SUTRA SLAVIMO ĐURĐIC: Da vam se nesreća ne bi uselila u kuću i pratila vas cele godine, ovu stvar nikako ne smete da uradite

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju veliki praznik posvećen Svetom Đorđu.

Đurđic ili Jesenji Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 16. novembra, čime se obeležava uspomena na prenos moštiju Svetog Đorđa i obnovljenje njegovog hrama u kom je položeno njegovo telo. U narodu je ovaj praznik poznat i kao Mali Đurđevdan.

Sveti Đorđe stradao je 303. godine, jer je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana. Izjavio je da se ne plaši da umre za svoju veru, propovedao je Novi zavet, a čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Tada su oboje osuđeni na smrt odsecanjem glave.

Šta ne smete raditi na Đurđić da vam se nesreće ne bi uselila u kuću?

U mnogim domovima današnji dan prođe u tišini, bez teških poslova i nepotrebnih rasprava. Ljudi se prisećaju starih običaja, govore o dobroti koju treba negovati, zapale sveću za mir, zdravlje i napredak.

Stari srpski običaji nalažu da se na ovaj dan nikako ne rade teški fizički poslovi, jer u suprotnom možete "navući" maler, nesreću i bolest na sebe koja može da vas prati tokom čitave godine.

Strogo je zabranjeno ići u lov, jer se veruje ko lovi na Đurđic, nesreća će mu disati za vratom tokom čitave godine.

Od 16. do 24. novembra, u periodu koji se naziva Mratinci ili Vučiji dani, ne iznosi se ništa iz doma — ni hrana, ni stvari, ni garderoba.

Žene se na Đurđic uzdržavaju od ručnih radova, a veruje se da i krojači i obućari treba da odmaraju. Pranje garderobe i tkanina takođe spada u zabranu tokom ovih dana.

U selima po Zapadnoj Srbiji postoji običaj klanja crnog petla ili pileta, a u Hercegovini crnog jareta. Oba običaja obavljaju se u strogoj tišini, kako bi se domaćini zaštitili od napada vukova.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar