SRBIJU SUŠA I POPLAVE KOŠTALE 10 MILIJARDI EVRA: Kako preciznija vremenska prognoza može sačuvati imovinu tokom ekstrema?

Klimatske promene su sve izraženije i ostavljaju sve veće posledice – suše, požare, poplave… Jedan od načina da se i izbegne i smanji šteta je pravovremena tačna vremenska prognoza. To je i tema međunarodne konferencija o radarskoj meteorologiji i hidrologiji ERAD u Beogradu, koja je okupila vodeće stručnjake iz celog sveta.

Ekstremni događaji poput uragana, poplava i toplotnih talasa u poslednjie dve decenije koštali su svet 2,8 biliona dolara, a globalna šteta od klimatskih promena mogla bi da dostigne tri biliona dolara godišnje do 2050. godine.

"To je relativno lako sada predvideti na kratkoročno, jer kad se ta oluja razvije i počne onda ima nekih znakova, nekih potpisa po kojoj se prepoznaje da će tu biti veliki grad, da će biti tornado i da će biti jak vetar. To se vidi, to su merenja koje uzimaju reflektivitet i polarizaciona merenja takođe", kaže dr Dušan Zrnić iz Centra za napredna radarska istraživanja sa Univerziteta Oklahoma.

Srbija od 2000. godine zbog suša i poplava pretrpela štetu veću od 10 milijardi evra. Evropa svake godine gubi oko 45 milijardi evra usled klimatskih ekstrema. Tradicionalna meteorologija se okreće bržim sistemima.

"Sa dobrim radarskim slikama, dobrim radarskim osmatranjima znate tačno gde vam se nalaze jezgra gradonosnih oblaka i na taj način možete gađati te vertikalne uzlazne struje, apdrafte. na taj način, unošenjem srebro-jodida ili drugih elemenata u jezgu oblaka, povećati količinu samog grada ali smanjiti veličinu zrna grada", objašnjava dr Đorđe Mirković iz američkog Centra za istraživanje oluja visoke složenosti (CIWRO).

Pre 15 godina u Srbiji je uveden meteo-alarm kao deo istoimenog evropskog sistema.

"Pravovremeno dejstvo na gradonosne oblake umanjuje znatno oštećenje poljoprivredne kulture. Istovremeno, upozorenje kroz SMS alarme za nailazak nepogode doprinosi da građanstvo može da skloni svoju pokretnu imovinu, pravovremene najave jakih pljuskova, iznenadnih velikih količina padavina u kratko vreme može da se preduzmu mera da se umanje posledice bujičih poplava", ističe Zoran Vučinić, načelnik Odeljenja za mrežu meteoroloških stanica RHMZ Srbija.

U obradi radarskih podataka u izradi prognoze sve više pomaže veštačka inteligencija.

"Veštačku inteligenciju koristimo kako bismo podigli kvalitet radarskih podataka i za precizno prognoziranje opasnih vremenskih nepogoda. Kada, na primer, preko Srbije prelaze složeni olujni sistemi, koji se pojavljuju na različitim mestima i u različito vreme, naša tehnologija predviđa njihovo tačno kretanje. Na taj način meteorolozima omogućavamo donošenje znatno preciznijih odluka u kriznim trenucima", kaže Mihal Najman, osnivač i direktor tehnološke kompanije „Meteopres“ iz Češke.

Prema najnovijoj studiji Američkog meteorološkog društva prosečan Amerikanac proveri vremensku prognozu skoro 1.000 puta u toku godine. I u Srbiji su informacije o vremenu među najgledanijim sadržajima na TV-u.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar