Da li su životinje SPOSOBNE za samoubistvo?

Verovatno ste ranije čuli za životinjicu po imenu leming, ali to je možda bilo samo u kontekstu metafore za nekog toliko glupog da bi pre pratio gomilu drugih u lošem izboru nego kritički razmišljao o svom položaju i postupio po sopstvenoj proceni.

Leminzi su zapravo grupa od nekoliko vrsta sićušnih glodara poreklom iz arktičkog regiona.To su zdepaste, kratkorepe životinjice koje zimi kopaju pod snegom, i predstavljaju hranu za arktičke lisice i snežne sove, a leto provode pareći se i jedući mahovinu i travu koje zimi nisu dostupne. Migriraju kada nema hrane, a mogu čak da preplivaju reke i jezera kada je to potrebno. Takođe ih prati reputacija da su izrazito agresivni - umesto da beže od predatora, oni ga napadaju. Čak je poznato da napadaju ljude koji ih proučavaju.

Međutim, Diznijev dokumentarac "White Wilderness" (Bela divljina) iz 1958. godine, popularisao je ideju da leminzi povremeno masovno izvršavaju samoubistvo skačući sa litica da bi se udavili i time uticali na povremene eksplozije populacije. Shodno ovome, generacije dece odrasle su navikavši se na ideju da samoubistvo postoji u životinjskom carstvu. Po svoj prilici, ovo uopšte nije tačno.

Prema jednoj od definicija, samoubistvo podrazumeva postupke kojima osoba sebi oduzima život, vođena težnjom da se ubije, pri čemu je svesna posledica svoje odluke, a  većina stručnjaka ne veruje da su životinje sposobne za takvo delo. Međutim, to ne znači da životinje povremeno ne umiru na misteriozne načine koji mogu izgledati kao da oponašaju samoubistvo. Na primer, ako vodena životinja napusti svoje prirodno okruženje, to može izgledati kao samoubistvo.

Ali stručnjaci imaju tendenciju da pripisuju takve slučajeve faktorima kao što su bolest, povreda, starost ili gubitak navigacije. Nasukani kitovi možda su pratili plen previše blizu obale, zašavši u plitke vode kako bi izbegli predatore ili su se jureći za plenom našli nasukani.

Foto: Tanjug/AP Photo/Seth Wenig, File

Još jedan primećen fenomen je samopovređivanje (self-injurious behavior - SIB). Tačni uzroci SIB-a su nepoznati i verovatno se razlikuju od slučaja do slučaja, ali potencijalni faktori uključuju stres, izloaciju, strah, bolest, neuhranjenost i - dosadu.

Ptice, na primer, mogu da iščupaju nekoliko ili sva svoja pera, ponekad se potpuno ogolivši pre nego što nastave da kljucaju svoje meso. Primati mogu da se ugrizu, a psi i mačke znaju da se prekomerno ližu.

Smatra se da ove radnje proizvode umirujuće senzacije koje pomažu životinjama da se nose sa nekim situacijama, ali mogu biti i pretnja po zdravlje jedinke u zavisnosti od težine. Obično je prvi korak da se proveri da li postoji osnovno zdravstveno stanje koje bi moglo ovo da podstakne. Odatle treba preduzeti korake da se poprave svi dodatni faktori koji mogu da podstiču na ovakav vid ponašanja.

Ostavite komentar