VUČIĆ I PORFIRIJE DOČEKALI SVETINJU Pojas Presvete Bogorodice stigao u Beograd (FOTO)

Jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta - Pojas Presvete Bogorodice, iz manastira Vatoped sa Hilandara stigla je danas u Beograd, a na aerodromu "Nikola Tesla" svetinju su dočekali patrijarh srpski Porfirije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Svetinja, koja će se nositi beogradskim ulicama tokom sutrašnje Spasovdanske litije, dočekana je uz posebne crkvene i državne počasti i služenje molebana.

Časni Pojas stigao je u Srbiju u pratnji igumana manastira Vatoped, arhimandrita Jefrema, ministra u Vladi Srbije Nenada Popovića i bratstva manastira Vatoped. Ispred Vaznesenjskog hrama oko 17.00 časova svetinju će svečano dočekati patrijarh srpski Porfirije, vladika Dositej, starešina hrama, arhijereji Srpske pravoslavne crkve i narod, uz intoniranje himne Srbije i pojanje pobedne pesme u slavu Presvete Bogorodice, nakon čega će uslediti večernje bogosluženje.

Patrijarh Porfirije će na Spasovdan od devet sati u Vaznesenjskoj crkvi  služiti liturgiju. Časni Pojas Presvete Bogorodice će na kraju sutrašnje litije biti unet u Hram Svetog Save na Vračaru i biti u Beogradu do 29. maja. Predviđeno je da se sutra na kraju litije građanima podeli 300.000 "platenenih trakica" osveštenih nad Pojasom u manastiru Vatopedu.

Pojas Presvete Bogorodice se vekovima čuva u Vatopedu na Svetoj Gori i veoma se retko iznosi van manastirskih zidina. Takođe, Pojas Presvete Bogorodice je njen lični predmet koji se čuva u manastiru Vatopedu i podeljen je u tri dela i predstavlja jedinstvenu svetinju opstalu iz ovozemaljskog života Majke Božje. 

FOTO TANJUG/DEJAN ŽIVANČEVIĆ

Prema predanju pojas od kamilje dlake satkala je sama Bogorodica, a prilikom njenog vaznesenja na nebesa, predala ga je apostolu Tomi.      Čuvanje Časnog Pojasa preuzele su dve pobožne žene iz Jerusalima, a Bogorodica je neposredno pre svog Uspenja naložila jevanđelisti Jovanu da ovim ženama podeli i njene dve rize. 

Dužnost čuvanja njene odeće iz generacije u generaciju nastavljala bi po jedna pobožna, nevina devojka koja je poticala iz njihove porodice. U vreme imperatora Arkadija, sina Teodosija Velikog, Časni Pojas je prenet u slavnu prestonicu Vizantijskog carstva, Konstantinopolj kako bi štitila prestonicu i njene stanovnike od svakog neprijateljskog napada, nesreće i demonske zamke.

 Potom je Časni Pojas prenet u grad Zilu u Kapadokiji, a kasnije je ponovo vraćen u Konstatinopolj. Oko 1150. godine Časni Pojas se nalazio u Velikoj palati u Carigradu, u hramu Svetog arhangela Mihaila. Najverovatnije je isečen, a njegovi delovi su preneti u ostale hramove.

U 12. veku, tačnije u vreme vladavine cara Manojla І Komnina zvanično je uspostavljen praznik Časnog Pojasa 31. avgusta. Časni pojas prešao je u srpske ruke kada je Sveti knez Lazar oko 1.330. godine porazio bugarsku vojsku, a 10 godina kasnije ga je poklonio manastiru Vatopedu i od tada se Pojas čuva u oltaru katolikona - sabornog hrama manastira.

Za vreme Turkokratije bratstvo manastira je odlazilo u litije noseći Časni Pojas na Krit, Makedoniju, Trakiju i u Malu Aziju radi osvećenja i ukrepljenja pođarmljenog grčkog naroda, kao i radi oslobađljnja svake zarazne bolesti.

Postoje stotine svedočanstava o isceljenjima ili dobijanju poroda onih koji su sa verom i molitvom pristupili Čudesnom pojasu Presvete Bogorodice.

Sveti velikomučenik knez Lazar Kosovski je 1371. godine poklonio ovaj Časni pojas manastiru Vatopedu na Svetoj Gori gde se ova velika svetinja čuva od tada do danas.

Iz neobičnog poštovanja i ljubavi svetogorskih monaha prema Presvetoj Bogorodici, još od davnina iznedrena je tradicija da se poklonicima, na njihovu molbu, daju komadići trake koja se osveštava na samom pojasu Presvete Bogomajke za blagoslov i duhovno ukrepljenje - jačanje duše i vere.