MARKO LAKIĆ U PODKASTU "PERSPEKTIVE": Jednom novinar, uvek novinar - bez razumevanja prošlosti nema ni budućnosti

Novinar i urednik lista „Politika“ Marko Lakić bio je gost emisije „Perspektive“ na televiziji K1, gde je govorio o svom novinarskom putu, ulozi medija u društvu, promenama koje donosi digitalno doba, značaju očuvanja srpskog jezika i ćirilice, ali i o istorijskim temama koje, kako je istakao, i dalje oblikuju društvo.

Lakić je na početku razgovora naglasio da, bez obzira na funkcije koje je obavljao tokom karijere, sebe pre svega vidi kao novinara.

„Pre svega sam novinar. Različite su funkcije koje obavljam kroz karijeru, ali uvek polazimo od toga – jednom novinar, uvek novinar. Novinarstvo je stil života i način definisanja stvari koje vidimo oko sebe“, rekao je Lakić.

„Politika je alfa i omega novinarstva“

Govoreći o listu „Politika“, Lakić je istakao da za njega ovaj list ima poseban značaj i zbog porodične tradicije.

„Politika je alfa i omega novinarstva, Politika je identitet ovog naroda. Ja sam tu malo emotivan, pošto je i moj deda bio novinar Politike, moj otac je bio novinar Politike“, rekao je.

On je ocenio da je danas, kada se novinarstvo često svodi na brzinu, klikove i senzacionalizam, posebno važno sačuvati ozbiljan pristup.

„Danas kada je sve banalizovano i kada je novinarstvo izgubilo i ugled i čast, možda čak i smisao, Politika je, verujem, jedino što je preostalo i što valja kada govorimo o novinarstvu u Srbiji“, naveo je.

Prema njegovim rečima, vrednost lista nije samo u političkom izveštavanju.

„Politika je uvek imala ekonomiju, kulturu, društvo, sport. Imala je jaku regionalnu rubriku, a ono po čemu je uvek bila prepoznatljiva jeste spoljno-politička rubrika, odnosno svet“, rekao je Lakić.

„Moramo veštačku inteligenciju da naučimo da koristi srpski jezik i ćirilicu“

Govoreći o budućnosti medija i razvoju novih tehnologija, Lakić je posebno istakao značaj arhiva i očuvanja jezika.

„Budućnost Politike je možda upravo u tome da srpski jezik opstane. Pre nego što nas poklopi veštačka inteligencija, mi moramo našu veštačku inteligenciju da naučimo da koristi srpski jezik, a pre svega i ćirilicu“, rekao je.

On je istakao da arhiva „Politike“ predstavlja veliko kulturno bogatstvo.

„Ko ima najveće bogatstvo, odnosno arhivu u Srbiji pisanu, to je Politika. Sve je to skenirano i poslužiće da ona razvije svoje modele i nauči jezik“, naveo je.

Dodao je da važnu ulogu ima i arhiva Radio Beograda.

„Da bi ona govorila čist srpski jezik, važna je i fonoteka Radio Beograda. Od 1927. godine postoje snimci. Politika i Radio Beograd će sačuvati srpski jezik za budućnost“, rekao je Lakić.

Ekskluzivna fotografija Ratka Mladića: „Tada sam mislio drugačije, danas razumem tu odluku“

Jedan od najzanimljivijih delova razgovora odnosio se na trenutak kada je redakcija „Politike“ dobila ekskluzivnu fotografiju Ratka Mladića nakon hapšenja.

Lakić, koji je tada radio kao noćni urednik, opisao je kako je izgledao taj trenutak.

„Novinarstvo je kao rolerkoster. Kada krenete, nikada ne znate šta će se desiti do kraja dana“, rekao je.

Kako je naveo, fotografija je stigla u redakciju u posebnom trenutku.

„Došao je jedan visok čovek, shvatio sam da je policajac. Doneo je jedan koverat, beo, sa grbom Srbije i predsedničkom oznakom. Kada smo otvorili, to je bio šok“, ispričao je.

Nakon objavljivanja fotografije, usledili su pozivi velikih svetskih medija.

„Zvali su iz celog sveta. Tokio Šinbun, USA Today, LA Times, Washington Times, New York Times – nema ko nije zvao. Svi svetski mediji su želeli da kupe fotografiju“, rekao je.

Lakić je otkrio da je tada smatrao da bi prodaja mogla doneti značajan prihod redakciji.

„Pozvao sam glavnog urednika i rekao: možemo večeras da zaradimo nekih 100.000 evra. Čak sam imao spreman račun za PayPal i plaćanje preko eBay-a“, rekao je.

Međutim, odluka urednika bila je drugačija.

„On je rekao: Ne. Ko god bude pitao, reci da to ne može da ide“, naveo je.

Kako je rekao, tek kasnije je drugačije razumeo tu odluku.

„Tada sam mislio drugačije, ali danas shvatam da je to možda bilo poštovanje i čast. Nije želeo da snosi odgovornost da kaže da je on zaradio na tome“, rekao je Lakić.

„Ako nemamo prošlost, nemamo ni budućnost“

Govoreći o izazovima srpskog društva, Lakić je rekao da dugogodišnji rad u novinarstvu ostavlja trag.

„Novinarstvo nije zdrava profesija. Kroz vas prolaze mnoge stvari“, rekao je.

Podsetio je na događaje koje je pratio tokom karijere, od bombardovanja 1999. godine do različitih tragedija i društvenih kriza.

„Radio sam više od 40 noći tokom bombardovanja. Nije bilo kratera gde nismo stigli da odemo i vidimo šta se desilo. Kasnije shvatite da takve stvari ostavljaju trag“, naveo je.

Lakić je istakao da ima potrebu da obilazi mesta koja smatra važnim za istorijsko sećanje.

„Imam strašno veliku potrebu da obiđem ta neka mesta koja su vezana za srpski identitet. Želim da vidim i pokušam da sklopim tu sliku“, rekao je.

Kako je naglasio, odnos prema prošlosti važan je za razumevanje budućnosti.

„Moramo da definišemo svoju prošlost i nekako da se u toj prošlosti pomirimo. Jer ako nemamo prošlost, nemamo ni budućnost“, rekao je.

„Internet je otrovna sredina“

Govoreći o savremenom javnom prostoru, Lakić je ocenio da su društvene mreže donele nove izazove.

„Ako imaš stav, ti si odmah prokužen i neko će te uzeti da te ispljuje na internetu“, rekao je.

Kako je naveo, ozbiljna rasprava često ustupa mesto podelama.

„Internet je otrovna sredina. Ako želiš da imaš stav, moraš da budeš spreman da te neko provuče kroz tu gomilu uvreda“, rekao je.

Kolekcionarstvo kao čuvanje istorije

Pored novinarstva, Lakić je govorio i o svojoj velikoj strasti – kolekcionarstvu istorijskih predmeta.

U emisiju je doneo nekoliko vrednih predmeta, među kojima su ceremonijalni bodež i šlem iz istorijskog perioda Srbije.

„Suština kolekcionarstva nije u onome što si našao, nego u onome što čekaš da nađeš. To nikada ne znaš tačno gde je“, rekao je.

Kako je objasnio, kolekcionarstvo nije samo sakupljanje predmeta.

„Predmet sam po sebi možda nije najvažniji. Važna je priča koju on nosi“, naveo je.

Govoreći o odnosu društva prema istorijskom nasleđu, rekao je:

„Meni je žao što to nije u muzejima. Nažalost, naše društvo ne razume dovoljno značaj istorije.“

Posebno je izdvojio primer mašine za šifrovanje Enigma.

„To je čuvala JNA. Neko je bacio na otpad u vojnom otpadu. Ja i drugar smo naišli i rekli: ovo je pitanje života ili smrti“, ispričao je.

Kako je zaključio, očuvanje istorijskih predmeta znači očuvanje priča jednog naroda.

„Kad sačuvaš jedan predmet, sačuvao si jedan deo priče. A bez priča nema ni sećanja“, rekao je Marko Lakić.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar