ISTINA O OSLOBOĐENJU BEOGRADA KOJA JE GODINAMA GURANA POD TEPIH! Koljanin za K1 otkrio šta se dogodilo 1944. godine

Istoričar Milan Koljanin izjavio je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 da je oslobođenje Beograda bilo zajednička pobeda Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije, kojoj su doprineli i građani. Govoreći o 20. oktobru 1944, ukazao je na teške ulične borbe, značaj sovjetskog naoružanja i političke promene koje su kasnije uticale na obeležavanje tog datuma.

„Dvadeseti oktobar je jedan od važnih datuma u dugoj istoriji Beograda“, rekao je Koljanin, podsećajući da prestonica obeležava i oslobođenje u Prvom svetskom ratu, kada je u grad ušla srpska vojska vojvode Petra Bojovića.

Objasnio je da je odnos prema oslobođenju iz 1944. godine tokom decenija zavisio i od političkih okolnosti.

„Uloga Crvene armije bila je skrajnuta“

Koljanin je kao jednu od prekretnica izdvojio 1948. godinu, kada je došlo do sukoba Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom i Istočnim blokom.

„Tada je došlo do jedne reinterpretacije i samog oslobođenja Beograda i uloge Crvene armije. Prenaglašavanjem uloge partizanske vojske, Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, nekako je uloga Crvene armije malo skrajnuta“, objasnio je on.

Promena je, kako je naveo, usledila posle Staljinove smrti 1953. i obnove odnosa sa Istočnim blokom.

„Godine 1954. uređeno je Groblje oslobodilaca Beograda, na desetogodišnjicu oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, gde su sahranjeni i borci partizani i borci Crvene armije“, rekao je Koljanin.

Ocenio je da je ideološki faktor ponovo došao do izražaja devedesetih i posle 2000. godine, kada su se pojavila i tumačenja da ulazak oslobodilaca predstavlja novu okupaciju.

„To je zaista jedno ekstremno mišljenje, ali ono je postojalo, postoji i danas“, naglasio je.

Prema njegovim rečima, oslobođenje je imalo i širi politički značaj.

„Oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu nije bilo samo oslobođenje od okupatora. Ono je označilo da su nova vlast, Vrhovni štab i organi nove socijalističke ili komunističke Jugoslavije došli u Beograd. Beograd je postao centar organizovanja nove države“, rekao je istoričar.

„Bez teškog naoružanja teško bi Beograd bio oslobođen“

Govoreći o pripremama za Beogradsku operaciju, Koljanin je objasnio da je Crvena armija, nakon kapitulacije Rumunije i Bugarske, stigla do Dunava i povezala se sa partizanskim jedinicama.

„Uloga Crvene armije bila je presudna u mnogo čemu, jer je ona imala teško naoružanje. To je bila jedna velika, organizovana vojska“, naveo je on.

Posebno je izdvojio tenkove i raketne bacače „kaćuše“, dok su partizanske jedinice imale uglavnom lako naoružanje i nešto artiljerije.

„To je ono što je izuzetno značajno bilo u borbama. Imali su teško naoružanje, tenkove, čuvene kaćuše. Bez toga teško da bi Beograd mogao da bude oslobođen“, rekao je Koljanin.

Objasnio je i da je odluka da u prestonicu prve uđu jedinice Narodnooslobodilačke vojske imala politički i simbolički značaj.

„To je bila politička odluka da prvi u grad uđu borci Narodnooslobodilačke vojske. Prosto simbolički, jer to je glavni grad. Ali to je zaista bio zajednički poduhvat“, naglasio je.

U oslobađanju su, dodao je, učestvovali i stanovnici grada.

„Nekoliko hiljada stanovnika Beograda uključivalo se u borbe i pomagalo i jednoj i drugoj vojsci“, rekao je Koljanin.

Borbe za svaku kuću

Koljanin je naveo da su Nemci organizovali spoljašnji pojas odbrane Beograda i unutrašnji, kojim su branili uže gradsko jezgro. Završne borbe u gradu trajale su od 14. do 20. oktobra.

„One su vođene za svaku kuću. Nemci su stvorili utvrđene tačke u svim velikim objektima“, objasnio je.

Posebno je govorio o borbama na Terazijama i današnjem Trgu republike, gde su velike zgrade pretvorene u odbrambena uporišta.

„Narodno pozorište bilo je jedno od poprišta. Tri puta su jedne i druge snage uzimale i isterivale ove druge snage“, rekao je Koljanin.

Naveo je da je italijanski bataljon „Garibaldi“, zbog iskustva u takvim borbama, ostavljen da brani pozorište, dok su ostale partizanske jedinice nastavile napredovanje prema Savi.

„Simbolički značaj imalo je osvajanje, odnosno oslobađanje Palate Albanija 20. oktobra. Tada je istaknuta zastava na Palati Albanija i to je nekako značilo kraj borbi za oslobođenje Beograda“, kazao je.

Podsetio je da se borbe nisu završile oslobođenjem centra grada.

„Odmah su se prebacile na drugu obalu Save. Srećom, sačuvan je Savski ili Zemunski most, zahvaljujući herojstvu učitelja Zarića. Odmah su nastavljene borbe u Zemunu, tako da je Zemun oslobođen 22. oktobra“, rekao je Koljanin.

Veliki gubici i hiljade dobrovoljaca

Govoreći o žrtvama među oslobodiocima, Koljanin je naveo podatke o približno 3.000 poginulih pripadnika Narodnooslobodilačke vojske i 961 poginulom borcu Crvene armije.

„Postoje podaci da je blizu 3.000 boraca Narodnooslobodilačke vojske poginulo u borbama za oslobođenje Beograda i 961 borac Crvene armije“, rekao je.

Ukazao je na teškoće u utvrđivanju nemačkih gubitaka, navodeći da je bilo i streljanja zarobljenika. Podsetio je i na dug ratni put pojedinih sovjetskih jedinica.

„Neki od boraca Crvene armije krenuli su od Kavkaza, prešli su pola Evrope i stigli do Beograda“, naveo je Koljanin.

Istovremeno se veliki broj dobrovoljaca priključivao partizanskim jedinicama, kako tokom napredovanja kroz Srbiju tako i u samom Beogradu.

„U jednom momentu bilo je 10.000 nenaoružanih boraca koje je trebalo opremiti oružjem. Jedinice koje su učestvovale u borbama velikim delom su promenile svoj sastav velikim prilivom boraca iz same Srbije“, rekao je on.

Dodao je da su u operaciji učestvovali i borci iz drugih krajeva Jugoslavije, uključujući Bosnu, Slavoniju i Dalmaciju.

„To je bila jedna izuzetno važna pobeda Narodnooslobodilačke vojske, jer je označila jednu prekretnicu“, ocenio je Koljanin.

Logori i zatvori pokazuju prirodu okupacije

Govoreći o životu u okupiranom Beogradu, Koljanin je upozorio da se postojanje svakodnevnog života ne može poistovetiti sa odsustvom represije.

„Beograd je bio središte svih nemačkih komandi i tu je postojalo nekoliko logora: od Banjičkog logora do Sajmišta, logora u Topovskim šupama, stratišta u Jajincima, brojnih zatvora. Sve to govori o jednom izuzetno jakom represivnom aparatu“, rekao je on.

Objasnio je da su pozorišta radila i da su određeni oblici društvenog života opstajali, ali u granicama koje je određivao okupator.

Govoreći o upravi Milana Nedića, naglasio je da nije reč o samostalnoj državi.

„Ta Srbija, ili takozvana Nedićeva Srbija, bila je nemačko okupaciono područje u kojem su postojali različiti oblici društvenog života“, naveo je Koljanin.

Očekivanje tadašnje uprave da Srbija dobije mesto u nacističkom „novom evropskom poretku“ ocenio je kao iluzorno. Ukazao je na rasparčavanje jugoslovenske teritorije i ulogu Nezavisne Države Hrvatske kao nemačkog saveznika.

Oslobođenje prestonice nije značilo kraj rata

Koljanin je naglasio da je oslobađanje Beograda predstavljalo važan korak ka oslobođenju Jugoslavije, ali da su borbe u drugim delovima zemlje nastavljene.

„Treba imati u vidu da je veliki deo Jugoslavije i dalje bio neoslobođen, jer je Jasenovac radio do kraja aprila 1945. godine“, rekao je on.

Podsetio je da je posle Beogradske operacije uspostavljen Sremski front.

„To je bio deo savezničkog fronta koji je išao od Mađarske do Jadranske obale“, objasnio je Koljanin.

Govorio je i o međunarodnom priznanju partizanskog pokreta, podsećajući na pozive kralja Petra II da se snage otpora stave pod Titovu komandu.

„Kralj Petar je 21. oktobra pozdravio oslobođenje Beograda i ponovo pozvao sve snage da se stave pod komandu Tita“, naveo je.

Prema njegovoj oceni, Beograd je oslobođenjem postao središte nove države, koja je dobila drugačije političko i ideološko uređenje.

„Beograd je imao ulogu prekretnice u ratu na jugoslovenskom prostoru“, zaključio je Koljanin.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar