JEDNO PITANJE DANAS MOŽE DA VAM PROMENI ŽIVOT Psihijatar za K1 INFO otkriva kako da postavite prioritete u 2026.

Novogodišnji i božićni praznici tradicionalno se vezuju za radost, porodično okupljanje i novi početak. Ipak, za veliki broj ljudi upravo ovaj period donosi pojačanu napetost, tugu, unutrašnje preispitivanje i psihički umor.

O tome zašto praznici često nisu onakvi kakvim ih zamišljamo i kako da sačuvamo mentalno zdravlje, razgovarali smo sa dr Jovanom Stojković, psihijatrom.

Kako objašnjava naša sagovornica, savremeni čovek živi u stanju konstantne uzbune.

– Stalno smo alarmirani i dovedeni u jedan mod preživljavanja. Mi više ne živimo, nego preživljavamo, što je izuzetno iscrpljujuće. Uvek je neka vanredna situacija, sve se predstavlja kao nerešivo, veliko i presudno. To kod ljudi stvara utisak da su stalno ugroženi, luči se hormon stresa i ljudi se jednostavno – slome – kaže dr Stojković za K1info.

"Budi jak" – poruka koja je skupo koštala generacije

Poseban problem vidi kod starije populacije, ali i kod obrazaca ponašanja koji se prenose kroz porodicu.

– Ljudi starog kova odrasli su uz poruku da je najbitnije biti jak. Njihovi roditelji živeli su u ratovima i teškim vremenima i to je bila jedina poruka koju su znali da pošalju. Zato se i danas odlazak kod psihijatra doživljava kao znak slabosti – objašnjava ona.

Iz prakse navodi da su najčešće žene te koje najduže trpe.

– Dešava se da nam dolaze žene koje moraju da budu hospitalizovane, a mogle su mnogo ranije da potraže pomoć. Ali one imaju unutrašnji nalog da moraju biti jake. Na taj način, u svojoj glavi, izneveravaju porodični „zavet“ da ne smeju da pokleknu. Ljudi se pate, a to su obrasci koji nas oblikuju. Tek kada ih razumemo i otpustimo, izlazimo iz tog kruga i počinjemo da živimo – ističe dr Stojković.

Mladi i „moderne dijagnoze“

S druge strane, mladi ljudi suočavaju se sa drugačijim izazovima. Prema rečima psihijatra, društvene mreže imaju snažan uticaj na način na koji doživljavaju sebe.

– Mladi su stalno na mrežama, informisani su o svemu što se dešava u svetu, vide da na Zapadu „svako ima svog terapeuta“. Zbog nedostatka ličnog, porodičnog, zavičajnog i nacionalnog identiteta, oni često uzimaju identitete psihijatrijskih dijagnoza – objašnjava ona.

Dodaje da se na mrežama sve češće mogu videti snimci u kojima se mladi samodefinišu kao „bipolarne ličnosti“, ili oni sa „graničnim poremećajima“, uz poruku da sa njima „nije lako“.

– Te dijagnoze postaju moderne i egzotične, a ono što je problematično jeste što upravo one oslobađaju odgovornosti. Umesto da neko kaže „ne možeš tako da se ponašaš“, dijagnoza postaje opravdanje za neodgovornost – upozorava dr Stojković.

Pomoć je potrebna svima – i to je u redu

Naša sagovornica naglašava da ne postoji čovek koji u nekom trenutku života nema potrebu za podrškom.

– Svima nam nekad treba pomoć, ne nužno stručna, ali zašto da ne i profesionalna. Prijatelji i porodica nisu objektivni. Psihoterapeut je neutralna osoba čija je uloga da stvori bezbednu atmosferu u kojoj možete da iskažete emocije koje više ne morate da potiskujete – kaže ona.

Praznična euforija i pravo na tugu

Praznici dodatno komplikuju emotivno stanje jer nose snažan društveni pritisak.

– Praznična atmosfera je pomalo „zarazna“ i teško je ostati autentičan. Normalno je da se na kraju godine povuče crta i sagledaju uspesi i neuspesi. Normalno je i biti razočaran ili tužan, ali nije u redu da budemo očajni i depresivni – naglašava dr Stojković.

Problem, kako kaže, nastaje jer kultura ne dozvoljava tugu.

– Nameće nam se da moramo da pevamo, igramo, nosimo šljokice. A šta ako meni nije do toga? Onda vas društvo „napadne“ pitanjima šta vam je. U redu je preispitivati se, ali nije u redu potonuti – dodaje ona.

S druge strane, praznici imaju i pozitivnu ulogu.

– Ljudi tokom praznika dobiju dozvolu da se opuste, da pojedu više, popiju, da imaju ventil. To je potrebno. Važno je samo da ne skliznemo u stanje olakšanja koje se pretvara u bežanje od problema – objašnjava psihijatar.

Zašto se porodice najčešće svađaju baš za praznike

Statistika pokazuje da je tokom praznika više porodičnih sukoba nego tokom radnih dana.

– Tada se najčešće i viđamo sa porodicom, imamo vremena da izgovorimo zamerke koje tokom godine potiskujemo. To nije loše – to je ogledalo koje nam pokazuje šta nije u redu – kaže dr Stojković.

Dodaje da je poslednjih godina primećen i porast konflikata zbog političkih stavova.

– Iz prakse mogu da kažem da smo manje depresivni nego u vreme korone, ali smo impulsivniji i sa smanjenom tolerancijom. Porodice su se čak i rastajale zbog političkih sukoba. Važno je da sebi ne stvaramo pritisak, ali i da ne podležemo pritiscima, da moramo striktno da se opredelimo – navodi ona.

Saveti za početak godine: Manje očekivanja, više smisla

Kao ključni savet za početak nove godine, dr Stojković predlaže jednostavno, ali snažno pitanje:

– Kada biste znali da imate još šest meseci života, čemu biste posvetili pažnju? Oko čega se danas nervirate, a ne bi imalo nikakav značaj? To pitanje pomaže da uredimo prioritete.

Drugi savet odnosi se na planove.

– Ciljevi ne treba da budu pretenciozni i preveliki, jer lako vode u razočaranje. Dugoročne planove treba podeliti na sitne, ostvarive korake. Tako gradimo osećaj uspeha – objašnjava ona.

Porodica i deca – granice uz razumevanje

Posebnu poruku šalje roditeljima, naročito onima čija su deca u pubertetu.

– Ne treba praviti decu „nezdravom“, ali ih treba pustiti da budu slobodna u određenim granicama. Važno je biti smiren, dosledan i imati miran ton. Postaviti granice, ali razgovarati sa detetom, poštovati njegove emocionalne potrebe – ističe dr Stojković.

Zaključuje da su deca ogledalo roditelja i da su zajednički trenuci najvažniji.

– Provodite vreme sa porodicom, malim koracima idite napred. Emocionalno zanemarivanje deteta ostavlja duboke posledice. Način na koji smo prisutni u životu svoje dece – to je ono što ih oblikuje – zaključuje dr Jovana Stojković.

BONUS VIDEO: