PROFESOR MILOVAN MITROVIĆ U PODKASTU "PERSPEKTIVE": "Spasa nam nema ako se ne budemo sami spasavali"

Profesor univerziteta u penziji, sociolog sela Milovan Mitrović, bio je gost emisije „Perspektive“, gde je govorio o temama kojima se decenijama bavi, selu, društvenim promenama, obrazovanju, istorijskoj svesti i položaju čoveka u savremenom društvu.

Mitrović je na početku razgovora istakao da se dugo nije pojavljivao u javnosti, ali da je prihvatio poziv jer smatra da postoje teme o kojima treba govoriti.

„Ja nisam televizičan, ali imam šta da kažem na televiziji. Pogotovo što sam ja sve vreme bio prvi predsednik Programskog odbora RTS-a, ali sam smatrao da je sukob interesa da se pojavljujem u to vreme na televiziji“, rekao je profesor.

Dodao je da godine donose posebnu odgovornost i da čovek mora da vodi računa o onome što ostavlja iza sebe.

„Lako se obrukati na kraju života. Teško je izgraditi ime, a lako ga je izgubiti“, poručio je Mitrović.

„Selo hrani i brani državu“

Kao jedan od najvećih problema savremenog društva, profesor vidi udaljavanje čoveka od sela i prirodnog prostora u kojem je vekovima nastajao život.

Govoreći o svom radu u sociologiji sela, Mitrović je rekao:

„Mene nekako podseti vaš rad vredan i sociologija sela. Padne mi napamet ta tužna činjenica da su Srbiji u dvadesetom veku mnogi napustili selo. Da mnoge selo nije napustilo, nego su oni po svom izboru otišli.“

Prema njegovim rečima, selo nije samo pitanje poljoprivrede, već pitanje opstanka jednog društva.

„Selo hrani, brani ovu državu. Ali ne može biti dobra država bez elite koja bi bila patriotska i koja ne bi prezirala svoje selo, svoje selo i svoj narod“, rekao je profesor.

On smatra da se odnos prema selu mora promeniti i da država mora razumeti njegovu širu društvenu ulogu.

Istorija kao temelj razumevanja budućnosti

Mitrović je veliki deo razgovora posvetio pojmu istorijske i društvene samosvesti.

„Moj ključni pojam je društveno-istorijska samosvest, racionalna, istinita društvena samosvest“, objasnio je.

Kako je rekao, istorija ne sme da bude samo vraćanje u prošlost, već način da razumemo sadašnjost i donosimo bolje odluke.

„Umesto istorije koja ide samo u prošlost, mislim da treba gledati budućnost. Da bih znao zašto je prošlost takva kakva jeste, zašto je sadašnjost takva kakva jeste i da racionalno pretpostavim kakva bi mogla biti budućnost.“

Profesor je kroz ličnu priču objasnio koliko je za njega istorija bila deo svakodnevnog života.

Odrastao je u kraju koji je bio vezan za velike istorijske događaje, a kao dete je slušao priče svog dede i porodice o ratovima koji su prošli tim prostorima.

„Ja sam tu istoriju učio na tim rovovima, čuvajući ovce sa svojim pradedom“, rekao je Mitrović.

Priseto se i razgovora sa dedom koji mu je objašnjavao šta predstavljaju rovovi koje je kao dete gledao.

„Pitah ga: ‘Deko, ove rupe, šta je ovo?’ Kaže: ‘To su rovovi.’ ‘A čiji su?’ ‘Pa to smo bili mi ovde.’ ‘A što smo se zakopavali?’ ‘Pa neprijatelji.’“

Za profesora, upravo takva iskustva oblikuju odnos čoveka prema istoriji.

Obrazovanje između tradicije i savremenosti

Mitrović je govorio i o obrazovanju i odnosu između građanskog vaspitanja i veronauke.

Njegov stav je da društvo ne treba da deli decu, već da traži način da različiti aspekti obrazovanja budu povezani.

„Najbolje građansko vaspitanje bilo je ono koje bi u sebe uključilo veronauku, i veronauka koja bi u sebe uključila dobro građansko vaspitanje. To nije kompromis, to mora da bude sinteza“, rekao je.

Prema njegovim rečima, obrazovanje mora da razvija odgovornost, znanje i sposobnost čoveka da razume svet oko sebe.

Problem sela nije samo problem zemlje

Govoreći o poljoprivredi, profesor je istakao da se odnosi na selu moraju menjati.

„Ne mogu agrarni odnosi ostati isti onakvi kakvi su bili pre sto godina“, rekao je.

Kako je objasnio, razvoj tehnologije nema pravi efekat ukoliko se ne menjaju i društveni odnosi.

„Sad smo pred digitalizacijom, a i dalje imamo iste odnose. Šta ćeš traktorom u njivi u kojoj su i volovi dok su bili konji gazili i više nego što su obradili?“

Mitrović smatra da nije dovoljno samo uvesti novu tehnologiju, već je potrebno promeniti način organizacije života i proizvodnje.

Nauka, društvo i odgovornost

Profesor je tokom razgovora govorio i o ulozi nauke i intelektualaca u društvu.

Prema njegovim rečima, znanje nema vrednost ukoliko ne postoji spremnost da se koristi za rešavanje problema.

„Ja sam uvek bio učitelj. Seoski učitelj sam trebao da budem i učitelj u politici, učitelj“, rekao je Mitrović.

Dodao je da društvene promene ne mogu nastati bez povezivanja ljudi koji imaju znanje i onih koji žele da rade.

„Oni koji znaju treba da se povežu sa onima koji hoće i da ne ignorišu one koji mogu neke stvari da urade.“

Na kraju razgovora profesor je ostavio poruku koja je bila i zaključak njegovog višedecenijskog rada:

„Spasa nam nema ako se ne budemo sami spasavali.“

BONUS VIDEO

Ostavite komentar