PREMINULA LEGENDA ČIJI HIT ODJEKUJE NA TIKTOKU: Poslednje dane provela u strašnim bolovima, cela mreža u suzama

Koni Frensis preminula je u 87. godini, samo dve nedelje nakon što je otkriveno da je hospitalizovana zbog „ekstremnog bola“.

Njenu smrt potvrdio je blizak prijatelj pevačice, Ron Roberts, predsednik izdavačke kuće Concetta Records, koji je objavio vest na Fejsbuku rano ujutru, u četvrtak 17. jula.

– Sa teškim srcem i ogromnom tugom vas obaveštavam da je moja draga prijateljica Koni Frensis preminula sinoć – napisao je Roberts.

– Znam da bi Koni želela da njeni fanovi budu među prvima koji će saznati ovu tužnu vest. Više detalja biće objavljeno kasnije – zaključeno je u objavi koja je podeljena i na zvaničnom Fejsbuk profilu Koni Frensis.

 

 

Vest dolazi nakon što je pevačica 4. jula objavila na Fejsbuku da se „oseća mnogo bolje posle dobre noći sna“, samo dva dana nakon što je potvrđeno da je primljena u bolnicu.

Dana 2. jula, Frensis je obelodanila da je „ponovo u bolnici“, ističući da prolazi kroz testove i preglede kako bi se utvrdio uzrok jakih bolova koje je osećala.

U poslednje vreme, Frensis je ponovo bila u fokusu javnosti jer je njena pesma iz 1962. godine, „Pretty Little Baby“, postala viralna na TikToku čak 63 godine nakon što je snimljena kao B strana singla. Kao savremenica Elvisa Prislija i Brende Li, Koni je bila jedna od najpopularnijih pevačica pedesetih i ranih šezdesetih godina, sa hitovima kao što su „Who's Sorry Now?“, „My Heart Has a Mind of Its Own“, „Where the Boys Are“ i „Don't Break the Heart That Loves You“.

 

 

Bila je i prva žena koja je zauzela prvo mesto na Bilbordovoj Hot 100 listi, sa pesmom „Everybody's Somebody's Fool“ iz 1960. godine.

Biografija

Rođena kao Končeta Frankonero 1937. godine u Njuarku, Nju Džerzi, Koni je već sa četiri godine počela da učestvuje na takmičenjima u pevanju i izborima lepote, podstaknuta od strane oca. Ubrzo se pojavila na televiziji, kao stalna učesnica NBC-jevog programa Startime Kids, a umetničko ime Koni Frensis izabrala je kako bi bilo lakše za izgovor.

 

Potpisala je ugovor sa MGM Records 1955. godine, ali su njeni prvi singlovi bili neuspešni. Izdavačka kuća je planirala da je otpusti, ali ju je otac ubedio da snimi obradu pesme „Who's Sorry Now?“ kao poslednji pokušaj da postigne uspeh.

– Imala sam 18 promašenih pesama – ispričala je 1996. godine za UPI. – Tata je hteo da snimim pesmu iz 1923. Rekla sam mu: „Ma daj, deca na American Bandstandu će mi se smejati.“ On je rekao: „Ako ne snimiš ovu pesmu, budalo, jedini način da se pojaviš na Bandstandu biće da sediš na TV-u.“

U početku, pesma nije bila zapažena, ali kada je 1958. puštena na American Bandstandu kod Dika Klarka, postala je veliki hit u SAD i Velikoj Britaniji. Frensis i Klark ostali su prijatelji do kraja njegovog života.

 

 

Karijera joj je potom uzletela uz hitove kao što su „My Happiness“, „Lipstick on Your Collar“ i „Among My Souvenirs“. Njen album Connie Francis Sings Italian Favorites iz 1959. godine postao je njen najuspešniji, a „Everybody’s Somebody’s Fool“ iz 1960. godine prvi broj 1 hit u Americi – i to kao prvi solo ženski izvođač na Bilbordovoj Hot 100 listi, koja je tada bila nova.

Frensis je bila popularna i u inostranstvu, delom i zahvaljujući tome što je snimala verzije svojih pesama na različitim jezicima. Imala je još dva broj 1 hita: „My Heart Has a Mind of Its Own“ (samo tri meseca nakon prethodnog) i „Don't Break the Heart That Loves You“.

– Bila sam na vrhu sveta, a nisam ni znala šta su problemi – izjavila je 1992. godine za People.

Glumila je i u nekoliko filmova tokom šezdesetih, uključujući i hit Where the Boys Are iz 1960. godine, uz mladog Džordža Hamiltona.

Tragični niz

Kako se muzička industrija promenila krajem 60-ih, Koni je izgubila na popularnosti, a usledio je niz ličnih tragedija. Godine 1974. bila je žrtva silovanja u motelu na Long Ajlendu. Operacija nosa 1977. dovela je do privremenog gubitka glasa, a 1981. njen brat Džordž ubijen je od strane mafije.

Iste godine pokušala je da napravi veliki povratak, ali su je problemi sa mentalnim zdravljem ometali. Otac ju je prisilno smeštao u psihijatrijske ustanove, a 1984. preživela je pokušaj samoubistva. Te godine objavila je i autobiografiju Who's Sorry Now?

– Da skratim dugu priču, tokom 80-ih bila sam 17 puta prisilno hospitalizovana u mentalnim ustanovama, u pet različitih američkih saveznih država – rekla je Village Voiceu 2011. godine. – Pogrešno su me dijagnostikovali kao bipolarnu, sa ADHD-om, ADD-om i još nekim slovima koje naučna zajednica nikada nije čula. Godinama kasnije, otkriveno je da sam patila od posttraumatskog stresnog poremećaja, usled niza strašnih događaja u životu.

 

 

Sarađivala je s administracijom predsednika Ronalda Regana na zadacima borbe protiv nasilja i bila je zagovornik prava žrtava silovanja. Godine 2010. uključila se u kampanju s organizacijom Mental Health America kako bi podigla svest o posledicama traume i dostupnim terapijama.

– Uvek sam pokušavala da nađem humor u svemu, čak i kad sam bila u mentalnoj ustanovi – rekla je za The Oklahoman 2018. godine. – Ali, moram reći da mi je podrška javnosti bila ogromna. Pratili su me u najboljim i najgorim vremenima i nikada nisu prestajali da mi pišu pisma podrške iz celog sveta.

Objavila je još jednu autobiografiju, Among My Souvenirs, 2017. godine.

Tokom života bila je udata četiri puta. Prvi muž bio joj je Dik Kanelis; venčali su se 1964, ali su se razveli posle pet meseci. Godine 1971. udala se za Izija Mariona, ali su se razveli posle 10 meseci. Treći brak sklopila je s Džozefom Garcilijem 1973, a godinu dana kasnije usvojili su sina Džozefa Garcilija Mlađeg. Razveli su se 1977. Četvrti brak bio je s Bobom Parkinsonom 1985. godine, ali se i on završio posle samo nekoliko meseci.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar