Savet "izbaci šećer, jer on hrani rak" zvuči jednostavno i uverljivo. Za osobu koja se suočava sa malignom bolešću, međutim, može da pretvori svaki obrok u izvor straha. Maligne ćelije zaista koriste glukozu, ali iz toga ne sledi da odricanje od slatkiša ili svih ugljenih hidrata može da zaustavi tumor.
Posle dijagnoze raka, mnogi ljudi traže nešto što mogu sami da urade kako bi pomogli lečenju. Ishrana je često prva na toj listi. Uz dobronamerne savete porodice i poruke sa interneta, lako se stvori utisak da kašičica šećera u kafi ili komad voća direktno pomažu bolesti.
Nema pouzdanih kliničkih dokaza da izbacivanje šećera iz ishrane samo po sebi dovodi do smanjenja ili nestanka tumora. Američki Nacionalni institut za rak upravo ovu tvrdnju svrstava među česte zablude o malignim bolestima. Da bi se razumelo zašto, potrebno je razlikovati šećer koji jedemo od glukoze koju ćelije koriste.
Zašto maligne ćelije koriste mnogo glukoze
Glukoza je jednostavan šećer koji cirkuliše krvlju i predstavlja važan izvor energije. Koriste je zdrave ćelije, uključujući ćelije imunskog sistema, kao i maligne ćelije.
Mnoge maligne ćelije preuzimaju i prerađuju više glukoze nego zdrave. Njihov izmenjeni metabolizam pomaže im da obezbede energiju i materijal potreban za rast i stvaranje novih ćelija. Ova osobina odavno je predmet istraživanja.
Tu nastaje pogrešan zaključak: ako tumor koristi glukozu, dovoljno je izbaciti šećer da bi ostao bez hrane. Međutim, metabolizam tumora nije isto što i sadržaj našeg tanjira. Maligne ćelije nisu sve jednake, a mnoge mogu da koriste i druge hranljive materije, uključujući aminokiseline i masti.
Šta se dešava kada izbacimo šećer iz ishrane
Glukoza ne potiče samo iz belog šećera i slatkiša. Organizam je dobija i razgradnjom skroba iz hleba, pirinča, krompira i drugih namirnica. Ugljeni hidrati prisutni su i u voću, mleku i mahunarkama, zajedno sa drugim važnim hranljivim sastojcima.
Čak i kada se unos ugljenih hidrata veoma smanji, organizam održava glukozu u krvi: koristi zalihe i može da stvara novu glukozu iz drugih materija. To je deo normalnog održavanja životnih funkcija.
Odricanje od šećera zato ne prekida selektivno snabdevanje tumora glukozom. Ishranom ne možemo jednostavno da odredimo da zdrave ćelije dobijaju gorivo, a maligne da ostanu bez njega.
Iz ovoga ne sledi da ishrana nije važna. Sledi da ograničavanje dodatih šećera i pokušaj lečenja raka potpunim izbacivanjem ugljenih hidrata imaju sasvim različito značenje.
Kako previše dodatog šećera može da utiče na rizik od raka
Česta i obilna upotreba zaslađenih napitaka, slatkiša i druge hrane bogate dodatim šećerima može da doprinese prekomernom unosu energije i povećanju telesne mase. Gojaznost je povezana sa povećanim rizikom od više vrsta raka. To je važan razlog za ograničavanje dodatih šećera, ali nije dokaz da svaki slatki zalogaj ubrzava rast tumora.
Nema opravdanja da se voće rutinski izbacuje samo zato što sadrži prirodne šećere. Celo voće obezbeđuje i vlakna, vitamine i druge korisne sastojke. Porcija voća i zaslađen napitak nisu nutritivno isto, iako oba mogu da sadrže šećere.
Za prevenciju je korisnije posmatrati celokupnu ishranu, telesnu masu i fizičku aktivnost nego jednu namirnicu proglasiti glavnim krivcem. Kod osobe koja se već leči, izbor hrane mora dodatno da se prilagodi njenom stanju i podnošenju terapije.
Zašto tokom lečenja ne treba samostalno uvoditi stroge dijete
Maligna bolest i terapija mogu da smanje apetit, promene ukus hrane i izazovu mučninu ili teškoće sa gutanjem. Ako se tome dodaju široke zabrane namirnica, osoba može da unosi premalo energije i proteina, gubi na težini i dodatno slabi.
Zato tokom lečenja cilj često uključuje očuvanje telesne mase, mišića i snage, uz prilagođavanje obroka tegobama. Preporuke za osobu koja dobro jede i ima višak kilograma neće biti iste kao za nekoga ko brzo mršavi i jedva uspeva da pojede obrok.
Ako postoje dijabetes ili povišena glukoza u krvi, njih treba kontrolisati uz dogovor sa lekarom. To je važan deo brige o zdravlju, ali nije isto što i pokušaj da se tumor „izgladni“.
Pri nenamernom gubitku težine, slabom apetitu ili razmišljanju o strogoj dijeti, potrebno je razgovarati sa onkologom i stručnjakom za kliničku ishranu. Plan ishrane treba da pomogne osobi da dobije ono što joj je potrebno tokom lečenja.
Obrok ne treba da postane razlog za krivicu. Manje dodatih šećera može da bude dobar izbor za opšte zdravlje, ali potpuno odricanje od ugljenih hidrata nije dokazano lečenje raka. Ishrana treba da podrži lečenje i očuva snagu pacijenta, piše Telegraf.rs.
BONUS VIDEO
Ostavite komentar