NA MESTU GDE NIJE BILO NIKOGA, NASTAO JE MONAŠKI ŽIVOT Čudo vere Svetog Pahomija

Pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Pahomija Velikog, sveca koji se smatra osnivačem monaškog opštežića – načina života u manastirima gde sve biva zajedničko i uređeno po strogoj duhovnoj disciplini.

Pahomije je rođen u Egiptu (u tadašnjem Misiru) i u mladosti je bio neznabožac. Kao mladić, služio je kao vojnik u vojsci cara Konstantina i prisustvovao borbi protiv Maksencija. Tada je prvi put došao u dodir s hrišćanstvom i bio duboko dirnut verom i dobrotom hrišćana. Krstio se i ubrzo napustio svetovni život, povukavši se u Tivaidsku pustinju.

Shutterstock

Anđeo ga je naučio kako da vodi ljude ka Bogu

U pustinji je proveo deset godina kao učenik poznatog podvižnika Palamona, sve dok mu se nije javio anđeo u monaškoj odeći i predao mu drvenu pločicu sa pravilima manastirskog života. Pahomije je poslušao nebesku poruku i započeo izgradnju manastira na mestu zvanom Tavenisiot – iako tada nije bilo ni jednog monaha osim njega i njegovog brata Jovana.

Kada ga je brat ukorio zašto gradi ćelije kad nema ko da u njima živi, Pahomije je samo rekao: "Ja ispunjavam volju Božju, a On će već poslati one koji treba da dođu." I zaista – ubrzo su ljudi, vođeni Duhom Božjim, počeli da dolaze i nastanjuju manastir, živeći po ustavu koji je sam anđeo ostavio.

Shutterstock

Osnovao sedam manastira i imao 7.000 učenika

Sveti Pahomije je tokom svog života osnovao još šest manastira, a broj njegovih učenika dostigao je oko sedam hiljada. Među njima je mnogo svetih ljudi, poput Teodora, Jova, Pafnutija, Psoja i drugih koje je Crkva kasnije proglasila svetiteljima.

Njegova tri temelja su bila: smirenje, trudoljublje i uzdržanje. Iako je činio mnoga čuda, Sveti Pahomije je sve to prihvatao bez gordosti, često govoreći da su njegova dela samo odraz Božje milosti.

Sveti Pahomije se upokojio 348. godine, u 74. godini života. Smatra se jednim od najvećih duhovnika rane hrišćanske Crkve, i ostao je veliko svetilo monaštva i primer svim budućim generacijama monaha – ali i svakom verniku koji želi da vodi život u miru, tišini i predanosti.

Shutterstock

Danas ga se sa poštovanjem sećaju svi koji veruju da se prava snaga čoveka ne meri bogatstvom ili slavom – već njegovim unutrašnjim mirom i spremnošću da služi drugima.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar