MIHOLJSKO LETO NOSI I LEPU I MANJE LEPU STRANU JESENI! Evo do kada traje, koji virusi sada haraju i koje voće obavezno treba da jedete

Topli i sunčani dani usred jeseni mnogima prijaju, ali miholjsko leto ne traje po unapred određenom kalendaru. Dok se smenjuju sveža jutra i prijatna popodneva, u ovom periodu raste i značaj zaštite od respiratornih infekcija, a na pijacama je aktuelno voće karakteristično za jesen.

Do kada traje miholjsko leto?

Miholjsko leto nema precizno utvrđen datum početka i završetka. U Srbiji se najčešće vezuje za kraj septembra i oktobar, kada posle zahlađenja nastupi period stabilnijeg, suvog i toplijeg vremena.

Prema mišljenjima meteorologa, miholjska vrućina najčešće se javlja u prvoj polovini oktobra, a posebno je učestala između 5. i 12. oktobra. Ipak, ne pojavljuje se svake godine, a ponekad može i potpuno da izostane.

Da bi se govorilo o tipičnom miholjskom letu, nije dovoljno da samo jedan dan bude neobično topao. Važni su i stabilnost vremena, odsustvo značajnijih padavina i temperature koje su više od uobičajenih za taj deo godine.

Zašto se zove miholjsko leto?

Naziv je povezan sa Miholјdanom, praznikom koji se obeležava 12. oktobra po gregorijanskom kalendaru. U narodnoj tradiciji, period lepog i toplog vremena oko ovog datuma dobio je ime miholjsko leto.

Reč je o nazivu koji se prenosio generacijama, u vreme kada su ljudi vremenske prilike povezivali sa crkvenim praznicima i promenama u prirodi. Slične pojave prepoznate su i u drugim zemljama, ali pod drugačijim imenima.

Miholjsko leto nije zvanična meteorološka kategorija, već tradicionalni naziv za određeni tip jesenjeg vremena.

Koji virusi i infekcije su aktuelni tokom jeseni?

Jesen donosi više boravka u zatvorenim prostorijama, početak školske godine i češće kontakte među ljudima, što može da doprinese širenju respiratornih infekcija.

Najčešće budu zabeleženi sporadični slučajevi gripa tipa A i koronavirusa. Među virusima budu registrovani su i stomačni virusi, naročito u dečjim kolektivima.

Rinovirusi su čest uzročnik prehlade, dok adenovirusi mogu izazvati različite respiratorne tegobe, ali i druge simptome. Grip može da dovede do povišene temperature, bolova u mišićima, glavobolje, kašlja i izražene malaksalosti.

U ovom periodu mogu se javljati i stomačne infekcije, među kojima je norovirus. One mogu biti praćene mučninom, povraćanjem i dijarejom.

Važno je naglasiti da se ovi virusi ne pojavljuju isključivo tokom miholjskog leta. Njihova cirkulacija zavisi od više faktora.

Nagla promena temperature dodatno opterećuje organizam

Jedna od karakteristika miholjskog leta jeste velika razlika između jutarnjih i dnevnih temperatura. Jutra mogu biti hladna, dok se tokom dana vazduh znatno zagreje, pa se građani često neprimereno obuku za deo dana u kojem borave napolju.

Takve temperaturne oscilacije mogu predstavljati dodatno opterećenje za organizam, ali same po sebi ne izazivaju virusne infekcije. Za njih su odgovorni virusi koji se prenose različitim putevima.

Zbog toga je važno prilagoditi garderobu vremenskim uslovima, redovno prati ruke, provetravati prostorije i izbegavati bliske kontakte sa osobama koje imaju simptome infekcije. Ukoliko se pojave izraženi simptomi ili dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja, potrebno je obratiti se lekaru.

Koje voće je sada aktuelno?

Jesen donosi bogatu ponudu voća, a oktobar je posebno značajan za berbu i čuvanje plodova koji se mogu koristiti sveži, ali i za pripremu zimnice, a svakako će doprineti borbi protiv virusa.

Jabuke i kruške među glavnim su jesenjim plodovima. U oktobru pristižu i zimske sorte, koje su pogodne za skladištenje i kasniju upotrebu.

Grožđe je još aktuelno u ovom delu godine, u zavisnosti od sorte i uslova uzgoja. Može se konzumirati sveže, a koristi se i za pripremu različitih proizvoda.

Dunje su još jedan karakterističan jesenji plod, često korišćen za pripremu kompota, džemova i drugih proizvoda za zimnicu.

Mušmule i kivi takođe mogu biti aktuelni u ovom periodu, u zavisnosti od sorte i vremena berbe. U voćnjacima se tokom oktobra sakupljaju i orasi, dok se lešnici mogu prikupljati nakon glavne berbe.

Jesen na tanjiru: iskoristite sezonske plodove

Jabuke, kruške, grožđe i dunje mogu biti deo raznovrsne ishrane tokom jeseni. Voće obezbeđuje vitamine, minerale, vlakna i druge korisne hranljive materije, ali nijedna pojedinačna namirnica ne može da spreči sve infekcije.

Miholjsko leto zato je prilika da se uživa u prijatnijim danima i sezonskim plodovima, uz pažnju prema promenama vremena i merama koje doprinose očuvanju zdravlja.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar