"Vilenjaci" sa ĐERMA najbolje znaju ODGOVOR na pitanje - može li da se živi od PIJAČNE TEZGE?

Vilaje na beogradskoj Đeram pijaci svi znaju, i kupci i drugi prodavci.

Decenijama već imaju najveću i najbogatiju pijačnu tezgu na kojoj je osim povrća i voća moguće kupiti i sokove, zimnicu, džemove, slatko...

Račun se osim gotovinom može platiti i platnom karticom, pošto su Stanica i Igor Vilaj, vlasnici tezge nazvane "Vilenjaci", pioniri na Đermu kada je u pitanju uvođenje mogućnosti bezgotovinskog plaćanja.

Mi smo i prodavci i proizvođači

Za Infostud otkrili su tajnu svog uspeha, kao i kako izgleda život pijačnih prodavaca, da li je to isplativ i održiv biznis i zašto su se nakon prethodnih poslova koje su radili odlučili da nastave porodičnu tradiciju Vilaja i postanu treća generacija koja se bavi pijačnom prodajom.

- Suprug i ja radimo ovde već 15 godina. Registrovali smo STR (samostalna trgovinska radnja), koju ja vodim, ujedno sam tu i zaposlena i preko toga plaćam poreze i doprinose. Suprug ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, pošto nismo samo trgovci nego i proizvođači - objašnjava Stanica, koju svi znaju kao Caku.

Vilaji se osim prodaje voća i povrća bave i sopstvenom proizvodnjom, u blizini Smedereva zakupljuju plac od jednog hekatara na kojem uzgajaju jagode, poznati su i po proizvodnji džemova, slatkog, ajvara, kiselog kupusa, turšije… Na tezgi na kojoj leti stoji lubenica od jeseni je moguće pronaći svu potrebnu zimnicu.

- Deo asortimana kupujemo, ali dobar deo je i domaća proizvodnja, što naša, što naših rođaka. Dever gaji maline koje mi prodajemo, paprika nam isto stiže od rođaka iz Leskovca, mi imamo svoje jagode - objašnjava nam Stanica.

Ona je da bi nastavila porodični biznis Vilaja dala otkaz u banci. Prednost je, kaže, što si sam svoj gazda, ali da radi danonoćno.

Foto: Tanjug/AP Photo/Martin Meissner

Kaže da se za prethodnih deceniju i po koliko Igor i ona već rade na Đermu, nije pokajala zbog te odluke. Oboje jednoglasno kažu da je najveća prednost posla što si “sam svoj gazda”, a mana što rade praktično dononoćno.

Ne kriju da su u startu imali prednost jer je Igorova majka na Đermu provela praktično ceo svoj radni vek.

- Sa jedne strane, sticajem okolnosti smo se odlučili za ovaj posao, a sa druge to je nekako bilo i prirodno jer smo već treća generacija Vilaja koja radi na Đermu. Ovde je još moj deda počeo, kasnije majka i otac, tako da sam odrastao pomažući im, odlazeći sa njima na pijacu, u nabavku, baš kao što to danas rade naše devojčice. Radio sam nekada kao vozač, ali nisam bio zadovljan tim poslom, mnogo se radilo noću - kaže Igor Vilaj.

Njegova supruga dodaje da su se promenile okolnosti kada su se venčali i dobili prvo dete.

- Igor je bio vozač, ja sam radila u banci, pošto sam završila ekonomsku školu. U to vreme bilo je pravilo da dve godine ne možeš da ostaneš u drugom stanju, potpisivali smo blanko tu obavezu. Pošto sam to prekršila, ostala sam bez posla u banci i tako smo zajednički doneli odluku da počnemo da radimo na pijaci. Razmišljajući šta dalje, odlučili smo se da zamenimo svekrvu koja je tu provela decenije, imala već dobro razrađen posao i svoje stalne mušterije - dodaje Stanica.

Na pijacu se može i sa platnom karticom

Pre dve godine Vilaji su uveli i mogućnost plaćanja robe platnim karticama, a na saradnju sa bankom odlučili su se zbog sve većeg broja ljudi koji imaju naviku kartičnog plaćanja.

- Prvi smo na Đermu uveli ovu opciju, a mislim da smo i u Beogradu jedni od prvih pijačnih prodavaca koji su nabavili aparat za kartice i ponudili i ovaj način plaćanja. Lakše je i jednostavnije, novac odmah ide na račun, a i mušterije se oduševe kada shvate da mogu da plate karticom, a ne isključivo kešom - kažu sagovornici Infostuda.

U poslu im pomažu i ćerke

Od posla kojim se bave, tvrde, može se sasvim lepo živeti, ali samo ako si spreman da radiš od "jutra do mraka".

- Živimo više nego pristojno, imamo dovoljno za naše potrebe, možemo sebi i deci priuštiti i letovanje i zimovanje. Posao jeste težak, ustajemo svako jutro između četiri i pet, a nakon rada na pijaci, koji obično traje do 16 časova nastavljamo da radimo poljoprivredu ili da pravimo zimnicu. Posao zahteva mnogo odricanja, ali se isplati - kaže Caka navodeći da im u poslednje vreme pomažu i devojčice.

Caka i Igor imaju tri ćerke koje školske raspuste uglavnom provode pomažući im na pijaci. Iako su u porodični posao uključene od ranog detinjstva,baš kao što je bio i njihov otac, on kaže da ne bi voleo da one nastave porodičnu tradiciju.  

- Unosan je ovo posao, ne žalimo se, ali i mnogo težak. Svojoj deci ipak želim nešto lakše i drugačije - priča Igor dok njegova supruga ističe da je najteže zimi, jer se stoji napolju, na hladnoći, praktično najveći deo dana.

Na pitanje da li je naziv Vilenjaci proistekao iz sličnog prezimena ili nečeg drugog, Stanica odgovara:

- Može se i tako protumačiti, ali ideju smo dobili zbog dece, pošto su one naše vile, a svi zajedno smo onda vilenjaci. Dosta nam pomažu, naročito najstarija ćerka koja sada ima 15 godina, izvrstan je matematičar i trgovac, naravno, ima i svoj deo zarade od toga - kaže naša sagovornica.

Ostavite komentar