ŽAŠTO JE VAŽNO DA ČVRSTO SPAVAMO? REM faza sna povezana sa manjim rizikom od 83 bolesti i stanja

Istraživanje na više od 95.000 ljudi pokazalo je da su duža REM faza i više dubokog sna povezani sa manjim rizikom od pojedinih bolesti. Kraći i neredovniji san, kao i duži periodi budnosti tokom noći, bili su povezani sa većim rizikom od nekih zdravstvenih tegoba.

Kako su istraživači pratili san više od 95.000 ljudi

Istraživači su analizirali podatke 95.559 učesnika britanske baze UK Biobank. Učesnici su u proseku imali 56 godina, a oko 56 odsto činile su žene. Sedam dana i noći nosili su na ručnom zglobu uređaj koji je beležio pokrete.

Na osnovu tih zapisa algoritam je procenio koliko su učesnici ukupno spavali, koliko su vremena proveli u pojedinim fazama sna i koliko su dugo bili budni nakon što bi prvi put zaspali. Istraživači su uzeli u obzir i koliko se njihov san razlikovao od noći do noći. Potom su pregledali zdravstvene podatke učesnika prikupljene tokom približno devet godina praćenja.

U studiji objavljenoj 2026. godine u časopisu PLOS Medicine ispitana je povezanost obrazaca spavanja sa pojavom 1.049 bolesti i zdravstvenih stanja. Statistički značajne veze zabeležene su za 156 stanja. Nalazi su se razlikovali u zavisnosti od toga da li su istraživači posmatrali faze sna, njegovo ukupno trajanje ili prekide tokom noći.

Duža REM faza bila je povezana sa manjim rizikom od 83 stanja

REM je faza sna koju karakterišu brzi pokreti očiju i koja se često povezuje sa živopisnim snovima. U ovoj analizi, oko 48 minuta duža REM faza bila je povezana sa manjim rizikom od 83 bolesti i zdravstvena stanja. Među izraženijim vezama bile su one sa Parkinsonovom bolešću, demencijom, multiplom sklerozom i srčanom insuficijencijom.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da bolest koja još nije dijagnostikovana već utiče na san. To je posebno važno kod neurodegenerativnih bolesti, koje se mogu razvijati godinama pre postavljanja dijagnoze. Kada su istraživači iz analize izostavili dijagnoze postavljene u prve dve godine praćenja, oko 60 odsto nalaza zadržalo je statističku značajnost.

Uređaj na zglobu beležio je pokrete, a faze sna procenjene su pomoću algoritma. Laboratorijsko ispitivanje sna beleži i moždanu aktivnost, pokrete očiju, disanje i aktivnost mišića. Za procenu nalaza važno je imati u vidu i da je studija bila posmatračka, pa pitanje da li bi produžavanje REM faze uticalo na rizik od bolesti ostaje otvoreno.

Šta su pokazali podaci o dubokom i isprekidanom snu

Više vremena provedenog u dubokom snu bilo je povezano sa manjim rizikom od sedam zdravstvenih stanja. Među njima su bili dijabetes tipa 2 i veliki depresivni poremećaj. Kod lakšeg sna slika je bila mešovita, pa je duže trajanje te faze kod nekih stanja bilo povezano sa većim, a kod drugih sa manjim rizikom. Neredovniji san bio je povezan sa većim rizikom od bolova u stomaku, anksioznih poremećaja i depresije. Istraživači su zasebno posmatrali vreme koje su učesnici provodili budni nakon što bi prvi put zaspali. Duži periodi budnosti bili su povezani sa šest stanja, među kojima su zavisnost od psihoaktivnih supstanci i štetna upotreba alkohola.

Kod ovih nalaza važno je pitanje šta se javilo prvo. Anksioznost i depresija mogu da otežaju spavanje, dok isprekidan san može dodatno da utiče na raspoloženje. U svakodnevnom životu zato vredi obratiti pažnju i na to koliko nam je san neprekinut i kako se osećamo tokom dana.

Koliko sati sna je bilo povezano sa najnižim rizikom

Za 69 analiziranih stanja najniži procenjeni rizik uglavnom je bio u rasponu od šest do osam sati sna. Kod učesnika koji su spavali manje od pet sati zabeležen je veći rizik za 37 stanja u odnosu na grupu koja je spavala od šest do osam sati. Među njima su bili demencija, srčana insuficijencija i dijabetes tipa 2.

Potrebe za snom razlikuju se od osobe do osobe i menjaju se s godinama. Na trajanje sna mogu da utiču i nagomilani umor, lekovi ili zdravstveno stanje. Raspon od šest do osam sati opisuje nalaz u ispitivanoj grupi, dok se individualne potrebe procenjuju i prema tome da li se budimo odmorni i kako funkcionišemo tokom dana.

Vredi obratiti pažnju na to da li odlazimo na spavanje u približno isto vreme i da li se često budimo. Ako su buđenja učestala, korisno je zabeležiti kada se dešavaju i koliko dugo ostajemo budni. Takvi podaci mogu da pomognu da lekaru preciznije opišemo tegobe.

Kada zbog problema sa snom treba razgovarati sa lekarom

Razgovarajte sa lekarom ako redovno spavate manje od pet sati ili se često budite i teško ponovo zaspite. Pomenite i glasno hrkanje, naročito ako vam neko kaže da tokom sna pravite pauze u disanju. Izražena dnevna pospanost ili umor koji vam otežava svakodnevne aktivnosti takođe su razlog za pregled.

Pametni sat ili narukvica mogu da pomognu da uočite promene u trajanju sna tokom više nedelja. Dnevnik spavanja može da dopuni te podatke beleškama o buđenjima i o tome kako ste se osećali narednog dana. Na pregledu je korisno opisati i jedno i drugo.

Ako sat jedne noći pokaže lošu ocenu, a vi se osećate odmorno, pogledajte da li se isti obrazac ponavlja. Ako uređaj redovno prikazuje dobar san a vi se budite iscrpljeni, recite lekaru koliko dugo to traje. Podatak o tome kako se osećate tokom dana važan je za procenu problema sa snom, piše eKlinika.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar