešava pitanja koja se tiču studenata.

„Niko sa strane ne može da nam odredi šta ćemo predavati u okviru studijskih programa“, rekla je.

Kao primer odgovornosti fakulteta navela je sprečavanje prepisivanja. Prema njenim rečima, to pitanje mora da se rešava zbog studenata koji samostalno uče, ali i zbog ugleda ustanove.

„Ne smemo da dozvolimo da studenti završe fakultet tako što prepisuju i varaju na ispitima. To nije pošteno prema onima koji uče i trude se“, istakla je i navela da, prema njenom iskustvu, njihovi nastavnici nemaju pristup pojedinim servisima za pretraživanje naučnih časopisa koje država plaća.

Profesorka se osvrnula i na poteškoće na koje je naišla kada je pokušala da studentima obezbedi pristup državnom data centru.

„Mi plaćamo poreze i doprinose. Mislim da bi naši nastavnici trebalo da imaju pristup tim naučnim bazama“, zaključila je.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar