SRBIJI PRETE POŽARI, SUŠE I OLUJE?! Dr Valjarević u "Uranku" upozorio na ono što nas čeka do 2030.

Profesor Geografskog fakulteta dr Aleksandar Valjarević govorio je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 o požarima, niskim vodostajima i tome kako bi Srbija trebalo da se pripremi za klimatske promene.

„Ulazimo u doba klimatskih ekstrema. Superćelijske oluje, požari, jaki vetrovi i grad biće sve učestaliji“, rekao je on, navodeći da očekuje još dinamičniji period promena do 2030. godine.

Zašto se požari brzo šire

Valjarević je objasnio da nedostatak padavina isušuje zemljište i vegetaciju, zbog čega se vatra lakše širi. Istakao je da klimatski uslovi utiču na razmere požara, ali i da je ljudsko ponašanje važan činilac.

„Požar izaziva čovek, a klimatske promene ubrzavaju njegovo širenje“, rekao je profesor. Dodao je da vatra može da bukne od jedne šibice ili bačenog opuška, naročito kada su šuma i zemljište izrazito suvi.

Govoreći o mogućim promenama u narednim decenijama, Valjarević je naveo da je sa kolegama razmatrao različite klimatske modele, uključujući i najekstremniji scenario.

Naglasio je da se nada da do njega neće doći, ali da se država mora pripremati i za nepovoljne ishode.

Vodu iz obilnih padavina treba sačuvati

Profesor je ukazao na problem niskih vodostaja i nedostatka vode u periodima suše. Prema njegovim rečima, nije dovoljno posmatrati samo ukupnu količinu padavina, jer je važan i način na koji kiša pada.

„Količina padavina se nije promenila, međutim, intenzitet i način na koji padaju jesu. Moramo da sakupljamo tu kišu koja padne u pljuskovima“, rekao je Valjarević.

Kao jedno od rešenja predložio je izgradnju retencionih jezera, u kojima bi se voda zadržavala tokom obilnih padavina, a zatim koristila kada vodostaji opadnu. Pomenuo je i potrebu da se razmotre kapaciteti kanala Dunav-Tisa-Dunav i stanje drugih vodnih resursa.

„Država mora da ima plan, strategiju“, poručio je profesor.

On smatra da bi u pripremi takvog plana trebalo da učestvuju stručnjaci koji se bave klimatskim promenama, vodama i prilagođavanjem poljoprivrede. Kao primer je naveo potrebu da se razmotri koje bi kulture mogle da se gaje ako kukuruz i soja budu davali slabije prinose u novim klimatskim uslovima.

Posebno je upozorio na trošenje podzemnih voda: „Ne možemo sada da potrošimo sve podzemne vode. Nije u redu prema našim unucima, koji se još nisu ni rodili.“

Više zelenila i priprema za sušu

Valjarević je ocenio da su istočna i južna Srbija naročito izložene klimatskim promenama. Založio se i za više zelenila u gradovima.

„Moramo da vratimo urbane šume. Moramo imati linearne parkove i vertikalnu vegetaciju“, rekao je on.

Upozorio je da bi još jedna sušna godina mogla da oteža proizvodnju hrane i snabdevanje energijom, zbog čega je ponovio da su voda, hrana i energija povezani problemi koje treba rešavati planski.

Na kraju razgovora osvrnuo se i na promene godišnjih doba. Prema njegovoj oceni, proleće i jesen su sve kraći, dok za predstojeću zimu njegov model predviđa smenjivanje toplijih i hladnijih perioda. Naglasio je da takve prognoze imaju ograničenja, naročito kada je reč o snežnim padavinama.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar