Teodot, iako oženjen i krčmar po zanimanju, živeo je skromno, ne vezujući se za materijalno, već se potpuno predao Hristu. Njegova krčma u Ankiri bila je mnogo više od mesta za piće – bila je utočište za gonjene hrišćane, skriveno svetilište u mračnim danima kada je vera mogla koštati glave.
Shutterstock
U tim vremenima strašnih gonjenja, sedam mladih devojaka, vernica, uhvaćeno je i mučeno jer nisu htele da se odreknu Hrista. Pošto su ih grubo zlostavljali i izvrgli ruglu, na kraju su ih utopili u jezeru. Jedna od njih, Sveta Tekusa, javila se Teodotu u snu i zamolila da izvadi njihova tela i hrišćanski ih sahrani. Vođen anđelima, Teodot je pod okriljem noći našao tela svih sedam devojaka i dostojno ih sahranio.
Ali za hrabrost i veru – platio je životom. Prijavljen od čoveka koji mu je pomagao, bio je uhvaćen i stavljen na strašne muke. Iako su mu telo izranjavali i zube razbijali, duhom nije poklekao. Svojim mučiteljima poručio je da ne žali sebe, već da slavi Hrista, koji mu je dao snagu da izdrži. Na kraju je posečen mačem 303. godine, a njegovo telo sahranjeno na uzvišenju izvan Ankire, gde je kasnije podignut hram u njegovu čast.
Shutterstock
Teodotova žrtva i hrabrost ostaju nadahnuće vernicima kroz vekove, a njegovo ime se s poštovanjem izgovara kao primer kako vera, čestitost i neustrašiva ljubav prema Hristu mogu nadvladati i najmračnija vremena.
Danas se Sveti Teodot moli kao zaštitnik vernih, pomagatelj onima koji su progonjeni, i kao podsetnik da prave vrednosti nikada ne mogu biti ugašene – čak ni mačem.
Njegove reči pred smrt odzvanjaju i danas: „Ne plačite za mnom, nego slavu dajte Gospodu Isusu Hristu!“
Shutterstock
Ostavite komentar