NA OVOM MESTU POČINJE KATASTROFA KOJA ĆE ZAUVEK PROMENITI SVET Tačka preokreta nikad nije bila bliža

Sve veći broj ekstremnih vremenskih pojava – toplotni talasi, poplave, suše i požari – već pokazuje kako klimatske promene menjaju život na Zemlji. Međutim, naučnici upozoravaju da bi najgore tek moglo uslediti ako se destabilizuju ključni ekosistemi poput Amazonske prašume i polarnih ledenih ploča, što bi izazvalo lančane posledice širom planete.

- Brzo se približavamo višestrukim tačkama preokreta u Zemljinom sistemu koje bi mogle transformisati naš svet, s razornim posledicama za ljude i prirodu - objašnjava profesor Tim Lenton sa Univerziteta u Ekseteru, jedan od glavnih autora izveštaja, za CNN.

Prvi znak da je granica već pređena dolazi iz okeana. Toplovodni korali, navodi se u izveštaju, suočeni su sa najtežim periodom u istoriji merenja. Od 2023. godine, više od 80% svetskih koralnih grebena pogođeno je masovnim izbeljivanjem, jer okeani beleže rekordne temperature. Nekada bujni podvodni ekosistemi pretvaraju se u bele, gotovo beživotne predele obrasle algama.

- Sada smo gurnuli koralne grebene preko granice njihove izdržljivosti - upozorio je Majk Baret, glavni naučni savetnik Svetske fondacije za zaštitu prirode (WWF) u Ujedinjenom Kraljevstvu. Dodao je da će, ako se globalno zagrevanje ne zaustavi, "opsežni grebeni kakve poznajemo biti izgubljeni".

Nestanak koralnih grebena ne bi bio samo ekološka tragedija, već i udar na ekonomiju i bezbednost ljudi. Ti složeni morski sistemi obezbeđuju stanište hiljadama vrsta, doprinose prehrambenoj sigurnosti miliona ljudi, smanjuju snagu oluja i svake godine stvaraju ekonomske koristi vredne bilione dolara.

Naučnici upozoravaju da bi sledeća tačka preokreta mogla biti kolaps severnoatlantske meridijanske obrćuće struje (Atlantic Meridional Overturning Circulation – AMOC) – sistema okeanskih struja koji reguliše klimu na severnoj hemisferi.

Njeno urušavanje izazvalo bi ekstremne klimatske promene: zahlađenje u Evropi, porast nivoa mora, poremećaje monsuna i toplotne ekstreme u drugim delovima sveta.

- Sada postoji rizik da bi se kolaps mogao dogoditi tokom života ljudi koji danas žive na Zemlji - rekao je Baret.

Autori izveštaja upozoravaju da svet nije spreman za ovako nagle promene i traže hitno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje kapaciteta za uklanjanje ugljenika iz atmosfere.

Iako će svet gotovo sigurno premašiti granicu od 1,5°C globalnog zagrevanja, cilj je da se ograniči dalji porast i da se temperature što pre počnu snižavati.

- Ova sumorna situacija mora biti poziv na buđenje – ako sada ne delujemo odlučno, izgubićemo Amazonsku prašumu, ledene ploče i ključne okeanske struje. U tom scenariju sledi nam istinska katastrofa za celo čovečanstvo - zaključuje Baret.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar