VIŠE OD 200.000 LJUDI U SRBIJI NE ZNA DA IMA DIJABETES Batut upozorava- bolest može godinama da se krije

U Srbiji oko 440.000 odraslih osoba ima dijabetes, ali posebno zabrinjava podatak da čak 220.000 ljudi ne zna da boluje od ove bolesti. Povodom Svetskog dana dijabetesa, koji se obeležava 14. novembra, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ upozorava na značaj prevencije, ranog prepoznavanja simptoma i pravovremenog lečenja.

Ovogodišnji Svetski dan dijabetesa obeležava se pod sloganom „Reaguj na vreme – spreči dijabetes, sačuvaj zdravlje“, a kampanja je posvećena prevenciji i ranom otkrivanju bolesti.

Dijabetes se često neprimetno razvija

Dijabetes je jedan od najbrže rastućih zdravstvenih izazova 21. veka. Prema podacima koje navodi Batut, u svetu sa ovom bolešću živi oko 589 miliona odraslih, odnosno svaka deveta odrasla osoba.

Poseban problem predstavlja dijabetes tipa 2, koji godinama može da prolazi bez jasno izraženih simptoma. Zbog toga mnogi oboleli ne znaju da imaju bolest sve dok se ne pojave ozbiljne komplikacije.

Kako upozoravaju iz Batuta, kod čak 50 odsto osoba dijabetes se otkriva tek nakon pojave komplikacija koje mogu da zahvate srce i krvne sudove, bubrege, oči ili nervni sistem.

Komplikacije mogu biti veoma ozbiljne

Dijabetes tipa 2 često počinje neprimetno, a može biti otkriven tek kada se pojave posledice poput srčanog infarkta, moždanog udara, bolesti bubrega ili poremećaja vida.

Ni simptomi dijabetesa tipa 1 nisu uvek lako prepoznatljivi, a kod odraslih se ova vrsta bolesti ponekad pogrešno dijagnostikuje kao dijabetes tipa 2.

„Pravovremeno prepoznavanje simptoma i postavljanje tačne dijagnoze su od ključnog značaja za brzo započinjanje adekvatnog lečenja“, navodi se u saopštenju Batuta.

Promena navika može da spreči ili odloži bolest

Prema procenama, 635 miliona ljudi u svetu ima povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Ipak, kod osoba koje su u riziku, promena životnih navika može da smanji verovatnoću nastanka bolesti ili da je odloži.

Efikasna prevencija, kako ističu stručnjaci, podrazumeva zdraviju ishranu, veću dostupnost kvalitetnih namirnica, bezbedne javne prostore za fizičku aktivnost i dostupnu primarnu zdravstvenu zaštitu.

Cilj ovogodišnje kampanje jeste da se građanima ukaže na značaj zdravih životnih navika, ali i na važnost prepoznavanja prvih znakova bolesti i odlaska na pregled.

Rano otkrivanje znači kvalitetniji život

Postavljanje dijagnoze na vreme i započinjanje odgovarajućeg lečenja mogu da smanje rizik od komplikacija i omoguće obolelima duži i kvalitetniji život.

Batut naglašava da dijagnostikovanje nije kraj brige o pacijentu. Osobama koje imaju dijabetes neophodni su kontinuirana zdravstvena zaštita, odgovarajuća terapija, edukacija i podrška u svakodnevnom životu.

Stigma dodatno otežava život obolelima

Osobe koje žive sa dijabetesom suočavaju se i sa različitim društvenim izazovima, među kojima su nerazumevanje okoline i stigma. Takav odnos može da predstavlja prepreku pravovremenom otkrivanju i lečenju bolesti, ali i da naruši kvalitet života obolelih.

„Svaka osoba koja živi sa dijabetesom ili je u riziku da oboli od dijabetesa, zaslužuje razumevanje, poštovanje i podršku“, poručuje Batut.

Zašto se Svetski dan dijabetesa obeležava 14. novembra?

Svetski dan dijabetesa obeležava se svake godine 14. novembra, na rođendan Frederika Bantinga, naučnika koji je 1922. godine zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin.

Obeležavanje ovog datuma pokrenule su 1991. godine Međunarodna dijabetes federacija i Svetska zdravstvena organizacija, kao odgovor na sve veće zdravstvene, društvene i ekonomske posledice ove bolesti.

Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 61/225, iz 2006. godine, ovaj datum zvanično je postao i Dan Ujedinjenih nacija.

Danas predstavlja najveću globalnu kampanju posvećenu podizanju svesti o dijabetesu, njegovoj prevenciji, ranom otkrivanju i pravovremenom lečenju.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar