Naučnici kažu da Severnoatlantski subpolarni vrtlog – masivni sistem rotirajućih okeanskih struja južno od Grenlanda – gubi stabilnost od 1950-ih.
Sada se približava „prekretnici“ – kritičnom pragu u sistemu koji, ako se pređe, može izazvati iznenadne i dramatične klimatske promene.
Severnoatlantski subpolarni vrtlog prenosi toplotu iz tropa u Severni Atlantik, pomažući u regulisanju temperature u Evropi i Severnoj Americi.
Ali usporavanje ili „slabljenje“ ovog kretanja moglo bi da gurne Evropu u još jedno „malo ledeno doba“, dramatičan period regionalnog zahlađenja poput onog između oko 1300. i 1850. godine.
Tokom poslednjeg Malog ledenog doba, reke su se zaledile, a usevi su desetkovani kada su prosečne temperature pale za oko 2°C.
Autorka studije dr Beatriz Areljano Nava, predavačica fizičke okeanografije na Univerzitetu u Ekseteru, nazvala je nalaze „veoma zabrinjavajućim“, prenosi Daillymail.
- Naši rezultati pružaju nezavisne dokaze da je Severni Atlantik izgubio stabilnost, što sugeriše da bi se prekretnica mogla približiti, iako je neizvesno kada bi se taj prag mogao dostići - rekla je ona.
beatriz arellano nava
U okeanografiji, vrtlog je veliki sistem površinskih okeanskih struja koje se kreću kružno, vođene kretanjem vetra.
Severnoatlantski subpolarni kružni tok je jedan od pet glavnih suptropskih kružnih tokova širom sveta koji su deo Atlantske meridijanske cirkulacije (AMOC) – ogromnog sistema okeanskih struja koje distribuiraju toplotu širom sveta, kao i prenose hranljive materije i ugljen-dioksid u dublje delove okeana.
Opisan kao „transportna traka okeana“, AMOC isporučuje toplu vodu blizu površine okeana severno od tropa do severne hemisfere, održavajući Evropu i istočnu obalu SAD „umerenim“ – ni veoma vrućim ni veoma hladnim.
Ali zbog klimatskih promena, oba sistema bi mogla da pređu prekretnicu i čak se urušiti , što bi značilo da bi veliki deo severne hemisfere, uključujući Evropu i Severnu Ameriku, mogao da doživi surove, ledeno hladne zime.
Za potrebe studije, istraživači su analizirali podatke školjki pronađenih širom severnoatlantskog regiona, koje kriju tajne u svojim ljušturama.
Fokusirali su se na školjke okeanskog kvahoga i psećeg kukolja, dve vrste školjki koje žive zakopane na morskom dnu severnog Atlantika.
Školjka svake godine formira novu traku rasta ljuske, a širina ove trake odražava uslove okoline stotinama godina – slično koncentričnim prstenovima unutar debla drveta .
Drugim rečima, hemijski sastav školjki kodira informacije o stanju morske vode u kojoj je školjka rasla.
Science Advance
Ključno je da izotopi kiseonika i ugljenika u školjkama pružaju uvid u niz procesa u morskom okruženju, kao što su regionalne promene u cirkulaciji.
- Nemamo okeanska posmatranja koja sežu u daleku prošlost, ali trake na školjkama nam daju neprekinuti godišnji rekord koji pokriva stotine godina - rekla je dr Nava.
wikimedia.org
Podaci su otkrili da je severnoatlantski subpolarni vrtlog imao dve „epizode destabilizacije“ tokom proteklih 150 godina gde je izgubio stabilnost – što sugeriše da bi se mogla približiti prekretnica.
Prva epizoda destabilizacije dogodila se početkom 20. veka pre 1920-ih, dok je druga jača epizoda počela oko 1950. godine i traje do danas.
Ovo ukazuje na to da se severnoatlantski subpolarni vrtlog kreće ka prekretnici koja bi mogla dovesti do kaskade „katastrofalnih, nepovratnih promena“ naše klime, kao što su ekstremniji vremenski događaji, posebno u Evropi, i promene u globalnim obrascima padavina.
Šta je severnoatlantski subpolarni vrtlog?
Severnoatlantski subpolarni vrtlog je masivni sistem rotirajućih okeanskih struja u severnom Atlantiku.
Prenosi toplotu iz tropa u Severni Atlantik, pomažući u regulisanju temperature u Evropi i Severnoj Americi.
Takođe pomaže u pokretanju Atlantske meridijanske cirkulacije (AMOC) – ključnog dela globalnog okeanskog transportera koji pomera toplotu i hranljive materije širom sveta.
Iako bi bilo manje katastrofalno od kolapsa AMOC-a, ipak bi imalo značajne posledice, uključujući češće ekstremne vremenske uslove u severnoatlantskom regionu i duboke smrzavanja u Evropi.
Velika Britanija i severna Evropa mogle bi da dožive mnogo surovije zime tipične za delove Kanade, dok bi istočna obala SAD mogla da doživi dramatičan porast nivoa mora zbog promena u cirkulaciji okeana.
- Iako izgleda da će severnoatlantski subpolarni vrtlog verovatno „naglo oslabiti“, on „ne bi se potpuno urušio“ jer ga takođe pokreću vetrovi - rekla je dr Nava.
- Takvo slabljenje bi smanjilo protok toplote ka severu koji nose okeanske struje, verovatno pokrećući lanac klimatskih promena, uključujući češće ekstremne vremenske događaje, jače sezonske kontraste u Evropi i promene u globalnim obrascima padavina - rekla je ona za Dejli mejl.
Međutim, slabljenje severnoatlantskog subpolarnog kružnog toka dogodilo se tokom ranih godina Malog ledenog doba – što sugeriše da bi se slični klimatski efekti mogli ponovo videti čak i ako se širi AMOK ne uruši.
Studija, objavljena u časopisu „Science Advances“ , nudi nezavisne dokaze da je Severni Atlantik „izgubio stabilnost tokom poslednjih decenija i da je podložan prelasku prekretnice“.
- Topljenje polarnog leda usled klimatskih promena svakako doprinosi slabljenju okeanskih struja i približava ih prekretnici, tako da je brzo smanjenje emisije gasova staklene bašte najbolji način da se spreče prekretnice u Atlantskom okeanu - dodala je ona..
Shutterstock
Kako globalno zagrevanje utiče na globalne struje?
Naučnici smatraju da bi topljenje glečera moglo da izazove kolaps Atlantske meridijanske cirkulacije ili AMOC-a, sistema okeanskih struja.
Opisan kao „transportna traka okeana“, AMOC transportuje toplu vodu blizu površine okeana ka severu – od tropa do severne hemisfere.
Kada topla voda stigne do severnog Atlantika (Evropa i Velika Britanija, i istočna obala SAD), ona oslobađa toplotu, a zatim se zamrzava. Kako se ovaj led formira, so ostaje u okeanskoj vodi.
Zbog velike količine soli u vodi, ona postaje gušća, tone i nosi se ka jugu – nazad prema tropima – u dubinama ispod.
Na kraju, voda se povlači nazad ka površini i zagreva u procesu koji se naziva uzlazno izdizanje, završavajući ciklus.
Naučnici smatraju da AMOC donosi dovoljno toplote severnoj hemisferi da bi bez njega veliki delovi Evrope mogli da se smrznu.
Prethodne studije su već pokazale da zbog klimatskih promena, AMOC slabi (što znači da se kretanje toplote usporava)
Pokretač ove transportne trake je kod obale Grenlanda, gde, kako se sve više leda topi zbog klimatskih promena, sve više slatke vode ulazi u Severni Atlantik i usporava sve.
beatriz arellano nava
Science Advance
wikimedia.org
Shutterstock
Ostavite komentar