TIHO UNIŠTAVA ORGANIZAM, A SIMPTOMI SE LAKO PREVIDE! Ovo su prvi znaci dijabetesa koje nikako ne smete da ignorišete

Dijabetes je jedna od bolesti koja može dugo da se razvija neprimetno, bez izraženih simptoma, zbog čega mnogi ljudi ni ne znaju da imaju problem sa nivoom šećera u krvi. Pojačana žeđ, učestalo mokrenje, umor i neobjašnjiv gubitak kilograma samo su neki od znakova koji mogu da ukažu na ovu bolest, ali upravo činjenica da simptomi ponekad izostaju čini dijabetes posebno podmuklim.

Poseban problem predstavlja dijabetes tipa 2, koji može godinama da ostane neotkriven. U međuvremenu, dugotrajno povišen nivo glukoze u krvi može da ošteti krvne sudove, nerve, bubrege, oči i srce. Zato je pravovremeno prepoznavanje simptoma, odlazak kod lekara i kontrola šećera u krvi od izuzetnog značaja.

Žeđ, glad i umor mogu biti prvi alarm

Dijabetes melitus je hronična bolest koju karakteriše povišen nivo glukoze, odnosno šećera u krvi. Nastaje kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada organizam ne može pravilno da koristi insulin koji proizvodi.

Insulin je hormon koji omogućava glukozi da iz krvi uđe u ćelije, gde se koristi kao izvor energije. Kada ovaj proces ne funkcioniše kako treba, šećer se zadržava u krvi i njegove vrednosti mogu da postanu previsoke.

Simptomi dijabetesa mogu da se razlikuju od osobe do osobe, a među najčešćim znacima na koje treba obratiti pažnju nalaze se:

• Pojačana žeđ – osoba ima potrebu da pije mnogo više vode nego inače.

• Učestalo mokrenje – posebno je primetno tokom noći, kada osoba više puta ustaje zbog odlaska u toalet.

• Pojačana glad – osećaj gladi može da bude izražen čak i nakon obroka.

• Neobjašnjiv gubitak telesne težine – kilogrami mogu da se gube bez promene ishrane ili fizičke aktivnosti.

• Hroničan umor – prisutan je osećaj iscrpljenosti i nedostatka energije.

• Zamagljen vid – promena nivoa glukoze može da utiče na vid.

• Sporije zarastanje rana – posekotine i povrede mogu duže da zarastaju.

• Učestale infekcije – mogu se javljati ponavljane infekcije kože i drugih delova tela.

• Trnjenje šaka i stopala – može biti povezano sa oštećenjem nerava usled dugotrajno povišenog šećera.

Važno je naglasiti da pojava jednog od ovih simptoma ne znači automatski da osoba ima dijabetes. Ipak, ukoliko tegobe traju, ponavljaju se ili postaju izraženije, ne treba ih zanemarivati.

Dijabetes tipa 2 može godinama da prolazi bez upozorenja

Postoje različiti tipovi dijabetesa, a najčešće se govori o tipu 1 i tipu 2.

Kod dijabetesa tipa 1 imuni sistem greškom napada ćelije pankreasa koje proizvode insulin, zbog čega organizam prestaje da ga proizvodi u dovoljnoj količini. Simptomi se često razvijaju brzo, tokom nekoliko dana ili nedelja, a mogu da budu veoma izraženi.

Sa druge strane, dijabetes tipa 2 obično se razvija postepeno. Organizam vremenom postaje manje osetljiv na insulin, a pankreas ne uspeva uvek da proizvede dovoljno ovog hormona kako bi održao normalan nivo šećera u krvi.

Upravo zbog sporog razvoja bolesti, simptomi mogu dugo da budu blagi ili potpuno neprimetni. Neki ljudi sa dijabetesom tipa 2 saznaju da imaju bolest tek nakon rutinske laboratorijske kontrole.

Zato odsustvo simptoma ne znači da je nivo šećera u krvi sigurno normalan.

Insulinska rezistencija nije isto što i dijabetes: Evo šta se zapravo dešava u organizmu

Jedan od pojmova koji se sve češće pominje kada je reč o poremećajima metabolizma jeste insulinska rezistencija.

Reč je o stanju u kojem ćelije mišića, masnog tkiva i jetre slabije reaguju na insulin. Zbog toga organizam mora da proizvodi veće količine ovog hormona kako bi glukoza iz krvi mogla da uđe u ćelije.

U početku pankreas često uspeva da nadoknadi smanjenu osetljivost ćelija tako što luči više insulina, pa nivo šećera u krvi može ostati u granicama normale. Međutim, kod nekih osoba vremenom dolazi do toga da pankreas više ne može da odgovori na povećane potrebe organizma, što može da dovede do porasta glukoze u krvi, predijabetesa i dijabetesa tipa 2.

Važno je razumeti da insulinska rezistencija nije isto što i dijabetes, niti automatski znači da će osoba razviti ovu bolest.

Ona često nema specifične simptome, zbog čega se ne može pouzdano prepoznati samo na osnovu umora, pospanosti nakon obroka, želje za slatkišima ili povećanja telesne težine.

Za procenu stanja neophodno je uzeti u obzir zdravstvenu istoriju, faktore rizika i odgovarajuće laboratorijske nalaze, a njihovo tumačenje treba prepustiti lekaru.

Kada je vreme da se javite lekaru?

Lekaru treba da se obratite ukoliko primetite pojačanu žeđ, učestalo mokrenje, neobjašnjiv gubitak telesne težine, zamagljen vid ili izražen umor koji ne prolazi.

Posebno je važno da ne odlažu kontrolu osobe koje imaju povećan rizik za razvoj dijabetesa tipa 2. Među faktorima rizika su porodična istorija bolesti, prekomerna telesna težina, fizička neaktivnost, povišen krvni pritisak i ranije utvrđene nepravilnosti u regulaciji šećera u krvi.

Lekar može da preporuči laboratorijsko merenje glukoze u krvi natašte, određivanje HbA1c, odnosno prosečnog nivoa šećera u krvi tokom prethodna dva do tri meseca, ili test opterećenja glukozom (OGTT), u zavisnosti od procene i zdravstvenog stanja pacijenta.

Ne treba čekati da se pojave svi simptomi da bi se obavila kontrola.

Posebno upozorenje: Ukoliko se uz simptome povišenog šećera jave mučnina, povraćanje, bol u stomaku, duboko i ubrzano disanje, miris voća ili acetona u dahu ili poremećaj svesti, može biti reč o dijabetičkoj ketoacidozi. Ovo je ozbiljno, potencijalno životno ugrožavajuće stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Zašto je toliko važno otkriti dijabetes na vreme?

Dugotrajno povišen nivo šećera u krvi ne predstavlja samo problem koji se vidi na laboratorijskom nalazu. Ukoliko se ne prepozna i ne kontroliše, dijabetes može da izazove ozbiljna oštećenja različitih organa i sistema u organizmu.

Među najvažnijim komplikacijama su oštećenja krvnih sudova, bolesti srca i krvnih sudova mozga, oštećenje bubrega, problemi sa vidom i oštećenje perifernih nerava.

Upravo zato je važno da se bolest otkrije pre nego što dođe do ozbiljnih posledica.

Pravovremena dijagnoza omogućava lekaru da odredi odgovarajuću terapiju i preporuči promene životnih navika koje mogu da pomognu u kontroli bolesti. To može da podrazumeva uravnoteženu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, održavanje odgovarajuće telesne težine, praćenje nivoa glukoze i primenu lekova ili insulina kada je to potrebno.

Dijabetes jeste hronična bolest, ali uz odgovarajuće lečenje, redovne kontrole i pridržavanje saveta lekara moguće je držati ga pod kontrolom i smanjiti rizik od komplikacija.

Najvažnije je ne ignorisati signale koje organizam šalje. Kada je reč o dijabetesu, čekanje da simptomi postanu ozbiljni može da bude velika greška.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar