"NOSIO SAM MAJKU NA RUKAMA. PLAČE ONA, PLAČEM JA..." Bolna ispovest Nenada Lalatovića kida dušu

Nenad Lalatović, blago srpskog fudbala, temperamentni trener i bivši reprezentativac, ali i čovek koji iza čvrste spoljašnjosti krije bol koju nosi iz najtežeg perioda svog života - trenutka kada je zauvek ostao bez majke. Njegova životna priča daleko je dublja od sportskih rezultata i trenerskih uspeha. Ovo je ispovest o gubitku, borbi sa sobom i neizlečivoj praznini koju ni godine ni pobede ne mogu da popune.

U emotivnoj završnici emisije kod Aleksandra Sekulovića na Gradska TV otvoreno je govorio a porodici i posebno majci koju je rano izgubio, vrednostima koje nosi i prenosi na igrače - i na teren.

 

 

- Zbog mojih anegdota, svi kažu "Vidi ga Lalat, skroz je šašav", i onda to tako počne da te bije glas, a nije to tako. Mene ljudi kad upoznaju vide da sam ja sasvim normalan momak. Ja sam na terenu energičan i volim da pobedim i navikao sam da se borim. Kao mlad nisam imao uslove da živim u bogatstvu. Nažalost ja sam izgubio majku kad sam imao 15 godina, moja majka je umrla u 40-oj godini. Ja sam svoju majku nosio na rukama, imala je rak kostiju, presvlačio, kupao. Kad ima veliku nuždu, ja sam morao da je okupam. Ona je plakala, plače ona, plačem ja, plakali smo zajedno - ispričao je Lalat i dodao:

- Ja sam doživeo velike boli u sebi i onda ljudi misle...ja samo ne dam na sebe, ne dam na svoju porodicu i borim se za svoju porodicu. Borim se da zaradim nešto da bi mogao da pružim bolji život svojoj porodici, svojim najbližima, svojoj deci. Ja sam takav, ja sam naučen da se borim, ja nisam imao nikad nikog ništa da mi da. Znaju da me kude, da me kritikuju, a niko ne zna kroz šta sam ja prošao, ne treba meni niko da žali, ali niko me nikad ne može dirati. Ne postoji taj kome se ja neću suprotstaviti, kad uvredi mene, moju pokojnu majku i kad dođe u lice i hoće da me pljune, budite sigurni da ću mu vratiti - istakao je Lalatović, a kako je sve izgledalo pogledajte u videu iznad.

Očigledno je gubitak majke zauvek promenio Nenada Lalatovića. Iza svakog njegovog nastupa, svake pobede i svakog ispada stoji čovek koji nosi tugu s kojom se ne trguje i prazninu koju ništa ne može popuniti. Danas, rečima kojima se više ne ustručava da izgovori, Nenad pokazuje da ni najjači nisu nedodirljivi.

Jer iza svakog “trenera s klupe” stoji sin koji bi dao sve da još jednom čuje: “Biće sve u redu, sine.”

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar