ŠTA DONOSE NOVE IZMENE KRIVIČNOG ZAKONA Ministar pravde naglasio: "Kada je reč o osobama mlađim od 18 godina..."
podeli vest:
Izmene Krivičnog zakonika trenutno su u fokusu javnosti, a javna rasprava o predloženim rešenjima trajaće do 1. novembra.
Predsednik Srbije zatražio je oštrije kazne za silovanje i poručio da će zakon vratiti u skupštinu ako Vlada Srbije ne uvaži njegovu molbu.
Međutim, deo stručne javnosti upozorava da neke od predloženih izmena mogu imati ozbiljne posledice po pravni sistem i vladavinu prava.
Šta je tačno sporno u predlogu izmena i zbog čega se protiv njih izjašnjavaju i članovi Saveta za borbu protiv korupcije, pitamo ministra pravde Nenada Vujića, koji je
gostovao u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
- Ustav garantuje određena ljudska prava, a sada smo imali u Krivičnom zakoniku krivična dela kojima se neka ljudska prava ograničavaju. Uvek imamo taj stav 1, gde se nekome garantuje to pravo, kada se govori o slobodi govora ili okupljanja, ali uvek imate i stav 2: ne možete vršiti krivično delo, niti ometati druge ljude u ostvarivanju njihovih ljudskih prava - kaže Vujić i objašnjava:
- Izmene idu ne samo sada, to je već proces koji traje. Prvi krug smo imali u oktobru
svoje primedbe i komentare. Izmene moraju da prate život - zato se zakoni i menjaju.
Ne zato što nekome nešto nije bilo jasno, već zato što postoje nove vrste krivičnih
dela, novi načini vršenja starih krivičnih dela, i sve to mora biti regulisano zakonom.
Isto tako, u procesu pridruživanja EU moramo da harmonizujemo naše zakonodavstvo, između ostalog i krivično, sa onim što je predviđeno u poglavljima 23 i 24. Te izmene prate naše opredeljenje ka pridruživanju EU. Morate da pratite život, oblike kriminala, i kroz to i zaprećene kazne, kojima šaljete poruku društvu o
zabranjenosti određenih dela - poruku države i celog društva - dodaje Vujić.
Savet za borbu protiv korupcije – na koji deo se odnose primedbe?
- Razmatrali smo njihove primedbe i one ne stoje. To smo već usklađivali sa grupom zemalja GRECO - grupom država za borbu protiv korupcije u okviru Saveta Evrope. Dobili smo određene sugestije koje smo prošle godine usvojili, i sada se od nas očekuje usvajanje tih izmena. Imali smo jedan krug konsultacija sa komisijama Saveta Evrope, a u ovom trenutku spremamo slanje i Evropskoj komisiji, kako bismo i od njih dobili mišljenje o usklađenosti sa standardima EU. Gledali smo da ugradimo određene regulative EU. Uovom paketu pratimo i regulativu 1203 EU, koja se odnosi na ekološka krivična dela. Dakle, usklađujemo se - objašnjava ministar.
Radna grupa Nacionalnog konventa o EU
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, koja se bavi poglavljima 23 i
- Svako ima pravo da iznese svoje mišljenje i stavove. Izmena koja predviđa razliku
između lakših i težih oblika krivičnih dela bila je i prošle godine, a to je zato što
moramo da se uskladimo sa standardima EU i nekih zemalja koje su ranije ušle u Uniju, kao i sa standardima Evropskog suda za ljudska prava. Imate slobodu okupljanja - to je pravo garantovano Evropskom konvencijom, da svako ima pravo na miran protest. Iza toga imate i stav 2, koji kaže da to pravo može biti ograničeno zbog ekonomije, javnog reda i mira, i zbog prava drugih ljudi. Država je odgovorna da omogući nekome da organizuje miran protest, ali isto tako i drugim građanima da se slobodno kreću - zaključuje Vujić.
K1 televizija
Govoreći o dosadašnjoj zakonskoj regulativi i razlozima za uvođenje novih odredbi, ministar Vujić objašnjava:
- Do sada smo imali da je za postojanje dela bilo potrebno da dođe do ugrožavanja
ograničavanje kretanja građana znači da bi građanin imao pravo da traži naknadu od
države, jer nije mogao da ostvari svoje pravo na slobodu kretanja. I dobio bi tu
naknadu, jer bi sud Evropske unije rekao da je u pravu.
Ovde smo imali situacije u kojima ta prava niste mogli da ostvarite. Morate da imate
zakonski okvir kojim ćete ta pitanja rešavati. Uvek se gleda proporcionalnost. Na ovaj način zakonom predviđamo i ovaj oblik dela, i samim tim ostavljamo sudu da oceni stepen ugrožavanja drugih prava drugih ljudi - objašnjava Vujić.
Na pitanje da li se o izmenama Krivičnog zakonika razgovaralo i pre nesreće sa
padom nadstrešnice, te da li se neko referisao na tu tačku, ministar Vujić odgovara:
- Imali smo upite i pre pada nadstrešnice, i tada smo objašnjavali zašto govorimo o
blažem obliku. Ali, nekada treba odvojiti političke stvari. Sada se pojavljuju prigovori
na odredbu o obuci maloletnika za upotrebu vatrenog oružja, a svi zaboravljaju da je
to delo propisano na predlog radne grupe koja je formirana posle tragedije u "Ribnikaru". Međutim, sada se odjednom govori - nemojte da ograničavamo
maloletnicima neke stvari - kaže Vujić.
Krivična odgovornost za maloletnike
- Kada imate takav tip izmena, morate da pogledate svoju pravnu tradiciju i druge
propise. Zakon o maloletnicima nije tek tako lako i jednostavno izmeniti. Morate da
proučite i pitanje obaveza maloletnika - ako spustite granicu krivične odgovornosti, da li onda mogu da zaključuju i određene ugovore? Ako da, onda i tu granicu morate da spustite - kazao je Vujić.
- Pojačali smo odgovornost roditelja za dela koja čine deca ispod 14 godina, ali i za dela koja čine maloletnici. Uvođenjem odgovornosti u vezi sa upotrebom oružja i pristupom internetu, dodatno pojačavamo odgovornost roditelja. Ta odgovornost je u smislu krivične, odnosno subjektivne odgovornosti - nemamo, kao u Americi, presude u kojima su roditelji objektivno odgovorni, jer to nije deo evropske pravne tradicije. Međutim, postoji odgovornost roditelja zbog zapuštanja vaspitavanja svog deteta - objašnjava Vujić.
Govoreći o važnosti zaštite dece, ali i odgovornosti roditelja u vaspitanju i nadzoru
nad maloletnicima, ministar Vujić ističe:
- Kada je reč o osobama mlađim od 18 godina, moramo da vodimo računa o deci - o
zaštiti njihovih prava, ali i o odgovornosti roditelja zbog vaspitnog zanemarivanja
svog deteta. Tu postoji i odgovornost roditelja, a zakon to jasno predviđa. Na sudu je
da odluči o stepenu te odgovornosti. Već sada postoje zakonski okviri koji uređuju
odgovornost roditelja, kao što je, na primer, obaveza roditelja da šalje svoje dete u
školu kada govorimo o osnovnom obrazovanju - ističe Vujić.
Govoreći o razlozima i smernicama novih izmena Krivičnog zakonika, ministar Vujić
objašnjava da one prate i evropske standarde i društvene okolnosti u Srbiji:
- Izmene prate proces pridruživanja EU. Najveći uticaj na ove izmene imala je
tragedija u "Ribnikaru’". Mi kao društvo imamo opredeljenje da pojačamo kazne i
pošaljemo poruku učiniocima najtežih dela, pre svega za krivično delo silovanja, gde
se minimalna kazna podiže na pet godina, a maksimalna kazna je doživotni zatvor. To
nema nikakve veze sa političkim dešavanjima. Isto tako, kada govorimo o nasilju u porodici, ulazimo u krug zemalja koje imaju mnogo oštriju kaznenu politiku, što je ujedno bio i jedan od zahteva nevladinog sektora - istakao je Vujić.
Katalog krivičnih dela
Objašnjavajući granice kažnjavanja i načine na koje se propisuju kazne za najteža
krivična dela, ministar Vujić ističe:
- Ne može se ići ispod propisanog minimuma. Ima zemalja koje imaju zakonski
minimum, ali sud može da izrekne i blažu kaznu. Kod nas, za dela kao što su
silovanje, nasilje u porodici i obljuba nad maloletnim licem, to su krivična dela kod
kojih se ne može ići ispod zakonskog minimuma - objašnjava Vujić.
Nama više posebnog dela obljuba bez pristanka, već spada u okviru krivičnog dela silovanja
Govoreći o tretmanu obljube bez pristanka u okviru Krivičnog zakonika, ministar
Vujić pojašnjava:
- Istanbulskom konvencijom predloženo je da se posebno definiše krug rodno
zasnovanog nasilja, gde se štite prvenstveno žrtve seksualnog odnosa u kome je bilo samo ‘ne’. Nemamo silu i pretnju, kao što je potrebno kod krivičnog dela silovanja, već je kod obljube bez pristanka dovoljno da je žrtva rekla ‘ne’ ili to pokazala svojim radnjama. Postoje zemlje u kojima je to posebno krivično delo, a neke su odlučile da ga uključe u krivično delo silovanja. Srbija je proučavala različite modele i krenula da to definiše kao posebno krivično delo - obljuba bez pristanka - gde je zaprećena kazna od minimalno tri godine do maksimalno 12 godina. U debati se postavilo pitanje da li da to bude posebno delo ili deo krivičnog dela silovanja. Nakon novog kruga primedbi i sugestija, odlučeno je da ne bude posebno delo, već da se tretira kao stav 1. u okviru krivičnog dela silovanje. Juče smo to promenili, primedbe su nam stigle i uvažili smo ih - kaže Vujić.
Govoreći o uvođenju novog krivičnog dela koje prati moderne tehnologije, ministar
Vujić objašnjava:
- Jako je važno uvesti ovo delo, zato što pravo mora da prati život. Danas imamo nove tehnologije, a brzina komunikacije je znatno povećana. Kolokvijalno ovo nazivamo "osvetnička pornografija". Postoji situacija u kojoj neko dobrovoljno šalje svoj snimak - to je njegovo pravo i njegova odluka. Međutim, ako vi sutra taj snimak pokažete ili širite drugom licu, bez saglasnosti osobe koja se nalazi na snimku, to postaje krivično delo. Pre nego što smo jasno definisali ovo, ovakve situacije su se dešavale kroz ucene i pretnje. Sada ovo jasno regulišemo i borimo se protiv ove pojave. Najčešće žrtve su žene, devojke i devojčice. Poruka koju šaljemo je da ih štitimo: ako neko dobrovoljno pošalje svoju fotografiju ili snimak, to je njihovo pravo, ali nijedno drugo lice nema pravo da ga dalje širi. Danas se ovakve situacije događaju mnogo brže nego ranije, i zato smo morali da ih regulišemo kroz novo krivično delo - kaže Vujić.
Ministar Vujić dodatno pojašnjava pravni okvir novog dela:
- Ne mora niko da vam posebno kaže da snimak ili fotografija ne smeju da se dalje
šalju, jer je to vaša privatna komunikacija. Ukoliko druga strana krene da širi ili
pokazuje sadržaj trećim licima, ona čini krivično delo. Definicija osvetničke
pornografije obuhvata sadržaje sa određenom seksualnom konotacijom, i sve je jasno
definisano u zakonu - dodaje Vujić.
Tanjug printscreen
Govoreći o visini kazne za novo krivično delo, ministar Vujić pojašnjava:
- Visina kazne zavisi od kvalifikacije stava - da li se radi o uceni ili da li je delo
počinjeno prema maloletnom licu. Kazna se kreće od minimalno godinu dana do tri
godine zatvora - kaže Vujić.
U javnosti su se pojavile zabrinutosti da bi deca koja danas primaju sredstva iz
Alimentacionog fonda mogla biti obavezna da ih vraćaju u budućnosti. Ministar
pravde Nenad Vujić demantuje ove sumnje i objašnjava kako zakon funkcioniše:
„Deca sigurno neće vraćati sredstva. Ovaj član se odnosi na osobu koja je bila
obavezna da plaća alimentaciju. Izvršitelj jednom mesečno proverava da li je ta osoba stekla neku imovinu, i čim dođe do toga, sredstva se naplaćuju iz Alimentacionog fonda. Ne postoji nikakva mogućnost da dete pretrpi štetu.
Ukoliko neko izbegava plaćanje, ne može da ostvari prava na dom. Isto važi i za
hipoteku. Ukoliko počini krivično delo, sredstva se naplaćuju od počinioca i on nije aboliran. Roditelj koji je korisnik Alimentacionog fonda nema imovinu, i vi kao dete
takvog roditelja nemate šta da nasledite niti čega da se odreknete. Alimentacioni fond se nikada neće naplaćivati od deteta koje je naslednik, jer nema šta da nasledi - to je jasno definisano u predlogu zakona - rekao je Vujić, i dodao:
- Ukoliko roditelj dužnik ne bude mogao da vrati novac, isplata iz Alimentacionog fonda ostaje na teret države.
BONUS VIDEO:
Ostavite komentar