POMERAMO SAT, A EVO ŠTA SE TADA DEŠAVA U TELU! Stiže zimsko računanje vremena, jedna grupa ljudi promenu oseća jače
podeli vest:
Bliži se prelazak na zimsko računanje vremena, a poslednje nedelje oktobra kazaljke ćemo ponovo vratiti jedan sat unazad. Iako će mnoge obradovati činjenica da ćemo te noći praktično dobiti sat vremena više za spavanje, promena vremena za naš organizam nije baš potpuno neprimetna.
Prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena utiče na odnos između našeg unutrašnjeg, odnosno cirkadijalnog ritma, dnevne svetlosti i vremena prema kojem organizujemo svakodnevne obaveze. Stručnjaci zato upozoravaju da je pojedinim ljudima potrebno nekoliko dana da se potpuno prilagode novom ritmu.
Kada pomeramo sat?
Zimsko računanje vremena počinje poslednje nedelje u oktobru. Kazaljke se tada vraćaju jedan sat unazad, pa se vreme u 3 časa računa kao 2 časa.
To znači i sat vremena više za spavanje, ali i da će mrak u narednom periodu padati ranije.
Shutterstock
Kako promena sata utiče na organizam?
Naš biološki sat u velikoj meri reguliše smenjivanje svetlosti i tame. Kada se vreme naglo promeni za jedan sat, može doći do privremenog nesklada između unutrašnjeg ritma organizma i rasporeda prema kojem ustajemo, jedemo, radimo i odlazimo na spavanje.
Američka akademija za medicinu spavanja navodi da sezonsko pomeranje sata može da poremeti ritam spavanja i budnosti. Ipak, naučni dokazi pokazuju da je prolećni prelazak, kada gubimo jedan sat sna, generalno problematičniji od jesenjeg vraćanja sata.
Kod nekih ljudi u danima nakon promene mogu se javiti pospanost tokom dana, teže uspavljivanje ili buđenje u neuobičajeno vreme, osećaj umora i slabija koncentracija.
Veliki sistematski pregled istraživanja o promeni vremena pokazao je da rezultati nisu potpuno jednoznačni, posebno kada je reč o jesenjem vraćanju sata. Zbog toga ne treba svaku zdravstvenu tegobu pripisivati pomeranju kazaljki niti tvrditi da ono kod svih ljudi izaziva ozbiljne posledice.
Ko može najviše da oseti promenu?
Promena dnevnog ritma može biti primetnija kod ljudi koji već ne spavaju dovoljno ili imaju strogo utvrđen raspored spavanja i buđenja. Osetljiviji mogu biti i oni čiji se svakodnevni ritam teško prilagođava promenama.
Američka akademija za medicinu spavanja savetuje da odrasli u periodu oko promene vremena vode računa da spavaju najmanje sedam sati, kao i da se raspored odlaska na spavanje i ustajanja, kada je potrebno, prilagođava postepeno.
A šta je sa srcem?
Pomeranje sata godinama se istražuje i zbog mogućeg uticaja na kardiovaskularno zdravlje. Međutim, ovde je važna velika razlika između dva godišnja pomeranja.
Meta-analiza istraživanja pokazala je malo povećanje rizika od akutnog infarkta nakon prolećnog prelaska na letnje računanje vremena, dok za jesenji prelazak rezultat nije pokazao statistički jasno povećanje rizika.
Zato senzacionalne tvrdnje da samo jesenje vraćanje sata automatski povećava rizik od infarkta nisu opravdane dostupnim dokazima.
Kako lakše dočekati promenu?
Najjednostavnije je nekoliko dana oko promene održavati što pravilniji ritam odlaska na spavanje i ustajanja, obezbediti dovoljno sna i koristiti jutarnju dnevnu svetlost. Posebnu pažnju treba obratiti na umor i pospanost ukoliko vozite ili obavljate posao koji zahteva veliku koncentraciju.
Iako vraćanje kazaljki traje svega nekoliko sekundi, našem unutrašnjem satu ponekad treba nešto više vremena da shvati da je stigao novi dnevni ritam.
BONUS VIDEO:
Ostavite komentar