NEVEROVATNA ZABLUDA: Mozak pod stresom ne pravi razliku da li vas juri medved ili ste samo besni zbog nečega!
Autor: K1info
05/10/2026 > 19:56
podeli vest:
Foto: Shutterstock
Nesanica, zabrinutost i razmišljanje, predstavljaju stanja kada čovek ostaje zarobljen u svojim mislima, stalno analizirajući situacije koje su se dogodile.
U većini slučajeva radi se zaista o stresnim događajima, ali kada se tok misli ne zaustavlja, čovek može zapasti u stanje koje nije dobro za psihičko, ali i za fizičko zdravlje.
O stresu, ruminaciji i asocijalnosti, govori psihijatar dr Željka Košutić.
- Ruminacija je kada uporno i konstantno razmišljamo o nekom događaju, o nekoj emociji, o nekom konfliktu i uporno vrtimo jednu te istu misao u glavi - kaže psihijatar i dodaje:
- Vrlo često je to neka situacija koja za nas ima neki emotivni značaj i uvek su pitanja „zašto“. I samim time mi sebi dižemo anksioznost i vrtimo se u začaranom krugu.
Neki ljudi ne izlaze iz kuće po nekoliko dana, a razlozi mogu biti različiti, od fobija, bezvoljnosti ili ruminacije, što svakako ne prija psihičkom ali i fizičkom zdravlju.
- Današnji stil života često omogućava da vi ako radite od kuće i ako nemate želju da izađete, vi ne morate da izađete. Tu su raznorazne dostave. Znači, možete da dobijete dostavom sve. Današnji savremeni način života mnogo pogoduje da možete da budete asocijalni. Međutim, ja bih bila oprezna sa tim terminom jer nekako ono što se u žargonu koristi „asocijalan“, mi u psihijatriji u principu gledamo na to malo drugačije i tu smo oprezniji i vodimo računa o tome zašto taj neko ne izlazi iz kuće. Nekada to može biti zbog različitih strahova. Recimo, kod anksioznih poremećaja, kod napada panike, vrlo često anksioznost se javlja u kontaktu sa drugim ljudima, javlja se na određenim mestima i onda ako se ostane kod kuće, u početku se to doživi kao olakšanje. Međutim, postepeno bude sve teže i teže i potrebna je pomoć - istakla je doktorka.
Kada smo pod stresom, u našem telu dolazi do naglog skoka kateholamina, skače adrenalin, noradrenalin, dopamin, jer se tada telo sprema za borbu ili beg.
U prevodu, naš mozak u prvi mah ne pravi razliku da li nas juri divlja životinja ili smo samo sa nekim ušli u raspravu.
Shutterstock
- Postoje te psihosomatske bolesti kada naše telo strada zbog brojnih stresova. Hipertenzija jeste jedna od tih. Znači, u početku, treba slušati savete kardiologa i ono što nam on kaže, ali sigurno promena stila života i smanjenjem hroničnog stresa sigurno može da pomogne do regulacije pritiska. Stres je normalna fiziološka reakcija organizma i u stresu se aktivira autonomni nervni sistem i drugi sistemi u organizmu. Ono što se desi kada naš mozak registruje nešto kao opasnost, bez obzira da li je nas je napao medved ili je to neka rasprava, on je registrovao opasnost. Onog trenutka kad naše telo krene u te mehanizme koji se aktiviraju, oni su isti, ne postoji mehanizam poseban za strah od govora pred grupom ljudi ili napada medveda, nego naprosto naše telo je u stresu - objasnila je psihijatar dr Željka Košutić, piše Telegraf.rs.
Ostavite komentar