ŽIVE I DO 100 GODINA, A NE ODUSTAJU OD AKTIVNOG ŽIVOTA: Japanci imaju lekciju za sve koji se plaše starosti!

Japan je jedna od zemalja sa najstarijim stanovništvom na svetu, ali godine za mnoge njegove građane ne predstavljaju prepreku da ostanu aktivni. Pojedini stogodišnjaci i dalje plivaju, trče, planinare, skijaju i uživaju u brojnim drugim aktivnostima.

Među njima su maratonac Mičiharu Šimodžo, koji ima 83 godine, i Seiči Sano, koji je surfovanje počeo da trenira tek u osmoj deceniji života. Njihove priče otvaraju zanimljivo pitanje: šta je to što ljudima omogućava da i u poznim godinama sačuvaju energiju, radoznalost i želju za životom?

Odgovor možda nije samo u fizičkoj aktivnosti, već i u načinu na koji japansko društvo posmatra starenje.

Japan kao primer društva koje stari

Starenje stanovništva postaje globalni fenomen. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija „Izgledi svetskog stanovništva: revizija iz 2019. godine”, predviđalo se da će se do 2050. broj ljudi starijih od 80 godina utrostručiti – sa 143 miliona na čak 426 miliona.

Japan se već decenijama suočava sa promenom demografske strukture i ušao je u fazu takozvanog „super-starog” društva, u kojem osobe starije od 65 godina čine više od 28 odsto stanovništva.

Masaaki Širakava, bivši guverner Banke Japana, govorio je 2018. godine o fenomenu „japanifikacije” i ukazao na to da odgovor na starenje stanovništva ne može biti isključivo ekonomske prirode. Potrebne su i nove društvene strukture koje će uzeti u obzir nizak natalitet i sve veći broj starijih građana.

Zbog toga iskustvo Japana pažljivo posmatraju i druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima, uključujući evropske države, Južnu Koreju, Kinu i Singapur.

Ne žele da budu teret drugima

Jedan od zanimljivih aspekata japanske kulture jeste koncept „meivaku”, koji se odnosi na ideju da ne treba drugima stvarati probleme ili biti im na teretu.

Ovaj princip usvaja se još od detinjstva, a u svakodnevnom životu može se videti i kroz način na koji ljudi prihvataju pomoć. Pojedinci je u početku odbijaju jer ne žele da opterećuju druge, a tek nakon ponovljene ponude smatraju da je pristojno da je prihvate.

Kod starijih osoba takav stav može da preraste u snažnu želju da što duže sačuvaju samostalnost, kako finansijsku, tako i mentalnu.

Upravo zbog toga mnogi nastoje da ostanu uključeni u društvo, da rade, volontiraju ili se posvete aktivnostima koje im daju osećaj svrhe i pripadnosti.

Posao, hobiji i druženje i u poznim godinama

Prema Godišnjem izveštaju o društvu koje stari, koji je objavila Kancelarija kabineta japanske vlade, oko 70 odsto ljudi između 60 i 69 godina, kao i približno polovina starijih od 70 godina, radi ili učestvuje u volonterskim aktivnostima, radu u zajednici ili različitim hobijima.

Promene su vidljive i na tržištu rada. Oko 70 odsto kompanija pomerilo je starosnu granicu za odlazak u penziju, što je tokom prethodne decenije doprinelo većoj zaposlenosti starijih osoba.

Ipak, aktivan život ne podrazumeva samo posao. Mnogi japanski seniori vreme provode u plivanju, koje je popularno zbog rehabilitacionih prednosti, ali i u kaligrafiji, aranžiranju cveća, šivenju, sviranju instrumenata i plesu.

Takve aktivnosti omogućavaju im da održavaju društvene kontakte i pronađu interesovanja koja ne zavise isključivo od mlađih članova porodice.

Fizička aktivnost čuva i mentalnu snagu

Istraživanja ukazuju na to da japanski seniori imaju bolje kognitivne sposobnosti u poređenju sa svojim vršnjacima u drugim delovima sveta.

Juko Oguma, vanredna profesorka u oblasti istraživanja upravljanja zdravljem pri Istraživačkom centru za sportsku medicinu „Keio”, ukazuje na vezu između fizičke spremnosti i boljih kognitivnih sposobnosti.

To, naravno, ne znači da svaka osoba u devetoj deceniji života treba da se penje na planinu ili trči maratone. I jednostavne aktivnosti, poput svakodnevnog hodanja, istezanja ili vežbanja u lokalnom društvenom centru, mogu biti veoma korisne.

Njihov značaj nije samo u očuvanju fizičke kondicije, već i u druženju i osećaju pripadnosti zajednici.

Oguma ističe da su japanski seniori danas zdraviji i da imaju bolji kvalitet života nego pre deset godina, što se povezuje sa boljom medicinskom negom i većim razumevanjem sopstvenog tela.

Posebno je značajno to što istraživanja pokazuju da mišići mogu da jačaju i u poznim godinama. Starenje, dakle, ne znači da je prekasno za vežbanje i unapređenje fizičke snage.

Stariji sami stvaraju aktivne zajednice

Zanimljivo je i to što stariji Japanci često sami pokreću programe i aktivnosti u svojim sredinama. Zajedno organizuju vežbanje, druženja i različite oblike uključivanja u život zajednice.

Takva inicijativa daje im osećaj samostalnosti i osnažuje ih da ne budu samo pasivni korisnici pomoći, već aktivni učesnici društva.

Posebna pažnja posvećuje se i međugeneracijskoj saradnji. Stariji volontiraju na događajima u lokalnim školama, pomažu turistima da se snađu u nacionalnom zoološkom vrtu i učestvuju u različitim aktivnostima koje povezuju generacije.

Važan deo tog procesa je i unapređenje digitalne pismenosti, kako bi stariji građani mogli lakše da prate promene u savremenom društvu.

Influenseri u trećem dobu menjaju sliku o starosti

U Japanu postoje i prave zvezde među pripadnicima „super-stare” populacije, čije aktivnosti pomažu u razbijanju predrasuda o godinama.

Njihova dostignuća, istrajnost i odnos prema životu pokazuju da starost ne mora da znači povlačenje iz društva i odustajanje od interesovanja.

Japanski kreatori politika, kompanije i lokalne zajednice sve više pažnje posvećuju kvalitetu života starijih građana, a njihove priče mogu poslužiti kao inspiracija i drugim društvima.

Možda se tajna dostojanstvenog starenja ne krije u jednom receptu, već u kombinaciji fizičke aktivnosti, društvenih kontakata, samostalnosti i osećaja da i dalje imamo svoje mesto u zajednici.

Japanska filozofija „meivaku”, odnosno nastojanje da se drugima ne bude na teretu, može biti jedan od odgovora, ali je važno i da stariji ljudi imaju priliku da prihvate pomoć kada im je potrebna.

Iako se japanska ishrana često navodi kao jedan od razloga dugovečnosti, primeri ovih ljudi pokazuju da aktivan život, druženje i očuvanje radoznalosti takođe imaju značajno mesto u priči o starenju.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar