Danas je NIKOLJDAN: Zašto se zove i VODENA SLAVA i šta nikako NE TREBA RADITI na ovaj dan?

Danas se u Srbiji slavi Sveti Nikola ili Nikoljdan i kako kažu pola zemlje slavi, a druga polovina ide kod nekog na slavu.

Ovo je veliki praznik i krsna slava najrasprostranjenija na ovim prostorima. Na kalendaru je obeležen crvenom bojom, što znači da ne bi trebalo raditi kućne poslove.

Neke nerotkinje upravo se Svetom Nikoli mole za porod. Sveti Nikola je i esnafska slava, on je zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara.

Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, pa se ovo zove i "vodena slava", a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja.

U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak.

Među objašnjenja zašto se mrsi na Svetog Nikolu spada i legenda po kojoj je čoveku svake godine umiralo po jedno dete. Sveštenik ga je navodno pitao da li posti ili mrsi na Svetog Nikolu, a onda mu je on odgovorio da posti. Tada mu je sveštenik, po toj priči, dao odobrenje da mrsi na Svetog Nikolu i od tada mu ni jedno dete više nije umrlo.

Sveti Nikola (Nikolaj Mirlikijski), čudotvorac, rođen je u maloazijskom gradu Patara, u današnjoj Turskoj. Umro je 19. (6) decembra 345. godine, sahranjen je u Sabornoj crkvi Mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir Svetog Jovana Preteče.

Osim što se spomen na dan smrti Svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra po gregorijanskom kalendaru, Sveti Nikola se proslavlja i 22. maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.

Foto: wikimedia.org

To je na neki način posledica iz doba komunizma kada se izgubio običaj posta, a ponovo se obnovilo redovno obeležavanje slava.

Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pa i sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im.

Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.

U narodu vlada verovanje da je Sveti Nikola zaštitnik putnika i sirotinje.

Dešava se da ukoliko otac deli slavu sinovima, jedan uzme letnjeg, a drugi zimskog Svetog Nikolu.

Na današnji dan bi valjalo darivati decu, jer je Sveti Nikola voleo decu i brinuo o njima, pa ih je stalno darivao. U Srbiji je veoma rasprostranjeno muško ime Nikola, koje je posvećeno upravo ovom svecu i dobrotvoru.

Ostavite komentar