Šveđani su nam zadali DOMAĆI: Pogledajte spot metal grupe Sabaton za pesmu o MILUNKI SAVIĆ – i probajte da ne ZAPLAČETE

Još u martu prošle godine švedski power/heavy metal sastav Sabaton objavio je, na albumu “The War to End All Wars”, pesmu “Lady of the Dark”, posvećenu junakinji Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, srpskoj heroini Milunki Savić.

“Milunka Savić je bila Srpkinja koja je zauzela mesto svog brata u vojsci. Delimično prerušena u muškarca, na kraju se našla među najodlikovanijim vojnicima Prvog svetskog rata”, napisali su tada iz benda.

Pre nekoliko meseci Šveđani su objavili i animirani spot za ovu pesmu, uz koji prosto, ne možete da ne zaplačete.

A mi… Pre nego što nas je na Millunku podsetio Sabatom i kampanja američke ambasade "Vi ste svet". Šta smo mi radili? Kakosmo je sećali? Da li smo je se sećali?

Kada god spomenemo Milunku Savić, trebalo bi sebi da postavimo i nekoliko pitanja. Odgovor ni na jedno od njih, kakav god da je, teško da bi mogao da potisne osećaj srama i stida koji bi svako od nas trebalo bar malo da oseća zbog nekoliko činjenica u vezi sa jednom od heroina Velikog rata.

A činjenice u sledeće: i dalje se nijedan istoričar u Srbiji nije ozbiljno pozabavio likom i delom Milunke Savić; ozbiljnija istraživanja o njoj obavili su pojedini strani istoričari nego ovdašnji stručnjaci (jedna od njih je i britanska istoričarka Džuli Vilrajt, autorka knjige "Sestre po oružju“); zbog čega američka ambasada, i švedsga metal grupa, a ne neko iz Srbije, kroz projekat "Vi ste svet“, treba da nas, pored ostalog, podseća i na velika dela i tešku sudbinu Milunke iz Koprivnice podno Kopaonika?

Prema onome što se zna, rođena između 1888. i 1890. godine (izvori se razlikuju) u selu Koprivnica kod Novog Pazara, bila je najstarije od četvoro dece. Ništa se nije činilo neobičnim u vezi Milunke dok je odrastala, ali 1913. godine, na početku Drugog balkanskog rata, iz nepoznatih razloga odlučila je da zauzme mesto brata kada je dobio regrutacione papire. Milunka je ošišala kosu, obukla mušku odeću i pridružila se Vojsci Srbije dok se predstavljala kao mladić po imenu Milun.

Foto: vistesvet

Brzo je osetila šta je borba kao deo Drinske divizije u Bregalničkoj bici, gde je dobila prvu medalju. Usledile su i mnoge druge medalje, a ona je napredovala do čina kaplara - sve vreme zadržavajući iluziju da je muškarac.

Na kraju, pretvaranje da je Milun se bližilo kraju. Zadobila je ranu na grudima, što je dovelo do otkrivanja njenog pola dok se oporavljala u bolnici. Možda zbog odlikovanja koje je dobila ili zbog činjenice da je borbena misija u kojoj je ranjena već bila deseta, ali Milunka nije dobila ukor. Umesto toga, ponuđen joj je premeštaj u bolničke redove.

Ona je odbila ovaj predlog, rekavši da je samo želela da se bori za svoju zemlju kao borac. Njen komandir je rekao da će razmisliti i reći joj svoju odluku sledećeg dana. Pazeći, Milunka je odgovorila: "Sačekaću". Trebao je samo sat vremena da komandni oficir donese odluku da je pusti da ostane u pešadijskoj jedinici. I tako je Milunka Savić nastavila da se bori u Prvom svetskom ratu, sada pod pravim imenom i kao žena.

Na nju je pucano osam puta i postala je najodlikovanija žena vojnika svih vremena. U ranim danima rata odlikovana je zvezdom Karađorđe sa mačevima u bici na Kolubari. Potom je ponovo nagrađena istom medaljom u bici kod Crne Bende za samostalno hvatanje 26 bugarskih vojnika. Milunka je bila tamo i tokom Velikog povlačenja Vojske Srbije kroz Albaniju, u Srbiji poznate kao albanska golgota - nazvana tako zbog teških uslova, neprijateljskih racija i masovnih žrtava koje su pretrpeli i vojnici i civili.

Posle iskušenja Velikog povlačenja, odlikovana je francuskom Legion d’Honneur - dva puta, ruskim krstom Svetog Đorđa, britanskom medaljom najuglednijeg ordena Svetog Miheila i srpskom medaljom Miloš Obilić.

U to vreme, Milunka Savić je bila jedina žena koja je primila francuski Croix de Guerre za svoje usluge tokom Prvog svetskog rata. Posle rata Milunki je pružena prilika da živi u Francuskoj i prima pozamašnu penziju, ali je, držeći se istine sa svojim patriotskim naklonostima, odbila je ponudu, odlučivši da ostane u Srbiji i živi u Beogradu dok radi u poštanskim službama.

Foto: vistesvet

U međuratnom periodu radila je muške poslove pre nego što se zaposlila kao spremačica u Državnoj hipotekarnoj banci, gde je nakon osam godina unapređena i čistila kancelarije generalnog direktora. Za to vreme se udala, dobila ćerku, razvela i usvojila još tri ćerke.

Kada je Srbiju okupirala Nemačka, ona je odbila da prisustvuje banketu koji je održao Milan Nedić, istaknuti nacistički saradnik i premijer marionetske vlade. Zbog toga je uhapšena i odvedena u koncentracioni logor Banjica gde je zatvorena 10 meseci.

Posle rata ostala je u senci, mada sada sa državnom penzijom nove komunističke vlade, sve dok nije počela da se pojavljuje na jubilarnim proslavama noseći svoje medalje. Ovo je zapelo za oko medijima i javnosti koja je pažnju usredsredila na Milunkine do tada teške uslove života. 1972. godine, pritisak javnosti i izveštavanje u novinama doveli su do toga da joj je dat mali stan u blizini Skupštine grada Beograda.

Foto: vistesvet

Umrla je u tom stanu godinu dana kasnije, u dobi od 85 godina, nakon što je pretrpela tri srčana udara dok je plela, prema rečima njenog unuka. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju. 2013. godine, prepoznajući njenu važnost kao ratnog heroja, njeni ostaci su preseljeni sa porodične parcele u Aleju velikana.

Konačno, i pored svega što o njoj (ne) znamo, ostaje međutim, i jedna poražavajuća istina. A to je da se najodlikovanija žena ratnica u istoriji, zajedno sa jednom od tri usvojene ćerke, Zorom, sa kojom je živela, poslednjih godina hranila u narodnoj kuhinji na Voždovcu.

Toliko o nama i našim herojima.

 

 

 

Ostavite komentar