Nenad nas je primio u SVOJ VREMEPLOV, a u njemu - NEMA ČEGA NEMA - od PRAŠKA ZA STOPALA do kutije za keks iz 1902.

Iako tako ne deluje, kolekcionarstvo je zapravo veoma kreativan hobi jer, kako kažu oni koji vole da sakupljaju svašta ponešto, taj osećaj posedovanja i pokazivanja lepog zaista je neprocenljiv.

Pored emotivne vrednosti koju određena zbirka predstavlja kolekcionaru, ona može biti i edukativna, istorijski značajna, a ponekad i materijalno vredna.

Ali, da nije sve u novcu, objasnio nam je i kolekcionar Nenad iz Beograda. On u svojoj zbirci ima veoma neobične stvari, a za neke nismo čak ni znali da postoje, kao što je na primer monopol iz kraljevine Jugoslavije, Šonda kutije za keks i bombone iz 1902. godine, a od zaborava je spasio i čuvene lutke iz "Laku noć, deco".

Svoj put u sakupljanju svega što se našlo u njegovom, kako kaže, kutku za vremeplov, podelio je sa nama.

Foto: privatna arhiva/Nenad Starudarnica

- Stalno ponavljam da se već u detinjstvu vidi ko je sklon tome, a ko ne. Ja sam još kao mali sakupljao albume sa sličicama, priveske, značke, Mikijeve zabavnike, almanahe, zlatne serije. Recimo, sestra ništa nije skupljala, a ja sam svašta ponešto - rekao je on.

- I kako sam rastao, stripovi su sve vreme trajali, a ovo sad čime sam napunio garažu, odnosno moj muzej, je krenulo kada sam bio malo stariji. U kolekciji su predmeti koji su tu već godinama i neki koje nabavljam svakodnevno - rekao je naš sagovornik.

Nenad sakuplja sve što je neobično, šareno, sve zanimljive stvari. Ne voli militariju i predmete tog tipa, nego šarenilo i sve što ljude podseća na lepo i tako, malo po malo, nastala je njegova kolekcija.

A ona je zaista velika, predmete ne prodaje, i kako kaže neke od njih ne bi dao ni za veliki novac. Ali pošto duplikate ne čuva, njih može da zameni sa drugim kolekcionarima, ili eventualno da proda, a od tog novca kupi drugi predmet koji pridruži svojoj kolekciji.

U suštini, Nenad kaže da njegov hobi nije skup "sport", samo mu treba vremena, jer poenta kolekcionarstva nije samo u kupovini, treba znati koliko plaćaš nešto i menjati kad se ukaže prilika.

- Imam nekoliko stotina različitih limenih kutija od ambalaža, plus različite druge ambalaže, keks, čokolada, kraš ekspres, čunga lunga žvake, nisu još hiljade, ali su stotine. Imam i igračke - neotvorene a stare, glavna stvar mi je kad nabavim neotvoreno nešto, a imam ih dosta, ne znam da li se meri u stotinama, ali puno ih je - rekao je on.

U kolekciji su i retke i neobične stvari i kako kaže, neke bi možda zanimale i svetske kolekcionare.

- Na primer Šonda, prva fabrika čokolade u jugoistočnoj Evropi. Oni su 1902. godine nastali, nisu ni postojali posle II svetrskog rata. Imam njihove 4 kutije. Meni su i najdraže te predratne ambalaže, jer to su mnogo retke stvari, one su ređe nego kutije marmelade iz 60-tih, 70-tih - rekao je on.

- Jako mi je draga Nestle kutija, malo ko zna da su oni su imali fabriku u Kraljevini Jugoslaviji pre rata, u Zvečevu. Ja imam njihovu limenu ambalažu od bombona - rekao je naš sagovornik.

Foto: privatna arhiva/Nenad Starudarnica

U njegovoj kolekciji nalaze se i dve retke ambalaže kreme za obuću. Manja kutija sa Miki Mausom je iz druge polovine 40-tih godina. Pre drugog svetskog rata firma se zvala Bata, a posle rata promenila je ime u Borovo.

Foto: privatna arhiva/Nenad Starudarnica

Tu je i društvena igra iz doba Kraljevine, namenjena za zabavu ljubavnog ili potencijalno ljubavnog para, gde se nasumično izvlače i čitaju pitanja i odgovori.

Foto: privatna arhiva/Nenad Starudarnica

- Imam društvenu igru Miki, Oskar i šerif. Triglav je bio izdavač i pravili su više tih društvenih igara, kao i nekoliko Diznijevih. Miki Maus je otprilike 1928. godine nacrtan, a ova igra je iz 30-tih, znači on je brzo došao kod nas. To je sad vredno, jer je retko, a i Dizni ima međunarodno tržište - rekao je on.

- Niko nije ni znao da postoji monopol iz Kraljevine Jugoslavije, to je jako neobično. I otkud se to pojavilo sada ja ne znam, drugar ga je nabavio i prosledio meni - rekao je on.

A kada pogledate fotografiju tog monopola, ne možete da ne primetite polja: Beograd Terazije, Dedinje, Zemun...

- U kolekciji imam Galmanol, puder protiv znojenja stopala, to sam dobio na poklon, a najzanimljivija stvar što još uvek ima pudera u njemu, kad se prodrma ispada puder iz ambalaže - rekao je Nenad.

Foto: privatna arhiva/Nenad Starudarnica

- Izdvojio bih i komplet za pecanje, to je baš retko, našao sam na pijaci, čovek je sređivao neki tavan ljudima i našao, to je stajalo tako neotpakovano 40 i nešto godina. To je nemoguće naći, američki komplet za pecanje na kampovanju, nema ga na netu uopšte. To vredi - rekao je on.

Foto: privatna arhiva/Nenad Starudarnica

I zaista, u njegovom kutku za vremeplov, nema čega nema, neotpakovani čokolino iz stare Juge, sapuni, praškovi za pecivo, upozoravajući plakati Jugoslovenske železnice, predratne reklamne kesice od duvana - marketing koji više nikada neće biti dozvoljen, ali postoji i nešto za čim ovaj kolekcionar žudi.

- Ima jedna stvar koju nikako da nabavim, a želim, imam kutije sa početka sa početka 20. veka, a nemam kutiju čokolešnik. Čokolino imam neotpakovanu, a uz čokolešnik su se dobijale veverice od kartona koje su se sklapale, veverice imam, njih sam sklapao, ali kutiju nikako ne mogu da nađem - rekao je on.

U njegovom istorijskom muzeju našli su se Jež, Vuk i Guska, likovi iz serije za "Laku noć, deco", a kako kaže nabavio ih je na buvljaku, ali kako su tu završile ne zna ni on sam.

Kako su se u njegovom posedu našle neobične stvari, on svoje uzbuđenje i radost zbog njih želi da podeli i sa drugima.

- Ja imam toliko stvari ne samo za muzej, nego da menjam postavke u njemu, pored prostora koji je neohodan, za to treba i vremena, a ja ga sad nemam. Ovo je meni još uvek hobi, ali u neka lepša vremena kad budem imao više vremena možda otvorim muzej - rekao je Nenad.

- Zato sam ja pokrenuo tu stranicu na internetu koja se zove Starudarnica, da bi moglo još ljudi da uživa u onome što imam. Ima kolekcionara koji neće da pokažu ništa, ne žele da dele sa drugima to što imaju. To nije retkost, mnogo ih je takvih, nije to ukradeno Pikasovo delo pa da ne sme niko da vidi - rekao je naš sagovornik.

- Takvi su pojedini kolekcionari, na primer imaju igračku iz 75. godine rađenu u 5.000 primeraka, što je to problem pokazati, ali takvi su, vole da imaju, ali ne vole to da pokazuju - rekao je on.

I za kraj, Nenad ima jasnu poruku za čitaoce K1info.rs portala, ali i sve one koji starih stvari ili predmeta žele da se reše ili da ih bace. 

- Nemojte ništa da bacate, proverite prvo da li to neko skuplja, jer toliko toga je uništeno nepovratno. Evo imaju mene, nek mi šalju poruku, makar ću da im procenim - rekao je naš sagovornik.

 

Ostavite komentar