"NISMO KONAČNO ISKLJUČENI" Joksimović i Obradović za K1 o novoj prilici Srbije za članstvo u EU

Obradović: „Zavisi od nas da li ćemo iskoristiti ovaj trenutak“

Obradović je ocenio da Srbija, prema informacijama koje su se pojavile u medijima, nije među kandidatima obuhvaćenim mapom puta za ubrzano proširenje, ali da njena perspektiva članstva nije zatvorena.

„Kako vidimo po medijskim napisima, nismo u toj mapi puta za ubrzano proširenje, ali nismo ni konačno isključeni. Zavisi od nas da li ćemo iskoristiti ovaj trenutak, a čini se da nikada nije bilo lakše postati članica“, rekao je Obradović.

Darko Obradović K1 TV

Prema njegovom tumačenju, Evropska unija ostavlja državama kandidatima mogućnost da same odrede tempo približavanja, uz posledice koje takav izbor nosi.

„Evropi je lako da kaže: ‘Ne suspendujemo članstvo, a vi vidite šta ćete i kojom ćete dinamikom da idete’“, naveo je.

Dodao je da takav pristup Srbiji može da ostavi određeni manevarski prostor, ali da odlaganje članstva znači i propuštanje ekonomskih mogućnosti i pristupa sredstvima koja su dostupna članicama Evropske unije.

Joksimović: Proširenje podrazumeva i promene unutar same EU

Aleksandra Joksimović ocenila je da je važna poruka to što Evropska unija zadržava proširenje kao strateški cilj i traži modele kojima bi taj proces ubrzala.

„Pre svega, dobra je vest da EU istrajava na svom strateškom cilju da se u okviru mandata ove komisije proširi na nove članice. U tom kontekstu konstantno se traga za novim modelima koji bi proces ubrzali“, rekla je Joksimović.

Objasnila je da predlog o kojem se govori ima dva povezana dela.

„Jedan se odnosi na zemlje kandidate, a drugi na unutrašnje političke promene načina odlučivanja u samoj EU, bez čega takođe ne može doći do pozitivnog ishoda“, navela je.

Aleksandra Joksimović K1 TV

Govoreći o kandidatima koji najbrže napreduju, izdvojila je Crnu Goru i Albaniju.

„Crna Gora je nesumnjivo prva u ovoj liniji. Albanija se vratila u ovu grupu koja brže napreduje ka Evropskoj uniji“, rekla je.

Ukrajinu je izdvojila kao posebno složeno pitanje, zbog veličine zemlje i rata koji traje.

„Neke od ključnih zemalja članica već su izrazile stav da će u aktuelnom trenutku jedna tako velika zemlja, sa takvim problemom, koja je još uvek u ratu, teško dostići nivo punopravnog članstva“, objasnila je.

Prema njenim rečima, evropska podrška Ukrajini povezana je i sa procenom da se ta zemlja nalazi „na liniji odbrane čitave Evropske unije“.

Joksimović je govorila i o mogućnosti da se u određenim oblastima promeni način odlučivanja, bez otvaranja složenog procesa izmene Lisabonskog ugovora. U tom kontekstu pomenula je takozvanu pasarela klauzulu, koja omogućava odstupanje od jednoglasnog glasanja u pojedinim sektorima.

„Kada se govori o bezbednosti i finansijama, ne govori se samo o procesu proširenja, nego i o sankcijama i odlučivanju unutar same Evropske unije“, rekla je.

Kada je reč o pristupanju novih članica, objasnila je da bi predložene promene mogle da smanje mogućnost pojedinačnih blokada tokom pregovora.

„Bilo bi onemogućeno zemljama da pojedinačno blokiraju zemlje kandidate u procesu pregovaranja, ali bi početak i kraj pregovora ipak bili zaključani jednoglasnim glasom“, navela je.

Istakla je da ni odlučivanje kvalifikovanom većinom ne bi značilo jednostavan ili automatski prolazak kandidata, jer bi i dalje bila potrebna podrška država koje imaju veliku težinu unutar EU.

„Ovo je predlog koji mora da prođe dosta instanci“

Joksimović je naglasila da dokument o kojem se govori još predstavlja predlog i da se ne može unapred znati kako će izgledati konačno rešenje.

„Za početak moramo da imamo u vidu da je ovo jedan predlog Evropske komisije koji mora da prođe dosta instanci. Bilo je mnogo modela do sada koji su bili predlagani sa suštinski istom svrhom“, rekla je.

Navela je da se među predloženim rešenjima nalaze i zaštitne mere u vezi sa vladavinom prava.

„U ovom predlogu imate i kaznene mere za one koji idu reverzibilnim procesima u oblasti vladavine prava, čak i kada postanu članice“, objasnila je.

Pomenula je i predloge koji se odnose na pravo veta budućih članica, kao i na sastav Evropske komisije.

„Imate jedan nezgodan predlog, a to je da više nema svaka država članica svog komesara u okviru Evropske komisije. Postavlja se pitanje da li će ovaj predlog ostati integralno ovakav ili da li će uopšte doći do momenta kada bi se potencijalno moglo glasati o njemu“, rekla je.

Prema njenoj oceni, proces proširenja mora da dobije konkretne rezultate kako bi sačuvao verodostojnost.

„Približavamo se trenutku kada će morati nešto da se desi. U suprotnom će doći do potpune diskreditacije procesa proširenja“, ocenila je.

Dodala je da Evropska komisija kroz razgovor o novim članicama pokušava da unapredi i sopstveno funkcionisanje.

„Čini mi se da kroz proces proširenja Evropska komisija pokušava da popravi neke procedure unutar Evropske unije, u pokušaju da deluje efikasnije“, navela je.

Joksimović: „Odnos prema Rusiji u ovom trenutku je blokirajući faktor“

Govoreći o postepenom uključivanju kandidata u jedinstveno evropsko tržište, Joksimović je naglasila značaj zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

„Za one koji nisu u ovom prvom krugu predviđenog proširenja govori se o postepenim integracijama u jedinstveno tržište, ali ono je vrlo jasno uslovljeno zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“, rekla je.

Ocenila je da najavljeni modeli ne menjaju suštinski pitanja koja se pred Srbiju postavljaju.

„Nije došlo do nekakvih velikih promena u poziciji kada je Srbija u pitanju. Pitanje sankcija Rusiji ostaće jedno od prioritetnih u odlučivanju kada je Srbija u pitanju. Pod veliku lupu staviće se i pitanje trgovinske saradnje sa Kinom“, navela je.

Objasnila je da se odnosi sa Kinom i Rusijom ne posmatraju na isti način, ali da evropske institucije obraćaju pažnju i na tehnološku saradnju i sirovine.

„Odnos sa Kinom je nešto što se, naročito u tehnološkom smislu, veoma značajno posmatra, ali ne samo u tehnološkom, nego i kada su u pitanju sirovine. Odnos prema Rusiji u ovom trenutku je blokirajući faktor“, ocenila je.

Prema njenoj proceni, ni završetak rata ne bi doneo brzo obnavljanje odnosa između Evropske unije i Ruske Federacije. Navela je da bi za promenu tih odnosa moglo da bude potrebno vreme čitave jedne generacije.

Obradović: „Najvažnija je geopolitika“

Obradović je ocenio da najavljeni plan proširenja treba posmatrati prvenstveno kroz geopolitičke prioritete Evropske unije.

„Najvažnija je geopolitika. I ovaj novi plan o kojem smo sada pričali je geopolitički plan“, rekao je.

U dokumentu o kojem se govori izdvojio je pitanja odbrane, bezbednosti, lanaca snabdevanja i provere investicija, kao i odnos prema državama i sistemima koje EU smatra neprijateljskim.

„Dajte odbrambene kapacitete, dajte sirovine, aktivirajte se u ovim kritičnim tehnologijama i geostrategija će odraditi svoje“, rekao je, obrazlažući svoju procenu težine tih pitanja.

Naglasio je da Srbija ima pravo da bira sopstvenu politiku, ali da mora da sagleda posledice svojih odluka, uključujući zastoj u otvaranju klastera i propuštene finansijske mogućnosti.

„Postavlja se pitanje da li treba da igramo geopolitičke igre ili da imamo sopstvenu nacionalnu strategiju. Uvek treba postaviti pitanje: šta dobijamo od Evropske unije, a šta dobijamo od Kine i Rusije? To je sadržaj svega“, naveo je.

Obradović je podsetio da je ranije smatrao da Srbija može da objasni svoju poziciju neuvođenja sankcija Rusiji.

„Ja sam 2022. godine tvrdio da ćemo, ako preživimo 2023. bez uvođenja sankcija, normalizovati takav status i moći da objasnimo tu poziciju, jer ima mnogo razloga zbog kojih nije teško odbraniti poziciju neuvođenja sankcija“, rekao je.

Dodao je, međutim, da tu poziciju sada posmatra u sklopu drugih odluka. Pomenuo je pitanje litijuma, koje vidi kao strateški važno za EU, kao i zaustavljanje izvoza municije i proizvoda srpske namenske industrije.

„Imali ste situaciju sa izvozom municije i srpske namenske industrije, i to ne samo za Ukrajinu nego i za druge evropske zemlje, i to je moratorijumom zaustavljeno“, naveo je.

Prema njegovoj oceni, zbir takvih okolnosti utiče na evropske integracije Srbije.

„Kada sve to pogledate, shvatite da je geopolitička odluka ono što nam određuje evropske integracije“, rekao je.

Joksimović: Posvećenost integracijama mora da bude vidljiva

Joksimović je naglasila da se napredovanje kandidata ne može procenjivati samo kroz poređenje pojedinačnih pokazatelja, već i kroz spremnost države da dosledno sprovodi evropsku politiku.

„Evropska unija veoma ceni apsolutnu posvećenost evropskim integracijama. U Srbiji imate izrazit antievropski narativ koji je prisutan na dnevnom nivou iz različitih sfera“, rekla je.

Prema njenoj oceni, takve poruke doprinele su padu podrške članstvu u Evropskoj uniji.

Kao primer drugačijeg odnosa javnosti prema integracijama navela je Severnu Makedoniju, uprkos dugotrajnim blokadama sa kojima se suočavala.

„U jednoj Makedoniji, koja je beskrajno trpela zbog različitih blokada, grčke, sada bugarske, uz jedan vrlo nepravedan odnos prema toj državi, podrška je i dalje izuzetno visoka“, rekla je.

Osvrnula se i na Rumuniju i Bugarsku, ocenjujući da su u Srbiji predstave o njihovoj spremnosti za članstvo često ostajale vezane za ranije stanje.

„Nama se u tom trenutku, kada su one ulazile u Evropsku uniju, činilo da je nemoguće da su toliko uznapredovale. Mi smo ostali u nekim stereotipima“, navela je.

Ispričala je i iskustvo prijatelja koji se bavi ekologijom i koji je, nakon učešća u skriningu u Rumuniji, ukazao na obim promena u toj oblasti.

„Vratio se i rekao mi: ‘Ti ne razumeš koliko su oni uznapredovali sa tom temom i koliko su se usaglasili’. To je bilo još u vreme dok nisu postali članica“, rekla je.

Istakla je da je važan i način na koji država pokazuje svoju opredeljenost.

„Bugarska i Rumunija činile su sve što je bilo u njihovoj moći da ubede Brisel da su potpuno posvećene evropskim integracijama“, navela je.

„Percepcija te posvećenosti evropskim integracijama izuzetno je važna i igra veliku ulogu pri odlučivanju“, dodala je.

Političke poruke iz Srbije utiču na reakcije u Briselu

Sagovornici su govorili i o reakcijama evropskih političkih struktura na sahranu Ratka Mladića, pri čemu su oboje naglasili pitanje političke poruke i veličanja osobe osuđene za ratne zločine.

Obradović je ocenio da su posledice tog događaja veće nego što se očekivalo.

„Srpska napredna stranka je od Evropske narodne partije dobila zaključke koji nisu nimalo blagi, niti puni razumevanja ili makar tolerancije“, rekao je.

Naglasio je da političke stranke događaje procenjuju i kroz odnos prema sopstvenim vrednostima.

„Političke partije se bave percepcijom politika i svojih vrednosti i ideja“, naveo je.

Prema njegovim rečima, pravo pojedinca na dostojanstvenu sahranu nije sporno, ali politička dimenzija događaja proizvodi drugačije reakcije.

Obradović je u širem kontekstu govorio i o onome što vidi kao sve veću ideološku povezanost sa Komunističkom partijom Kine. Ocenio je da određene političke poruke predstavljaju „crvene linije“ i za evropske partije koje su prijateljski nastrojene prema Srbiji.

„Evropska unija je u svom temelju geopolitički projekat. Ne možemo da kažemo da prihvatamo tehničke stvari koje se tiču evropskih integracija, a odbacujemo samu suštinu: da je to blok demokratskih država na evropskom kontinentu koji je nastao iz ekonomskih, bezbednosnih i političkih razloga“, rekao je.

Joksimović je ocenila da se u tom slučaju otvara i pitanje suočavanja sa prošlošću.

„To je jedan ozbiljan faul u očima Brisela i država članica, o kojem se ozbiljno razgovara. To je pitanje suočavanja sa prošlošću“, rekla je.

„Ne možete veličati nekoga ko je osuđen za ratne zločine na bilo koji način“, naglasila je.

Objasnila je da, prema njenom tumačenju, evropske institucije procene ne zasnivaju samo na medijskim izveštajima.

„To su izveštaji relevantnih struktura, ambasada i državnih struktura iz EU koje procenjuju određeni događaj. One ne procenjuju na osnovu medijskih izveštaja, nego na osnovu svojih kriterijuma“, navela je.

„To je procena ljudi koji su za to direktno zaduženi“, dodala je.

Joksimović o Bregzitu: Proširenje koristi i samoj Evropskoj uniji

Joksimović je istakla da koristi od proširenja imaju i nove članice i Evropska unija u celini.

„Mislim da je pitanje proširenja Evropske unije pitanje suštinskog opstanka Evropske unije, jer je to projekat koji Evropsku uniju konstantno snaži“, rekla je.

Govoreći iz perspektive bivše ambasadorke u Velikoj Britaniji, osvrnula se na tamošnje rasprave o posledicama izlaska iz EU.

„Posle deset godina od odluke i referenduma kojim su odlučili da izađu iz Evropske unije, danas se govori o ogromnim ekonomskim gubicima“, navela je.

Prema njenoj proceni, u britanskoj javnosti i politici ponovo se otvara pitanje približavanja Evropskoj uniji.

„Čak i Britanija sada polako ulazi u neku vrstu reverzibilnog procesa, za koji ćemo tek videti kako će izgledati“, rekla je.

Govoreći o referendumskom odlučivanju, istakla je da svaka država uređuje sopstveni način donošenja odluka, ali da značajnu ulogu imaju informisanost građana i društvena atmosfera.

„Pitanje referenduma je pitanje načina na koji postavite pitanje, načina na koji unapred informišete građane o jednoj temi i načina na koji kreirate atmosferu unutar društva“, objasnila je.

Ocenila je da deo frustracije građana Srbije proizlazi iz osećaja da zemlja nije adekvatno prihvaćena u EU, ali je ukazala i na odgovornost za odluke donete u Srbiji.

„Ništa ne uspeva toliko dobro kao uspeh. Mnoge frustracije potiču od ideje građana da nismo prihvaćeni na adekvatan način u Evropskoj uniji, ali smo u mnogim segmentima poslednjih nekoliko godina učinili mnogo toga sa naše strane što se postavilo kao nepremostiva prepreka napretku evropskih integracija“, rekla je.

Izborni proces kao važan pokazatelj demokratskog kapaciteta

Joksimović se osvrnula i na odnos evropskih institucija prema izbornom procesu u Srbiji. Ocenila je da postoje pokazatelji da EU želi da izbegne uticaj na predizbornu kampanju.

„Imamo indikacije da Evropska unija ni na koji način ne želi da se meša u izborni proces“, rekla je.

U tom kontekstu pomenula je pomeranje posete Ursule fon der Lajen i objavljivanja godišnjeg izveštaja Evropske komisije za period posle izbora.

Istovremeno je naglasila da očekuje pažljivo praćenje izbornih uslova, rada REM-a i sprovođenja preporuka ODIHR-a.

„Evropska unija će pažljivo pratiti koliko će sve ono na čemu je rađeno biti implementirano i koliko će Srbija pokazati kapacitet da organizuje izbore u jednom demokratskom duhu, na način kako to priliči jednoj državi kandidatu“, navela je.

Obradović: „Država kandidat ima obavezu promocije evropskih integracija“

Govoreći o tome kako se građanima predstavljaju evropske integracije, Obradović je odgovornost najpre pripisao institucijama države kandidata.

„Suština jeste da država kandidat ima obavezu promocije evropskih integracija. To se očekuje od najvišeg državnog rukovodstva, pa nadalje do ministara u vladi i zvaničnika“, rekao je.

Naglasio je da je reč o pitanju koje utiče na ekonomsku budućnost građana.

„U pitanju je sudbina nas koji ovde živimo i koji znamo da nemamo ekonomsku perspektivu bez Evropske unije“, ocenio je.

Kritikovao je i način na koji evropske institucije predstavljaju svoju podršku Srbiji.

„Ako uzmem da analiziram strateške komunikacije Evropske unije, one su jako loše. Evropska delegacija u Srbiji jako loše radi javnu diplomatiju. Drže se nekakvog izolovanog medijsko-informativnog kruga, bez uvažavanja realnosti“, rekao je.

Obradović je izneo i tvrdnju da se informacije o evropskoj podršci Srbiji suočavaju sa ruskim državno sponzorisanim dezinformacijama. Prema njegovoj proceni, takve aktivnosti usmerene su protiv interesa Srbije i EU i njenog približavanja članstvu.

Kao primere evropske podrške pomenuo je ulaganja u domove zdravlja, škole, puteve, prugu Niš–Dimitrovgrad i gasnu interkonekciju. Ocenio je da se poruke o konkretnim koristima potiskuju tvrdnjama da bi članstvo ugrozilo porodične vrednosti ili srpsku poljoprivredu.

Joksimović je dodala da komunikacija evropskih institucija može da bude predmet kritike, ali da isti pristup ne proizvodi iste rezultate u svim državama kandidatima.

„Svi ti kanali i načini komunikacije isti su u svim zemljama kandidatima, pa nisu isti rezultati u smislu pada podrške“, rekla je.

Osvrnula se i na pitanje korišćenja raspoloživih evropskih sredstava, ocenjujući da je važno da Srbija ispuni kriterijume potrebne za njihovo povlačenje. Time se, prema njenim rečima, razgovor o evropskom putu vraća i na konkretne odluke, sprovođenje reformi i odgovornost institucija.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar