MIGRANTSKA RUTA KROZ SRBIJU PONOVO U FOKUSU: Više od 7.000 ljudi prošlo kroz zemlju, krijumčari u ofanzivi

Migrantska ruta kroz Srbiju ponovo je u fokusu javnosti - samo u prva četiri meseca ove godine, kroz našu zemlju prešlo je više od 7.000 migranata. I dok neki borave u prihvatnim centrima, većina njih završava u rukama krijumčara. Ko su ti ljudi, odakle dolaze, i kako država odgovara na sve kompleksnije izazove neregularnih migracija i trgovine ljudima?

O ovim temama govorio je Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

- Ne možemo da očekujemo mirnu budućnost kada je reč o izbeglištvu. Pre samo 20 godina bilo je 8,4 miliona izbeglica u svetu, a danas je taj broj mnogo veći. Taj rast je ogroman i zabrinjavajući. Ratovi, od Sirije do Afrike, preko celog Bliskog istoka, pa sada i novi sukobi na Bliskom istoku - svi oni stvaraju talase raseljenih ljudi. Kada dođe do većih razaranja, prvo pitanje koje se postavlja je: kuda će milioni ljudi? A mi nismo daleko - samo nas Turska deli, mi smo deo istog kontinenta - rekao je Đurović.

UN: Više od 123 miliona raseljenih -  koje zemlje nose najveći teret izbegličke krize?

Prema najnovijim podacima Ujedinjenih nacija, čak oko 123 miliona ljudi širom sveta je trenutno raseljeno usled ratova, progona, ekonomskih kriza i klimatskih katastrofa. To je najveći broj zabeležen u modernoj istoriji. Radoš Đurović je istakao da su najveći teret ove humanitarne krize podnele zemlje koje su često i same pogođene nestabilnostima.

- Turska je i dalje među vodećim zemljama po broju izbeglica - zvanično je prihvatila oko 3,4 miliona ljudi, najviše iz Sirije i Irana, iako se i sam suočava s velikim problemima, primio je oko 3 miliona avganistanskih izbeglica, koje su uglavnom skoncentrisane u Teheranu. Situacija u regionu se stalno menja, i ostaje da se vidi kuda će ti ljudi dalje krenuti - rekao je on.

Poseban slučaj je Kolumbija, koja je otvorila granice za ogroman broj ljudi iz susedne Venecuele, bežeći od ekonomskog i političkog kolapsa. U Evropi, Nemačka je prihvatila oko 2,1 milion izbeglica, pretežno iz Ukrajine, ali i iz Azije i Afrike.

- Kada pogledate celu sliku, vidite da se većina izbeglica nalazi upravo u zemljama tzv. trećeg sveta – poput Pakistana, Irana, Etiopije. One, iako same nemaju stabilne resurse, snose glavni teret svetske izbegličke krize - rekao je on.

Strah od novog talasa izbeglica: Iran na ivici krize, Srbija zatvara centre

Dok svet prati eskalaciju sukoba u Iranu, stručnjaci upozoravaju da bi nova humanitarna kriza mogla da se prelije i na Balkan. Situacija je, kako tvrde, daleko od stabilne, a izbeglički talas iz ove zemlje mogao bi biti sledeći veliki izazov za Evropu i region.
Radoš Đurović upozorio je na moguće posledice sve napetije situacije u Iranu.

Više detalja o situaciji u Iranu možete pročitati u vesti OVDE.

- Iran je tek u početku. Teheran je grad od preko deset miliona ljudi, a cela zemlja ima između 80 i 100 miliona stanovnika. Ako dođe do većih razaranja, možemo da očekujemo ogromne migracione tokove. Već sada imamo informacije da stotine hiljada ljudi u kolonama napuštaju Teheran, nakon što je Donald Tramp izjavio da građani glavnog grada treba da ga napuste - rekao je Đurović.

On je istakao da su hoteli duž granice Irana prema Jermeniji i Turskoj puni, što ukazuje na ozbiljan pritisak i paniku među civilnim stanovništvom.

- Iran je izuzetno kompleksna i velika zemlja, i sa tolikim brojem ljudi ne možemo da se igramo. Ukoliko se situacija pogorša, najverovatniji pravci raseljavanja biće prema Kavkazu i Turskoj, a odatle potencijalno i prema Evropi. Iako Turci za sada ne beleže masovne prelaske granice, stanje se iz dana u dan komplikuje - upozorava Đurović.

U tom kontekstu, on je izrazio zabrinutost zbog odluka koje se trenutno donose u Srbiji.

- Centri za prihvat migranata u Srbiji se zatvaraju. Krnjača će biti zatvorena do kraja meseca, a ostajemo na svega 4 od nekadašnjih 17 prihvatnih objekata. Ako se desi nova izbeglička kriza, a sve ide ka tome, mi nećemo imati kapacitete da odgovorimo. Ljudi, se prebacuju u Obrenovac, Sjenicu, što nije dobro rešenje. Potrebno je imati kapacitete u rezervi i otovorene kapacitete. Tu se dolazi i do drugog problema, ko pomaže ovim ljudima na njihovom putu, ako države ne kontrolišu taj proces, onda ti ljudi ulaze u ruke krijumčara. Onda imamo sistem, koji ne kontrolišemo - rekao je on.

Povećana bezbednosna pretnja: Pucnjava na policiju i rast uticaja krijumčara

Uz sve veći broj migranata i nesigurnost u regionu, dodatnu zabrinutost izazivaju i incidenti koji se sve češće dešavaju na teritoriji Srbije. Radoš Đurović je upozorio da krijumčarske mreže postaju sve agresivnije, a posledice toga već oseća i domaći sistem bezbednosti.

- Samo od sredine aprila do početka juna, za mesec i po dana, imali smo šest do sedam ozbiljnih incidenata. Dva u Obrenovcu, dva u Subotici, jedan u Šidu – u nekima su pucali na policiju. To su ozbiljni indikatori da krijumčari igraju značajnu i opasnu ulogu, što ranije nije bio slučaj - rekao je on.

Detalje pucnjave migranata na policiju u Šidu možete pročitati u vesti OVDE.

MUP

Dodao je da zatvaranje prihvatnih centara dodatno otežava upravljanje situacijom i ide u korist kriminalnim mrežama.

- Ne smemo da im dozvolimo da preuzmu kontrolu. Zatvaranjem kampova, pogotovo velikih centara poput Krnjače, smanjujemo institucionalni nadzor. Moramo imati i delimično popunjene kapacitete koji funkcionišu, kako bismo privukli migrante u sistem, gde institucije mogu da rade svoj posao, a ne da ih prepustimo krijumčarima - rekao je on.

Srbija kao utočište: Desetine hiljada Rusa i Ukrajinaca od početka rata

Pored migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike, Srbija je u poslednje dve godine postala privremeni dom i za značajan broj ljudi iz Ukrajine i Rusije, koji su u zemlju stigli zbog rata i političke nestabilnosti.

- Oko 21.000 ljudi iz Ukrajine se nalazi u Srbiji od početka ratnih dejstava. Od toga je svega 880 osoba zvanično pod privremenom zaštitom, dok se ostali snalaze na različite načine - rekao je Radoš Đurović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Kada je reč o ruskim državljanima, brojke su još veće.

- Imamo oko 46.000 Rusa, uglavnom u Beogradu, ali i u Novom Sadu, Nišu i Subotici. U jednom trenutku je bilo i do 300.000 ulazaka mesečno, ali te brojke nisu realne – većina su bili tranzitni dolasci. Neposredno nakon početka rata u Ukrajini, bilo je oko 60–70.000 ljudi, gde su kraće ostajali.  Prošle godine smo zabeležili 49.000 ruskih državljana u zemlji - rekao je on.

Bonus video:

 

Ostavite komentar