BRATINA U "URANKU" O UPOZORENJU BRISELA: Šta je zapravo mislio o N1, Novoj i Radio Slobodna Evropa

U trenutku kada odnosi Srbije i Evropske unije prolaze kroz osetljivu fazu, iz Evropske komisije stiže jasna poruka da visoki državni zvaničnici moraju da se uzdrže od verbalnih napada i pretnji novinarima.

Ovakvo upozorenje usledilo je nakon izjave ministra informisanja da televizije N1, Nova i Radio Slobodna Evropa “ne treba da postoje”.

Kako će takva izjava uticati na put Srbije ka Evropskoj uniji i kakvu poruku šalje evropskim partnerima, ali i kako će u Briselu biti primljen nedavni izbor članova REM-a – objašnjava ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, koji je o ovim temama govorio u emisiji „Urnak“ na televiziji K1.

Bratina: Izjava je pogrešno protumačena

Ministar kaže da je njegova ranija izjava bila pogrešno protumačena:

- Nekada je ljudima važno reći ono što svi vide, a teško im je da izgovore. Zaistanmislim da ova dva medija ne rade nikakav informativni posao, ne rade novinarski posao. Oni jesu novinari, to ne sporim, nisam imao nikakvu nameru da im kažem da ću da ih zabranim ili da im pretim na tu temu, ali mnoge ljude nervira to što rade. Jedna televizija sa malom gledanošću nameće sebe kao merilo novinarstva, to je komično - rekao je Bratina i dodao:

Istorija je takva da smo poslednjih 35 godina prvo primili Radio Slobodna Evropa, i svako ko je to pratio devedesetih i nakon toga zna o čemu govorim. U to vreme to je bio hiperstruktuirani govor, dodeljen stanici koja je ranije bila poznata kao ‘Radio Luksemburg’, preko koje su mnogi rokeri pedesetih i šezdesetih godina slušali muziku - kazao je Bratina i dodao:

- Radio Slobodna Evropa bila je jedini medij koji se mogao čuti 11. juna 1999. godine, svi ostali mediji bili su ugašeni. To je, na neki način, predstavljalo medijsku prethodnicu svega što je usledilo kasnije. Nakon teških godina obnove, imali smo i državni prevrat. Oni su se u tom periodu posebno isticali: u gotovo svakoj izjavi govorili su o etničkim Hrvatima, Muslimanima, Albancima i lokalnim Srbima, pri čemu su se Srbi često predstavljali kao neko ‘ko je pao s Marsa’. Takvih primera bilo je zaista mnogo. To spada u određene tehnike, neurolingvističko programiranje i slične metode, koje su se verovatno dodatno usavršavale, a koje su oni primenjivali na našu publiku. Kasnije je i nekadašnji radio B92 prihvatio tu školu. Brojne njihove vedete tu su se obučavale i u određenom periodu radile na Radio Slobodna Evropa. To što su N1 i pojedini drugi preuzeli taj način razmišljanja govori samo o delu njihove uređivačke politike - naveo je ministar.

O medijskom narativu

Bratina se potom osvrnuo i na narativ koji određeni mediji kontinuirano plasiraju:

- Znam koliko se novinari bore za vesti. Ovde toga nema. Imate isporučivanje jedne iste slike koja se svakodnevno ponavlja, i to kod sva četiri medija o kojima sam govorio. Ta priča godinama je bila usmerena protiv našeg naroda i izazivala je osećaj krivice još 1991/92. godine. To je poznata stvar – oni su to radili. Kasnije, kada je počela da radi televizija B92, mogli ste da vidite priloge snimane pored buvljaka ili na mestima koja izgledaju ruinirano. Nikada nisu snimali u Knez Mihailovoj ulici, gde vrvi od života. Buvljak nije reprezentativan deo života ako želite da govorite o političkoj slici zemlje. Buvljak jeste bio deo naše realnosti, ali samo jedan segment – a oni su ga predstavljali kao svakodnevicu. Zlonamernost teško može da se svrsta u obaveštavanje. Da ne govorim o stvarnim novinarskim propustima – neobaveštavanju o važnim temama ili o lažnim vestima za koje se ide u zatvor. Treba postaviti viši kriterijum za novinarstvo od ovog minimalnog, jer on danas omogućava svakome da se predstavlja kao novinar. Ko god snima, ima mikrofon i razgovara s nekim – on je novinar - izjavio je Bratina.

O REM-u i medijskoj regulativi

Govoreći o izboru novog Saveta REM-a, ministar je rekao:

Mi, osim pravilnika koji je napisan, nemamo nikakve veze sa REM-om. Položili smo veliku veru u takvo telo. Kada bi radili ono što su rekli da će raditi, videli bismo da kazne pljušte. Ali kada pogledate situaciju, tek povremeno stigne poneka prijava. Razumem da su oni zakonom zaštićeni, na neki način funkcionišu i rade, ali da vi ne možete ništa da uradite osobi koja brutalno zloupotrebljava dete od devet godina na ulici. Ne tražim da ja budem taj koji će ih kazniti - bolje je to da uradi struka.

Bratina je potom dodao i osvrt na funkcionisanje REM-a u periodima kada članovima isteče mandat:

- Jako mi je čudno da REM praktično ne postoji kada mu istekne mandat. Telo koje obavlja tako odgovoran posao moralo bi da nastavi da radi makar u tehničkom kapacitetu. Ovako smo došli do toga da niko nije prokomentarisao skandal sa RTS 2, ono takozvano ‘šišanje’. Ako nešto zaslužuje kaznu, onda je to taj slučaj - ili, recimo, izjava glavnog i odgovornog urednika koji je dao vandalsku izjavu, u tom nekom njegovom ‘evropskom duhu’. U svakom pogledu, sve što je dobro iz EU treba da uzmemo i da primenimo. Oni su najuređeniji, odatle treba uzimati ono što valja i što mi sopstvenom pameću možemo da preuzmemo kao nešto u šta smo sigurni. Neke stvari koje smo nekritički prihvatili, pokazaće se u nekim stvarima dobro, ali se bojim svih oblika toga da se zapravo iz EU ili bilo koje druge zemlje, upravlja našom zemljom. Za mene je jako važno da sami, pojedinačni novinari budu slobodni ljudi, da mogu da kažu ne iz srca, nego faktografski, gde se nalaze, šta je u pitanju, koji događaj, da se vrednosno ne orijentišu. To nije uvek lako - zaključio je Bratina.

BONUS VIDEO: