ZA SAMO 85 SEKUNDI POČINJE SUDNJI DAN! Naučnici pomerili kazaljke na satu: "Najbliže smo katastrofi nego ikada" (VIDEO)

Naučnici koji stoje iza simboličnog „Sata sudnjeg dana“ pomerili su kazaljke na samo 85 sekundi do ponoći, što je najbliže globalnoj katastrofi u gotovo osam decenija dugoj istoriji ovog upozorenja.

Ova odluka odražava sve veće pretnje čovečanstvu – od nuklearnog oružja, preko klimatskih promena, do veštačke inteligencije. Ponoć na satu simbolizuje trenutak potpunog uništenja čovečanstva, piše CNN.

Prošle godine sat je bio postavljen na 89 sekundi do ponoći, što je tada bio rekord. Nakon što je dve godine zaredom, 2023. i 2024, stajao na 90 sekundi do ponoći, naučnici su kazaljke ponovo pomerili bliže katastrofi zbog nedovoljnog napretka u rešavanju globalnih izazova.

Među ključnim pretnjama navode se nuklearni rizik, klimatska kriza, biološke opasnosti i razvoj „destruktivnih tehnologija“, poput veštačke inteligencije. Kao dodatne egzistencijalne pretnje istaknuti su i širenje dezinformacija i teorija zavere.

 

 

„Čovečanstvo nije ostvarilo dovoljan napredak u suočavanju s egzistencijalnim rizicima koji nas sve ugrožavaju“, izjavila je Aleksandra Bel, predsednica i izvršna direktorka Biltena atomskih naučnika, objašnjavajući ovogodišnju promenu.

„Sat sudnjeg dana je alat kojim komuniciramo koliko smo blizu uništenja sveta tehnologijama koje smo sami stvorili. Rizici s kojima se suočavamo – od nuklearnog oružja i klimatskih promena do destruktivnih tehnologija – svi rastu. Svaka sekunda je važna i vreme nam ističe“, dodala je. „To je teška istina, ali to je naša stvarnost.“

Šta je Sat sudnjeg dana?

Bilten atomskih naučnika osnovan je 1945. godine kao neprofitna organizacija grupe naučnika koji su radili na Projektu Menhetn, tajnom programu za razvoj atomske bombe tokom Drugog svetskog rata. Iako je prvobitna svrha bila praćenje nuklearnih pretnji, Bilten je 2007. godine u svoje procene uključio i klimatsku krizu.

Naučnici Biltena već 79 godina svake godine podešavaju vreme na satu u skladu s procenom koliko je čovečanstvo blizu samouništenja. Odluku donose članovi naučnog i bezbednosnog odbora Biltena, u saradnji sa odborom pokrovitelja, koji je u decembru 1948. osnovao Albert Ajnštajn, a čiji je prvi predsednik bio Dž. Robert Openhajmer. Odbor danas uključuje osam dobitnika Nobelove nagrade.

Da li je Sat sudnjeg dana stvaran?

Sat nije osmišljen da precizno meri egzistencijalne pretnje, već da podstakne raspravu o složenim naučnim temama i krizama s kojima se planeta suočava, navodi Bilten. Ipak, neki stručnjaci koji nisu učestvovali u njegovom podešavanju dovode u pitanje njegovu korisnost.

„To je nesavršena metafora“, rekao je za CNN 2022. godine dr Majkl Man, ugledni profesor na Odeljenju za nauke o Zemlji i životnoj sredini Univerziteta Pensilvanije. On ističe da sat objedinjuje različite vrste rizika koji se odvijaju u različitim vremenskim okvirima, ali dodaje da „i dalje predstavlja važno retoričko sredstvo koje nas iz godine u godinu podseća na krhkost našeg postojanja na ovoj planeti“.

Erin Mekdonald, viša analitičarka Globalnog bezbednosnog programa Unije zabrinutih naučnika, izjavila je 2022. godine da Bilten svake godine pažljivo donosi odluke kako bi skrenuo pažnju na egzistencijalne pretnje. „Iako bih volela da se vratimo razgovoru o minutima do ponoći umesto o sekundama, to nažalost više ne odražava stvarnost.“

Šta se dešava kada sat otkuca ponoć?

Sat sudnjeg dana nikada nije stigao do ponoći, a bivša predsednica i izvršna direktorka Biltena Rejčel Bronson, koja sada radi kao viša savetnica, nada se da do toga nikada neće doći.

„Kada sat pokaže ponoć, to znači da se dogodio neki oblik nuklearnog sukoba ili katastrofalna klimatska promena koja je izbrisala čovečanstvo“, rekla je. „Nikada ne želimo da dođemo do te tačke – a ne bismo ni znali kada se to dogodi.“

Pomeranje kazaljki Sata sudnjeg dana unazad i dalje je moguće kroz hrabre i značajne akcije. Najdalje od ponoći sat je bio 1991. godine – čak 17 minuta – kada je administracija tadašnjeg američkog predsednika Džordža H. V. Buša potpisala Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja sa Sovjetskim Savezom.

„Mi u Biltenu verujemo da ljudi, pošto su stvorili ove pretnje, mogu i da ih umanje“, rekla je Bronson. „Ali to nije lako i nikada nije bilo. Zahteva ozbiljan rad i globalni angažman na svim nivoima društva.“

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar