MANASTIR MANASIJA DOBIJA NOVI SJAJ: Država ulaže više od milijardu dinara u najveću obnovu do sada

Ministarstvo kulture opredelilo je više od 463 miliona dinara za nastavak projekta zaštite i prezentacije manastira Manasija, zadužbine despota Stefana Lazarevića. Ova investicija, deo trogodišnjeg plana vrednog preko milijardu dinara, najveće je pojedinačno ulaganje države u jedan spomenik kulture u poslednjih nekoliko decenija.

Ugovor o prenosu sredstava u iznosu od 463.910.000 dinara potpisali su ministar kulture Nikola Selaković i iguman manastira Manasija, protosinđel Pavle. Ovim je, zajedno sa sredstvima uplaćenim u decembru prošle godine, država za obnovu ovog bisera srednjovekovne Srbije obezbedila ukupno 553,6 miliona dinara u poslednjih devet meseci. Projekat obuhvata sveobuhvatnu obnovu manastirskog kompleksa, sa ciljem da Manasija dočeka veliki jubilej 2027. godine u punom sjaju.

Ministar Selaković je istakao da je Manasija „labudova pesma" srpske srednjovekovne kulture, umetnosti i arhitekture, te da će sledeću godinu, posvećenu Svetom despotu Stefanu Lazareviću, dočekati u velikoj obnovi, najvećoj do sada.

Shutterstock

"U trogodišnjem programu od nacionalnog značaja, restauracija, konzervacija i prezentacija manastira Manasija predstavlja jednu od najvećih investicija u očuvanje srpskog nepokretnog kulturnog nasleđa. Sa sredstvima koja ćemo preneti u narednoj godini, država će u Manasiju uložiti ukupno milijardu i 46 miliona dinara", naglasio je Selaković. Dodao je da razmere ulaganja najbolje ilustruje podatak da je za 17 godina, do 2025, država u Manasiju uložila 34 puta manje novca nego što će uložiti u ovom trogodišnjem periodu.

Šta obuhvata obnova

Sredstva opredeljena za ovu godinu biće usmerena na nekoliko ključnih segmenata unutar manastirskog kompleksa. Planirana je obnova monumentalne manastirske trpezarije, koja se smatra najimpozantnijom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi na teritoriji Srbije. Pored toga, radiće se na obnovi i rekonstrukciji masivnih manastirskih bedema i jedanaest kula koje su vekovima odolevale zubu vremena.

Jednako važan deo projekta su i nova arheološka istraživanja na lokalitetima koji do sada nisu bili sistematski ispitivani. Ovi radovi bi mogli da donesu nova saznanja o životu unutar manastirskih zidina u vreme despota Stefana i periodu koji je usledio. Cilj je ne samo fizička obnova, već i dublje razumevanje istorijskog i duhovnog značaja Manasije.

FOTO TANJUG/Ministarstvo kulture

U susret jubileju despota Stefana

Glavni pokretač ovako obimnog projekta je priprema za 2027. godinu, kada će se obeležiti dva značajna jubileja – 650 godina od rođenja i 600 godina od smrti Svetog despota Stefana Lazarevića. Sin kneza Lazara i kneginje Milice, despot Stefan bio je jedan od najprosvećenijih vladara svoga doba, vitez čuvenog Zmajevog reda, veliki graditelj, ali i talentovani pisac, koji je iza sebe ostavio dela poput Slovo ljubve i Zapisa na kosovskom mramornom stubu.

Manastir Manasija, poznat i kao Resava, njegova je najznačajnija zadužbina, građena između 1406. i 1418. godine. U okviru manastira delovala je i čuvena Resavska škola, prepisivački i prevodilački centar koji je bio svetionik pismenosti i kulture i nakon pada Despotovine pod osmansku vlast.

FOTO TANJUG/Ministarstvo kulture

Put ka listi svetske baštine

Manastirski kompleks je još 1979. godine proglašen za spomenik kulture od izuzetnog značaja, a od 2010. nalazi se na preliminarnoj listi Uneskove svetske baštine.

Sveobuhvatna obnova i konzervacija, finansirana ovim rekordnim sredstvima, predstavlja ključni korak u pripremi nominacije za upis Manasije na stalnu listu, čime bi se njen univerzalni kulturni i istorijski značaj i zvanično potvrdio na svetskom nivou.

Plan je da obnova bude završena do 2027. godine, što se poklapa i sa održavanjem svetske izložbe Ekspo u Beogradu, pružajući jedinstvenu priliku za promociju obnovljenog bisera srpske kulturne baštine.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar