TREBA LI DA SE PLAŠIMO SCENARIJA KAO ŠTO JE ČERNOBILJ? Ovo su rizici od bombardovanja nuklearnih postrojenja u Iranu!

Napadi Izraela usmereni su na iransku nuklearnu infrastrukturu, sa velikim naglaskom na podzemna postrojenja za obogaćivanje uranijuma - postrojenje Natanz, u centralnom delu Irana, pretrpelo je veliko oštećenje, saopštila je ranije Međunarodnaa gencija za atomsku energiju (IAEA) i dodala da su ti napadi "duboko zabrinjavajući".

Druga lokacija, Fordo, zakopana je duboko u planinu, a dopreti do ove podzemne instalacije zahtevalo bi snažne bombe za "razbijanje bunkera", koje imaju samo Sjedinjene Američke Države.

Lokacije za obogaćivanje uranijuma koriste se za pojačavanje zaliha određenog tipa ili izotopa - uranijuma, piše BBC na srpskom jeziku.

Oblici uranijuma i kako njihovi atomi reaguju?

- Kad iskopate uranijum iz zemlje, on dolazi u dva oblika: 99.3 odsto je uranijum-238, a 0,7 odsto, ili otprilike jedan atom na svakih 150, jeste uranijum-235, i to vam treba da bi radio vaš nuklearni reaktor - objašnjava profesor Pedi Regan sa Univerziteta u Sariju i britanske Nacionalne laboratorije za fiziku.

Regan objašnjava da proces obogaćivanja nuklearnog goriva znači povećavanje količina uranijuma-235, a to se radi uzimanjem uranijuma u njegovom gasovitom stanju i njegovim obrtanjem u mašinama zvanim centrifuge.

- I zato što je uranijum-238 teži od željenog uranijuma-235, ova dva se razdvajaju dok se obrću. To se ponavlja iznova i iznova, da bi se pojačalo obogaćivanje. Nuklearnim elektranama je obično potrebno oko 3-5 odsto ovog obogaćenog uranijuma da bi generisale kontrolisanu nuklearnu reakciju koja ispušta energiju - kaže on.

Dodaje i da kada je cilj napraviti nuklearno oružje, da je potreban mnogo veći procenat uranijuma-235 - oko 90 odsto.

U suštini, što je uranijum obogaćeniji, to je veći nalet energije kad se svi ti atomi cepaju.

IAEA kaže da je iranski uranijum dostigao oko 60 odsto obogaćenja - dakle, na dobrom je putu da bude dovoljno koncentrisan za nuklearno oružje.

Da li nas čeka nova Fukušima ili Černobilj?

Međutim, ispaljivanje rakete u regularno pohranjene zalihe obogaćenog uranijuma ne bi izazvalo "nuklearni incident" istih razmera kao što su bile katastrofe koje su se desile u nuklearnim elektranama Fukušima ili Černobilj.

- Visoko obogaćeni uranijum je oko tri puta radioaktivniji od neobogaćenog. Ali, zapravo, kad se sve uzme u perspektivi, nijedan od njih nije posebno gusto radioaktivan. Ne bi izazvao veliki problem sa ekološkom kontaminacijom - objašnjava profesor Džim Smit, sa Univerziteta u Portsmutu, koji je proučavao posledice černobiljske katastrofe.

Prema njegovim rečima više brine ono što se naziva fisionim proizvodima - stvari u koje se uranijum cepa kad je u reaktoru ili bombi, kao što su radioaktivni cezijum, radioaktivni stroncijum, radioaktivni jod.

- Oni predstavljaju veći problem po kontaminaciju životne sredine. Ali zato što se na lokacijama za obogaćivanje ne dešavaju nuklearne reakcije, a eksplozija bombe ih ne bi pokrenula, ovi opasni radioaktivni 'fisioni proizvodi' ne bi bili prisutni - rekao je on.

U postrojenju Natanz, posle bombardovanja, IAEA je pronašla radioaktivnu kontaminaciju na samoj lokaciji, ali je rekla da je nivo radioaktivnosti napolju ostao nepromenjen i na normalnom nivou.

Kakvi su rizici po zdravlje?

- U slučaju uranijuma, radijacija ne putuje zaista daleko - kaže profesorka Kler Korkhil, predsedavajuća mineralogije i upravljanja radioaktivnim otpadom na Univerzitetu u Bristolu. Ali za ljude blizu lokacije, mogli bi da postoje određeni rizici po zdravlje.

- Što se tiče toksičnosti po ljudsko telo, svakako ne želite da udahnete čestice uranijuma i da ga unosite u telo". To je zato što čestice uranijuma mogu da se zaglave u ćelijama, ili u vašim plućima ili u želucu, i polako da se radioaktivno raspadaju, a to će napraviti štetu - rekla je ona.

Pored radioaktivnosti, izloženost hemijskim materijama takođe može da predstavlja problem za svakoga ko je u blizini.

- Ako bi došlo do incidenta i centrifuge bi ispustile uranijum heksafluorid, gas koji se nalazi u centrifugama, onda bi došlo do zaista teškog hemijskog incidenta - kaže profesor Sajmon Midlberg, naučnik nuklearnih materijala sa Univerziteta u Bangoru.

Dodaje da ako bi ovaj uranijum heksafluorid došao u kontakt sa vlagom u vazduhu, on je prilično korozivan i gadan i može da formira veoma, veoma jaku kiselinu.

- Ali ne bi imao masivne ekološke posledice mimo veoma, veoma lokalne oblasti - zaključio je on, piše BBC.

IAEA kaže da njen Centar za incidente i hitne slučajeve radi danonoćno i da će nastaviti da nadzire status iranskih nuklearnih postrojenja i nivoe radijacije na njegovim lokacijama.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar