DA LI ĆE SRBIJA IKADA UĆI U EVROPSKU UNIJU? Samit u Briselu ponovo otvorio pitanje svih pitanja, a evo šta kažu stručnjaci

Samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, koji se danas održava u Briselu, ponovo je otvorio ključna pitanja evropskih integracija regiona. Koja je strategija EU, hoće li Srbija dobiti zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3, da li je zajednička integracija zapadnobalkanskih zemalja najbolje rešenje i mogu li bezbednosna i geopolitička pitanja potisnuti reforme u drugi plan – teme su o kojima se govorilo u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Gosti emisije bili su Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji, i Zoran Milivojević, karijerni diplomata.

Klaster 3 kao simbol zastoja

Aleksandra Joksimović istakla je da Klaster 3 nije suštinski presudan za proces evropskih integracija, ali da je vremenom postao simbol zastoja.

„Kada imate jedan uslov koji vas blokira u celom procesu, on postaje ključni problem. Moramo ponoviti da Klaster 3 sam po sebi nije ključan za proces integracija, ali je postao simbol zastoja. Ukoliko želimo da naš spoljnopolitički cilj ostane članstvo u EU, moramo pronaći način kako da taj problem prevaziđemo“, rekla je Joksimović.

K1 televizija

Ona je naglasila da EU trenutno, iz bezbednosnih razloga, pokazuje spremnost za ubrzani proces proširenja, ali da su se kao favoriti izdvojile Crna Gora i Albanija.

„Srbija je nekada bila predvodnik procesa, ali je zbog dugotrajnog zastoja ispala sa liste. Crna Gora je zatvorila pet poglavlja i već se govori o 2028. godini kao mogućem trenutku članstva. Albanija je otvorila sve klastere. EU pokušava da očuva svoj kredibilitet, jer od 2013. godine nije bilo novog kruga proširenja, a sada postoji strateško opredeljenje da se tokom mandata ove Evropske komisije to promeni“, navela je Joksimović.

Srbija kao ključni faktor stabilnosti

Govoreći o poziciji Srbije u regionu, Joksimović je istakla da je ona ključna zemlja Zapadnog Balkana.

„Crna Gora i Albanija imaju izlaz na more, obe su članice NATO-a i njihovim ulaskom u EU zatvara se pitanje Jadranskog mora. Srbija je, međutim, ključna za ukupnu stabilnost regiona – najsnažnija je ekonomski i demografski. Ipak, čini se da EU trenutno nema drugu taktiku prema Srbiji osim odvraćanja od uticaja trećih aktera, pre svega Ruske Federacije“, rekla je ona.

Dodala je da bezbednosna pitanja dominiraju, ali da se ne mogu zanemariti ni zahtevi u oblasti vladavine prava i dijaloga Beograda i Prištine.

„Ako postoji jedan ključni uslov koji nije ispunjen, onda se tokom vremena i ostali zahtevi pojavljuju u mnogo snažnijem obliku“, naglasila je Joksimović.

Ukrajina kao centralna tema

Zoran Milivojević ocenio je da je gotovo sve u aktuelnoj evropskoj politici vezano za rat u Ukrajini.

„Postoji globalni kontekst koji je za EU izuzetno važan – budućnost Unije u novoj konfiguraciji. Sve je uslovljeno ukrajinskom, odnosno ruskom temom i zato ona dominira. Zapadni Balkan je geopolitički smešten u zapadnu sferu interesa i u toj novoj globalnoj strukturi region se posmatra kao deo tog prostora, zajedno sa EU i NATO-om“, rekao je Milivojević.

K1 televizija

Prema njegovim rečima, rešavanje tog pitanja podrazumeva jasnu poziciju regiona prema trećim akterima, poput Rusije i Kine, zbog čega bezbednosna pitanja potiskuju reformske procese.

Evropa nezaobilazna u dogovorima SAD i Rusije

Aleksandra Joksimović osvrnula se i na odnose velikih sila, ističući da, iako postoji pokušaj da se Evropa zaobiđe u dogovorima između SAD i Rusije, to u praksi nije moguće.

„Na kraju svakog dogovora Amerike i Rusije, sve se ipak završava za evropskim stolom. EU čvrsto stoji iza Ukrajine. Dve ključne teme su bezbednosne garancije i teritorijalna pitanja. Čini se da je po pitanju garancija ostvaren ozbiljan napredak, dok su teritorije i dalje najspornije“, objasnila je Joksimović.

Sankcije Rusiji ostaju otvoreno pitanje

Govoreći o sankcijama Rusiji, Joksimović je upozorila da će ta tema ostati aktuelna i nakon eventualnog mirovnog sporazuma.

„Mislili smo da će sukob biti kraći i da će sankcije brže biti skinute sa stola. Bojim se da, čak i ako sutra dođe do mirovnog sporazuma, sankcije neće nestati. One će ostati kao vrsta garancije da će se sporazum poštovati. Sankcije se ne ukidaju lako i ne idu paralelno sa mirovnim procesima. To nosi ozbiljne posledice i neko će morati da proceni šta nam je u ovom trenutku prioritet“, rekla je Joksimović.

Dodala je da način na koji će rat u Ukrajini biti okončan može imati posledice i po Srbiju, kao i po stav Rusije prema pitanjima koja su za Srbiju od posebnog interesa.

„Kada govorimo o spoljnoj politici, u ovom trenutku moramo jasno da se opredelimo šta nam je ključni strateški cilj, jer je evidentno da se neke stvari sada ne mogu pomiriti“, dodala je ona.

Pad podrške evropskim integracijama

Srbija na članstvo u Evropskoj uniji čeka već 16 godina, a prema istraživanju javnog mnjenja Evrobarometra, podrška građana evropskim integracijama pala je na 33 odsto.

Aleksandra Joksimović ocenjuje da je čitav proces mogao biti znatno jednostavniji, ali da se sada kao dodatni uslov nameće i način na koji se EU predstavlja u domaćoj javnosti.

„Mislim da je sve to moglo mnogo jednostavnije, ali sada postoji nešto što se postavlja kao dodatni uslov EU, a to je pitanje vokabulara u domaćoj javnosti prema Evropskoj uniji. To je veoma ozbiljna tema, jer u ovom trenutku ne postoji niko ko bi jasno i nedvosmisleno izrazio podršku evropskim integracijama“, rekla je Joksimović.

Ona je dodala da su svi akteri skloni kritici EU – vlast, opozicija, studenti i civilno društvo – te da ne postoji niko ko evropsko članstvo dosledno predstavlja kao pozitivan ishod za Srbiju.

„Ništa ne popravlja rejting kao uspeh. Najveću podršku Evropskoj uniji imali smo kada smo dospeli na belu šengensku listu, jer je to za svakog građanina Srbije bio jasan i pozitivan signal da smo prihvaćeni. Danas bi svaki konkretan pomak u odnosima sa EU sigurno doveo do rasta podrške“, zaključila je Joksimović.

„Izostanak podrške predstavlja jednu vrstu revolta zbog situacije u kojoj se trenutno nalazimo. Međutim, mora se konstatovati da, za razliku od svih drugih zemalja kandidata, jedino u Srbiji ne postoji apsolutni konsenzus u javnom mnjenju da je članstvo u EU naš glavni cilj.“

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar