"AKO KRENEMO TIME DA SE BAVIMO, NEĆEMO IZAĆI IZ KUĆE!" Ministarka Pavkov šokirala u "Uranku" jednim podatkom

Samo od početka ove godine, na deponijama širom Srbije zabeleženo je više od hiljadu požara – alarmantna brojka koja iziskuje hitne mere i kontinuirani nadzor.

Upravo zbog toga uvedena su dvadesetčetvoročasovna dežurstva, ali postavlja se pitanje: kako dolazi do požara, i imaju li deponije adekvatnu opremu za njihovo gašenje?

Na ovu temu, u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, govorila je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, otkrivajući ključne uzroke požara, trenutne kapacitete deponija i šta se konkretno preduzima kako bi se broj incidenata smanjio.

- Za sada je stanje pod kontrolom, i u najvećoj meri požari su lokalizovani - kazala je Pavkov i dodala:

- Bilo je preko 1.000 požara koji su prijavljeni. U periodu od juna do današnjeg dana, u poređenju sa prethodnom godinom, imali smo 2,5 puta više požara. Da li je to uticaj negativnih klimatskih promena, odnosno visokog temperaturnog skoka u jednom kontinuiranom periodu, ili je u pitanju ljudski faktor, nadam se da će nadležni organi to da utvrde.

K1 televizija

Životna sredina i požari

- Na planini Maljen zahvaćena je ozbiljna površina, gde se nalaze četinarske vrste koje su vrlo nezgodne, jer sama šišarka može da bukne, da pređe nekoliko stotina metara i nanese štetu i na drugim lokalitetima u blizini. Samo na tim područjima imamo veliku, nemerljivu štetu koja se odnosi na šumske ekosisteme i prirodu - istakla je ministarka.

- Ono što smo dogovorili sa „Srbijašumama“ jeste izrada sanacionih planova, kako bi se procenila šteta u finansijskom smislu i definisali naredni koraci. Ministarstvo će po prvi put pokrenuti analizu pedoloških profila, da bismo na tim lokalitetima, gde je došlo do velikih požara, mogli da znamo koje vrste treba dodatno unaprediti u narednom periodu - objasnila je Pavkov.

- Fokusiraćemo se na šumske ekosisteme i vrste koje su otpornije na ovakve požare i klimatske promene. To će biti novina u odnosu na favorizovanje isključivo autohtonih vrsta, ali je i u saglasnosti sa novom regulativom EU - zakonom o obnavljanju prirode, koji je stupio na snagu prošle godine. Nadam se da ćemo ga integrisati u novu verziju našeg Zakona o zaštiti prirode - najavila je ministarka.

Govoreći o unapređenju zakonodavstva, Pavkov je naglasila:

- Radićemo na inoviranju više segmenata. Prvi put ćemo precizno regulisati kako se postupa sa invazivnim vrstama, što je veoma značajno. Ustoličićemo deo koji se odnosi na rezervate biosfere, što je važno za Studenicu, Goliju i Gornje Podunavlje. Takođe, integrišemo deo koji se tiče inspekcijskog nadzora, a jedna od mera biće i zaštita polinatora - što do sada nijedan zakon nije obuhvatao. To se odnosi na vrste važne za oprašivanje, kao što su ose, pčele i bumbari.

K1 televizija

Situacija na terenu i primeri iz lokalnih sredina

- Teška situacija bila je u Loznici. Posle četiri dana uspeli smo da lokalizujemo požar. Na terenu, na deponiji u Loznici, svakodnevno je bilo preko 80 ljudi. Pored Loznice, požari manjeg kapaciteta zabeleženi su i u Novom Sadu, kao i u delu ispod planine Radan, gde je paljena strnjika -  navela je ministarka.

Kao pozitivan primer ulaganja, Pavkov je izdvojila Kragujevac:

- U Kragujevcu je dosta investirano. Pre dve i po godine završili smo projekat zamene kotlova na mazut, koji su bili u pogonu više decenija. Sada je čitava energetika Kragujevca prešla na gas, što je veoma značajno za kvalitet vazduha i građane. Trenutno započinjemo sanaciju pepelišta koje je ostalo kao posledica korišćenja mazuta, i plan je da se taj pepeo koristi dalje u građevinskoj industriji. Na taj način pokazujemo da cirkularna ekonomija u Srbiji funkcioniše, jer će se od pepela praviti cementni klinkeri - objasnila je Pavkov.

Deponija u Kragujevcu planirana je da se realizuje kroz program „Čista Srbija“, i svakodnevno smo u komunikaciji sa gradonačelnikom i nadležnim institucijama.

Prevencija kao ključna strategija

- Najvažnija je prevencija – dok paralelno gradimo infrastrukturu regionalnih centara za upravljanje otpadom, radimo i na rekultivaciji i sanaciji nesanitarnih deponija. Dobra vest za građane je da su deponije u Pirotu, Valjevu, Požegi, Topoli i Smederevu već u fazi početka radova, ili će radovi uskoro krenuti. Ministarstvo izdvaja sredstva za njihovu potpunu sanaciju i zatvaranje, a lokalna komunalna preduzeća će gravitirati ka regionalnim centrima, kako ubuduće ne bi postojale nesanitarne deponije -  zaključila je ministarka Pavkov.

Kvalitet vazduha i merenje zagađenja

Ministarka Pavkov se osvrnula i na učestale komentare u javnosti o posledicama požara na kvalitet vazduha:

- Ono što slušamo iz različitih izvora, pouzdanih i nepouzdanih, jeste da se ne mere adekvatno zagađujuće organske materije koje nastaju kao posledica požara na deponijama. Takav vid monitoringa, međutim, nije ustoličen ni u Evropskoj uniji, pa samim tim nije ni transponovan kod nas. Dovoditi u vezu organske polutante koji proizilaze iz požara i praćenje kvaliteta vazduha nema uzročno-posledičnu povezanost - objasnila je Pavkov.

Prema njenim rečima, Ministarstvo zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom i praksom EU, prati osnovne zagađujuće materije na nivou lokalnih samouprava.

- Sve što se vodi kao grad ima automatsku mernu stanicu, sa osnovnim analizatorima za praćenje kvaliteta vazduha. Kada je reč o PM česticama, Zavodi za javno zdravlje i Agencija za zaštitu životne sredine prate i prisustvo teških metala. Organski polutanti, međutim, nisu obuhvaćeni monitoringom ni u EU, ni u Srbiji -  naglasila je ministarka.

Mikroplastika – nova ekološka pretnja

Pored izazova koje donose požari i zagađenje vazduha, ministarka Pavkov ukazala je i na sve prisutniji problem mikroplastike, koji, kako kaže, postaje globalni izazov:

- Više ne postoji nijedna supstanca, nijedna - tako barem nauka kaže — ništa što unosimo u sebe, a da nema mikroplastiku. To je jedna potpuno nova tema. Ako krenemo time da se bavimo, nećemo izaći iz kuće -  upozorila je ministarka, nagoveštavajući ozbiljnost problema koji tek dolazi u fokus stručne javnosti.

- Negativan uticaj na životnu sredinu posebno se ogleda kada dođe do požara u tolikoj meri. To utiče na sve medijume, na sve što okružuje tu deponiju. Nažalost, to nije nešto što se dešava prvi put, ali upravo zato moramo strateški da pristupamo problemu - i na tome se radi - dodala je.

Zagađenje vazduha – nova uputstva za hitne situacije

- Jednim članom zakona obavezali smo Agenciju za zaštitu životne sredine i zavode za javno zdravlje da, kada dođe do prekoračenja graničnih vrednosti koje su opasne po zdravlje ljudi, u roku od pet dana obaveste jedinicu lokalne samouprave. Ona, potom, mora bez odlaganja da informiše svoje građane o merama zaštite koje je potrebno preduzeti u takvim situacijama - objasnila je Pavkov.

Uginule ribe u reci Raška

- Više od hiljadu jedinki je stradalo, a uzrok ovog incidenta još uvek je predmet istrage Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru. Postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo, i iskreno se nadam da će počinilac biti sankcionisan, jer je zaista nedopustivo ono što se dogodilo na reci Raška - poručila je ministarka Pavkov.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar