KOZAREV ZA K1 O PUTU SRBIJE KA EU: Kurti je unazadio odnose - sve treba da resetujemo, ne na nulu, nego na minus

Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Dušan Kozarev rekao je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 da Srbija podržava regionalnu saradnju i približavanje EU, ali da napredak zavisi i od partnera u regionu i članica Unije. Ocenio je da je politika Aljbina Kurtija unazadila odnose Beograda i Prištine.

Podsetio je da je Berlinski proces imao snažniju podršku u vreme Angele Merkel. Cilj tog procesa je, kako je objasnio, da se zemlje regiona najpre povežu međusobno, a zatim približe Evropskoj uniji.

„Cela ideja je, u stvari, oko toga kako ćemo da se okupimo u onom segmentu koji nije u Evropskoj uniji, a u centru Evrope, kad pogledate na mapi. U svakom mogućem smislu je ovo Evropa“, rekao je Kozarev.

Srbija podržava regionalnu saradnju

Naglasio je da je Srbija podržavala regionalne inicijative i da njen pristup ostaje otvoren.

„Mi smo bili za to sve, uvek. I uvek s ispruženom rukom, i uvek s većom energijom, uvek s elanom, uvek s entuzijazmom. To smo i sad“, istakao je.

Podsetio je na poruke ministra spoljnih poslova Marka Đurića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića o potrebi za slobodnijim kretanjem ljudi, robe i usluga u regionu.

„Otvorite sve što možete u ovom regionu kad je promet ljudi, roba, usluga, komunikacija generalno u pitanju“, naveo je Kozarev.

Prema njegovim rečima, takvo povezivanje može da pomogne u prevazilaženju podela i da približi ljude koji su prirodno upućeni jedni na druge jezikom, kulturom, običajima i istorijom.

„Sada nije to toliko do nas koliko je i do tih nekih drugih partnera, učesnika u tome“, dodao je.

Kozarev o preprekama za srpske kompanije

Govoreći o ekonomskim preprekama, ukazao je na različite kriterijume koji se, prema njegovoj oceni, primenjuju kada je reč o otvaranju tržišta.

„Otvorite se da bi velike kompanije došle i ušle na vaše tržište, a onda kad vi hoćete isti taj princip da primenite u regionu, gde ste vi najveći, onda vam kažu: ‘Moramo da se zaštitimo od srpskih firmi koje će da kupe sve u nekoj susednoj zemlji’“, rekao je.

Posebno je govorio o položaju domaćih prevoznika. Ocenio je da pojedinim interesima odgovara dolazak radnika koji bi se zaposlili u kompanijama unutar Evropske unije, dok se poslovanje firmi iz Srbije posmatra kao konkurencija koju treba ograničiti.

Dodao je da zadržavanje robe i složene procedure otežavaju poslovanje, iako je region već povezan sa Evropskom unijom u brojnim oblastima.

„Neće sve postati dostupno preko noći“

Kada je reč o postepenoj integraciji, Kozarev smatra da treba razmotriti konkretne mogućnosti približavanja i pre punopravnog članstva. Kao primere različitih odnosa sa Evropskom unijom naveo je Švajcarsku, Island, Norvešku i Ujedinjeno Kraljevstvo.

„Neće sve odmah da se desi, neće sve postati dostupno preko noći“, rekao je, naglašavajući da bi olakšice u saobraćaju i komunikacijama predstavljale važan signal dobre volje prema građanima regiona.

Istakao je da odgovornost za napredak nije isključivo na državama kandidatima, već da deo inicijative mora da dođe i iz Evropske unije.

O evropskim integracijama i spoljnoj politici Srbije

Govoreći o zastoju u evropskim integracijama Srbije, naveo je da značajnu ulogu imaju politička volja članica EU i njihov odnos prema spoljnopolitičkim odlukama Beograda, naročito nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.

„To je naše pravo, kao suverene i nezavisne države, da imamo svoju spoljnu politiku“, istakao je Kozarev.

Prema njegovoj oceni, odnos prema Srbiji ne bi trebalo svoditi samo na statističke pokazatelje usklađenosti sa spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije. Naveo je da treba uzeti u obzir i pomoć ljudima u ugroženim područjima, podršku obnovi infrastrukture i nastojanja da se doprinese mirnom rešavanju sukoba.

Kozarev o ranijim rezultatima dijaloga Beograda i Prištine

Posebno se osvrnuo na odnose Beograda i Prištine, podsećajući da su u ranijim fazama dijaloga i sprovođenja dogovora već postojali konkretni rezultati saradnje.

„Taj period implementacije je čak doveo mnogo tih benefita u stvarnost, relativno brzo, relativno jednostavno i spontano. Počeo je da daje neke rezultate kad je promet robe u pitanju, kad je međusobna integracija u pitanju, povezivanje zajednica na tom prostoru, podsticanje investicija“, rekao je.

Podsetio je i na razgovore o zajedničkim fondovima koji bi se punili iz evropskih, donatorskih i regionalnih izvora, saradnju privrednih komora, kao i inicijative za uspostavljanje železničke i avionske veze u vreme angažovanja Ričarda Grenela.

„U svakom slučaju, mislim da smo mi već bili i pre desetak i pre šest-sedam godina u pozicijama da su neke stvari već, kao dobar primer, počele da funkcionišu“, istakao je Kozarev.

„Politika Aljbina Kurtija dovela je do nazadovanja“

Ocenio je da je politika režima Aljbina Kurtija dovela do ozbiljnog nazadovanja. Kurtijevu ideološku poziciju opisao je kao reakcionarnu, navodeći da su njene posledice dovele odnose u stanje lošije od početnog.

„Praktično, jedna vrlo reakcionarna pozicija u ideološkom smislu, njegova, dovela je do toga da sve treba da resetujemo, ne na nulu, nego na minus“, rekao je.

Na pitanje o tome koliko nerešeni regionalni problemi otežavaju evropske integracije, Kozarev je posebno kritikovao sadašnju politiku Prištine i njene posledice po stabilnost i perspektivu stanovništva.

„Činjenica je da je posebno ovakva Priština postala neto izvoznik raznoraznih kriza i problema i socijalnih nestabilnosti i besperspektivnosti, naročito za mlade ljude, i da se prazni ubrzano“, ocenio je.

Kozarev o ekonomskoj snazi Srbije i proširenju EU

Govoreći o položaju Srbije, istakao je da je njena ekonomska snaga porasla i da je danas, prema njegovoj oceni, relevantniji partner nego ranije. Kao pokazatelje naveo je rast ekonomije, bruto domaćeg proizvoda i prosečnih zarada.

Kozarev je naglasio i da buduće proširenje zavisi od odnosa unutar same Evropske unije, od stavova država članica i njihovih političkih elita do odnosa evropskih institucija i nacionalnih centara odlučivanja.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar