RODITELJI, PAŽLJIVO POGLEDAJTE Beba se ugušila na Halkidikiju, doktorka Vukov savetuje kako da sprečite ovakve tragedije

Nažalost, u letnjoj sezoni stižu i tužne vesti. Trinaestomesečna beba iz Srbije preminula je nakon što se ugušila hranom tokom odmora na Halkidikiju. Obdukcija je potvrdila da je uzrok gušenja konzumiranje orašastih plodova, koji su se zaglavili u disajnim putevima mališana.

Ova tragedija podseća roditelje na opasnosti koje određena hrana može predstavljati za najmlađe. Koja hrana sve može izazvati gušenje i kako sprečiti ovakve nesreće, pojašnjava pedijatar i alergolog dr Aleksandra Vukov.

- Dete od 13 meseci nikako ne bi trebalo da jede orašaste plodove. Preporuka pedijatara – a ja sam i alergolog – jeste: nikako do treće godine - kazala je doktorka Vukov i dodala:

- Deca već u prvoj godini imaju sve te reflekse da se sama hrane, da stavljaju hranu u usta. U drugoj godini oni već u usta, nos, uši stavljaju sve što im dođe pod ruku. Prosto, to je faza kada su zaista pune urgentne pedijatrijske ambulante, jer deca iz radoznalosti sve stavljaju. Nije retka situacija da deca u drugoj ili trećoj godini to rade.

Doktorka je govorila i o tome kako da izbijemo komadić hrane koji izaziva gušenje kod deteta.

- To je ogroman stres, posebno kada je neko vaš. Ne mora da bude dete. Postoji jedan pokret gde se dete stisne ispod grudne kosti, ispod dijafragme, da probamo da izbijemo ako je tu negde. Zvati odmah Hitnu pomoć,  uvek oboriti na bok i probati da taj disajni put bude otvoren – šta god da se desi - naglasila je doktorka Vukov.

Tokom putovanja s malom decom, roditelji često prave grešku pokušavajući da im uvedu novu hranu – što može biti rizično.

- Koliko god je za nas odrasle izazov da probamo nešto novo – novu hranu, neki lokalni specijalitet – to se ne odnosi na malu decu. Njima ne treba uvoditi nove namirnice tokom odmora - rekla je dr Vukov.

- Ako dete pije određenu mlečnu formulu, ponesite je sa sobom, jer je detetov organizam i metabolizam naviknut na nju. Nema potrebe da menjate navike zbog deset dana odmora. Nikada ne znate kada dete može ispoljiti alergijsku reakciju na novu hranu - dodaje ona i savetuje:

- Preporuka je da roditelji, kada idu na put sa malim detetom, ponesu hranu koju dete voli i na koju je naviklo – upravo da bi izbegli rizike i stresne situacije.

Minuti odlučuju: Kako sprečiti gušenje hranom kod dece?

Gušenje kod male dece može da nastupi za svega nekoliko minuta ako dođe do potpunog začepljenja disajnih puteva.

- Ako se nešto zaglavi tako da ne možete da udahnete – to su minuti u pitanju. Dete ne mora da ispusti nikakav zvuk, samo poplavi kada se potpuno obustavi protok kiseonika. Disajni putevi su veoma uski, hrskavice nisu zrele, tako da što je dete mlađe, opasnost je veća - objasnila je doktorka.

Važno je kako dete jede – ne samo šta jede

Postoje položaji u kojima dete nikako ne sme da jede i to uvek moramo imati u vidu.

- Dete nikako ne sme da jede u polusedećem položaju ili dok trčkara po kući. Disajni putevi i digestivne cevi još nisu dovoljno razvijeni. Mali su to prečnici, zato postoji kultura ishrane i učenje deteta da jede kako treba – da sedi za stolom, u svojoj stolici, sa escajgom ispred sebe. Ali mi, kao roditelji, tu kulturu ishrane smo izgubili, ne znam iz kog razloga - rekla je ona.

Dete mora da uči kako se žvaće i guta.

- Dete mora da sedi i da uči kako se žvaće, kako se guta. To su veštine koje se postepeno usvajaju. Roditelji su često nestrpljivi oko uvođenja novih namirnica, ali postoji razlog zašto se neke uvode sa šest meseci, neke sa osam, neke tek sa godinu dana. Apelujem da se slušaju pedijatri – ništa nije bez razloga - poručila je dr Vukov.

Šta deca smeju da jedu sa godinu dana – a šta nikako ne smeju?

Deca koja su stara oko godinu dana nikako ne smeju da jedu orašaste plodove.

- Sa godinu dana deca zaista mogu da jedu skoro sve – osim orašastih plodova - kaže dr Aleksandra Vukov i objašnjava:

- Međutim, ta hrana mora da bude isečena na vrlo male zalogaje i roditelji moraju da prate dete dok jede. Ako dete ima samo jedan ili dva zuba, ono nema čime da žvaće. Zato je neophodno da hranu usitnite toliko da može da je zgnječi tim zubićima i proguta bezbedno.

Bez čega porodica sa malim detetom ne sme da krene na put?

Za dete na putovanje morate poneti pravu malu apoteku, a evo šta ona treba da sadrži.

- Pre svega, probiotici – njih treba davati nekoliko dana pre puta i tokom boravka na odmoru. Zatim, obavezno poneti sredstvo za rehidrataciju, za slučaj da dete dobije stomačni virus, jer promena klime i ishrane može izazvati proliv - objasnila je doktorka.

- Uvek treba imati i lek za skidanje temperature – poput paracetamola ili brufena – kao i sredstvo protiv ujeda insekata, te zaštitni faktor 50, jer deca ne smeju biti izložena suncu s nižim faktorom, kapica - dodaje doktorka Vukov.

Ujedi pčela i osa: Kada su bezazleni, a kada opasni?

Ukoliko dete ujede osa i pčela, doktorka je otkrila kako treba da izgleda prva pomoć.

- Kod uobičajenih ujeda pčela ili osa, dovoljno je staviti hladan oblog, dati antihistaminik i naneti lokalnu kremu koja hladi i smanjuje svrab - objasnila je dr Aleksandra Vukov.

Međutim, šta ako dođe do teže alergijske reakcije?

- To su najčešće blage, lokalne reakcije i one se tretiraju simptomatski. Međutim, ne daj bože da dete počne da otiče, da teže diše, preznojava se ili mu ruka naglo otekne – tada se odmah mora pozvati Hitna pomoć - zaključila je ona.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar