Maduro je rođen u Karakasu 23. novembra 1962. godine. Kao mladić radio je kao vozač autobusa u metrou glavnog grada, gde se istakao kao sindikalni vođa tokom devedesetih godina.
Sa Ugom Čavezom upoznao se dok je ovaj izdržavao zatvorsku kaznu zbog neuspelog pokušaja puča 1992. godine, pošto je Madurova tadašnja partnerka, Silija Flores, bila jedna od Čavezovih advokata.
Tanjug/AP Photo/Ariana Cubillos
Bio je jedan od osnivača Pokreta Pete republike, preteče Ujedinjene socijalističke partije Venecuele, i učestvovao je u kampanji 1998. godine, kada je Čavez izabran za predsednika. Kao član Nacionalne ustavotvorne skupštine, koja je 1999. godine donela novi Ustav, kasnije je biran za poslanika Narodne skupštine 2000. i 2005. godine.
U januaru 2006. imenovan je za predsednika parlamenta, a u avgustu iste godine za ministra spoljnih poslova. Dana 10. oktobra 2012, tri dana nakon što je Čavez ponovo izabran za predsednika, Maduro je imenovan za potpredsednika Venecuele, zadržavši funkciju šefa diplomatije do januara 2013. godine.
Čavezov naslednik
Kao Čavezov najbliži saradnik, Maduro je preuzeo upravljanje zemljom u periodu kada je predsednik bio hospitalizovan na Kubi zbog teške bolesti. Čavez ga je 8. decembra 2012. javno označio kao svog naslednika.
Maduro je 5. marta 2013. objavio smrt svog mentora, a tri dana kasnije položio zakletvu kao privremeni predsednik Venecuele. Na predsedničkim izborima 14. aprila 2013. godine pobedio je tesnom razlikom od oko 272.000 glasova protiv opozicionog kandidata Enrikea Kapriljesa i zvanično je inaugurisan 19. aprila.
Tanjug/AP Photo/Ariana Cubillos
U novembru iste godine parlament mu je dekretom dodelio posebna ovlašćenja za vladavinu u trajanju od godinu dana. Početkom 2014. usledio je talas protesta protiv njegove administracije koji je trajao gotovo četiri meseca, a prema zvaničnim podacima odneo je 43 života, uz više od 800 povređenih i desetine uhapšenih opozicionara.
Madurovu popularnost dodatno su narušili teška ekonomska situacija, visoka inflacija, pad cena nafte i nestašice osnovnih životnih namirnica. Rast nesigurnosti i optužnice u SAD protiv članova njegove porodice zbog trgovine drogom dodatno su pojačali nezadovoljstvo javnosti.
Na parlamentarnim izborima 6. decembra 2015. godine ujedinjena opozicija odnela je pobedu. Novi parlament, sa većinom opozicionih poslanika, konstituisan je 5. januara 2016. godine. Godinu dana kasnije, Vrhovni sud je privremeno preuzeo njegova ovlašćenja, što je izazvalo nasilne proteste u kojima je poginulo više od 120 ljudi.
Tanjug/AP Photo/Ariana Cubillos
Maduro je 1. maja 2017. godine sazvao Ustavotvornu skupštinu, izabranu 30. jula iste godine i sastavljenu isključivo od pristalica čavizma. Brojne zemlje osudile su taj proces kao nedemokratski.
Sporni izbori i optužbe
Na prevremenim predsedničkim izborima 2018. godine glavna opoziciona koalicija MUD odbila je da učestvuje. Maduro je 20. maja ponovo izabran za predsednika za mandat 2019–2025, na izborima koje su obeležile niska izlaznost i optužbe za izbornu prevaru.
Drugi mandat preuzeo je 10. januara 2019. godine, uprkos osporavanju legitimnosti od strane opozicije i dela međunarodne zajednice. Na inauguraciji je prisustvovalo svega nekoliko šefova država.
Tanjug/AP Photo/Ariana Cubillos
Dana 23. januara 2019. predsednik Narodne skupštine Huan Gvaido proglasio se za privremenog predsednika Venecuele. Iako je imao podršku više od 50 zemalja, Maduro je uspeo da zadrži vlast. Gvaido je tu funkciju formalno izgubio u januaru 2023. godine zbog izostanka političkog napretka.
Zakonodavni izbori održani 6. decembra 2020. godine, koje je opozicija bojkotovala, rezultirali su time da čavizam osvoji oko 92 odsto poslaničkih mesta.
Nakon pregovora vlasti i opozicije, predsednički izbori pomereni su za 2024. godinu. Opozicija je na internim izborima izabrala Mariju Korinu Mačado, ali je zbog diskvalifikacije zamenio kandidat Edmundo Gonzales Urutija.
Na izborima održanim 28. jula 2024. godine, Maduro je, prema podacima izborne komisije pod kontrolom vlasti, osvojio 51,2 odsto glasova, naspram 44,2 odsto za Gonzalesa Urutiju, što su opozicija i brojni međunarodni lideri osporili.
Američka državna tužiteljka Pam Bondi objavila je 7. avgusta 2025. godine nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja Madura, optuženog za trgovinu drogom i vođenje kartela „Sunce“.
Maduro je oženjen Silijom Flores, koja je obavljala visoke funkcije u čavističkom režimu, uključujući i mesto predsednice Narodne skupštine. Oboje imaju decu iz prethodnih veza.
Tanjug/AP Photo/Ariana Cubillos
Tanjug/AP Photo/Ariana Cubillos
Ostavite komentar