ZIMI SMO SVE UMORNIJI, A RAZLOG NIJE SAMO HLADNOĆA Evo zašto nemamo energije i šta je alarm za odlazak lekaru

Kratki dani, manje sunčeve svetlosti, hladno vreme i boravak u zatvorenim prostorijama – mnogima upravo zima donosi osećaj da se bude umorniji nego inače. Ujutru im je teško da ustanu, tokom dana im nedostaje energije, koncentracija slabi, a čak i uobičajene obaveze deluju napornije.

Ova pojava često se naziva zimskim umorom. Iako sama po sebi ne mora da znači da postoji zdravstveni problem, nije dobro svaku iscrpljenost automatski pripisati godišnjem dobu. Važno je razumeti šta može da je izazove, kako da sačuvamo energiju i, posebno, kada umor postaje razlog za razgovor sa lekarom.

Zašto se zimi osećamo iscrpljeno?

Jedan od važnih razloga jeste manjak dnevne svetlosti. Tokom zime dani su kraći, pa smo manje izloženi prirodnom svetlu, što može da utiče na unutrašnji biološki sat, odnosno ritam spavanja i budnosti.

Promene u izloženosti svetlosti povezane su i sa regulacijom melatonina, hormona koji učestvuje u kontroli sna, kao i serotonina, koji ima važnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Zbog toga pojedini ljudi tokom zimskih meseci osećaju veću pospanost, manjak energije i promene raspoloženja.

Na umor mogu da utiču i svakodnevne navike. Manje kretanja, neredovna ishrana, nedovoljno sna, stres i duži boravak u zatvorenom prostoru dodatno mogu da pojačaju osećaj iscrpljenosti.

Kako da sprečimo zimski umor?

Iako ne možemo da promenimo dužinu dana niti vremenske prilike, postoje navike koje mogu da pomognu da tokom zime sačuvamo energiju.

1. Izađite na dnevnu svetlost

Čak i kada je hladno, korisno je provesti deo dana napolju. Šetnja tokom dnevnog svetla može pomoći u održavanju pravilnog ritma spavanja i budnosti. Kada ste u zatvorenom prostoru, podignite roletne i pustite što više prirodne svetlosti.

2. Ne odustajte od fizičke aktivnosti

Kada je hladno i mračno, mnogima je najlakše da ostanu kod kuće. Ipak, redovno kretanje može doprineti boljem raspoloženju i smanjenju osećaja umora. Ne morate odmah da počnete sa napornim treninzima – i kraća šetnja može biti dobar početak.

3. Uspostavite redovan ritam spavanja

Pokušajte da svakog dana odlazite u krevet i ustajete približno u isto vreme. Odraslima je uglavnom potrebno između sedam i devet sati sna, mada individualne potrebe mogu da se razlikuju.

Izbegavajte korišćenje telefona neposredno pred spavanje, kao i kafu i druge napitke sa kofeinom u kasnim večernjim satima. Alkohol takođe može da naruši kvalitet sna, čak i kada olakšava uspavljivanje.

4. Vodite računa o ishrani i unosu tečnosti

Redovni i raznovrsni obroci mogu pomoći da organizam dobije potrebnu energiju i hranljive materije. Ne preskačite obroke i ne oslanjajte se na velike količine kafe i energetskih napitaka kako biste pregurali dan.

Pijte dovoljno vode, jer i blaga dehidratacija može doprineti osećaju umora.

5. Ne zanemarujte druženje i mentalno zdravlje

Povlačenje u kuću, izbegavanje društva i odustajanje od aktivnosti koje inače prijaju mogu dodatno pogoršati raspoloženje. Održavanje kontakta sa porodicom i prijateljima, kao i vreme posvećeno hobijima i opuštanju, važni su deo brige o sebi tokom zime.

Kada zimski umor može da bude znak ozbiljnijeg problema?

Nije svaki umor razlog za zabrinutost, ali postoje situacije kada ga ne treba pripisivati samo hladnoći i nedostatku sunca.

Ukoliko iscrpljenost traje nekoliko nedelja, ne prolazi uprkos odmoru i promenama životnih navika ili počinje da ometa posao, svakodnevne obaveze i normalno funkcionisanje, potrebno je obratiti se lekaru.

Posebno je važno potražiti stručnu pomoć ako se uz umor javljaju:

• neobjašnjiv gubitak telesne težine;
• promene raspoloženja, dugotrajna tuga ili gubitak interesovanja za aktivnosti;
• izražena žeđ i učestalo mokrenje;
• lupanje srca, bledilo ili nedostatak vazduha;
• glasno hrkanje, gušenje ili prekidi disanja tokom spavanja;
• izrazita pospanost i problemi sa koncentracijom.

Ovi simptomi mogu ukazivati na različite zdravstvene probleme, zbog čega je važno da lekar proceni stanje i, ukoliko je potrebno, predloži odgovarajuće analize.

Važno: Ako se uz umor pojave bol u grudima, ozbiljno otežano disanje, nesvestica ili ubrzan i nepravilan rad srca, potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Zimska depresija nije isto što i običan umor

Posebnu pažnju treba obratiti na sezonski afektivni poremećaj, poznat i kao zimska depresija. Reč je o obliku depresije koji se javlja u određenom delu godine, najčešće tokom jeseni i zime, a simptomi se obično povlače tokom proleća i leta.

Za razliku od prolaznog manjka energije, ovaj poremećaj može da uključuje dugotrajnu tugu, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, preteranu pospanost, promene apetita, probleme sa koncentracijom i osećaj beznadežnosti.

Ukoliko se takvi simptomi ponavljaju tokom zimskih meseci ili značajno utiču na svakodnevni život, važno je razgovarati sa lekarom. Lečenje može uključivati psihoterapiju, lekove ili terapiju svetlom, u zavisnosti od procene stručnjaka.

Ne čekajte da iscrpljenost postane svakodnevica

Zimski umor može biti posledica promenjenog ritma života, manje dnevne svetlosti i smanjene fizičke aktivnosti. Ipak, dugotrajnu iscrpljenost ne treba olako shvatati niti pokušavati da je rešimo isključivo većim unosom kafe ili energetskih napitaka.

Dovoljno sna, redovna ishrana, kretanje, boravak na dnevnom svetlu i briga o mentalnom zdravlju mogu pomoći da lakše prođemo kroz hladnije mesece. Ali ako umor traje, pogoršava se ili ga prate drugi simptomi, najvažnije je utvrditi njegov uzrok – uz pomoć lekara, a ne samostalnim postavljanjem dijagnoze.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar